U\u010destalost porodjaja maloletnica u Rumuniji iznosi 10%. Istovremeno, 45% poro\u0111aja u EU od strane devoj\u010dica mla\u0111ih od 15 godina de\u0161ava se u Rumuniji. Ovo su podaci organizacije Save the Children u izve\u0161taju koji tako\u0111e ukazuje na vezu izme\u0111u stepena obrazovanja i uzrasta tinejd\u017eerki iz ugro\u017eenih seoskih sredina koje postaju majke.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u010cak 85% maloletnih majki i trudnica odlu\u010de da napuste \u0161kolu, a vec\u0301ina njih napu\u0161ti \u0161kolu i pre nego \u0161to zatrudni. Svaka deseta maloletna majka ili trudnica priznaje da nikada nije i\u0161la u \u0161kolu, a tri \u010detvrtine je napustilo \u0161kolu pre 8. razreda.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ono \u0161to je tako\u0111e veoma zabrinjavajuc\u0301e jeste da 4. od 10. majki ili trudnica ne koriste druge medicinske usluge tokom trudnoc\u0301e osim porodi\u010dnog lekara. Trec\u0301ina buduc\u0301ih mladih majki ka\u017ee da nikada nisu bile na lekarskom pregledu, a glavni razlog je nedostatak novca. Polovina njihovih porodica ima mese\u010dni prihod od oko 200 evra. Istovremeno, njih 80% nikada nije koristilo kontraceptivna sredstva, uglavnom zbog nedostatka informacija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Statistika fondacije Save the Children pokazuje i da tri \u010detvrtine maloletnih majki ili trudnica ima ro\u0111ake ili poznanice koje su se porodile sa nepunih 18 godina. Tako\u0111e, jedna trec\u0301ina njih su c\u0301erke maloletnih majki.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Salazu, npr. desetine devoj\u010dica dobijaju podr\u0161ku kroz program koji je pokrenula posebna radna grupa, osnovana na nivou okruga. Kroz ovaj program, maloletne majke imaju koristi od medicinskih, socijalnih i obrazovnih usluga kako bi mogle da se integri\u0161u u dru\u0161tvo. Violeta Mila\u0161, direktorka Odeljenja za socijalne usluge i de\u010dju za\u0161titu Salaz, govori o ovim mladim majkama:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vec\u0301ina njih dolazi iz ruralnih sredina, u kojima mlade \u017eene ili deca, ove maloletne majke nemaju li\u010dne isprave, izvode iz mati\u010dne knjige ro\u0111enih… Kada dodju u bolnicu da se porode, nemaju izvod iz mati\u010dne knjige ro\u0111enih ni li\u010dnu kartu. Registracija deteta je problem. Na osnovu kulture i obrazovanja ovih porodica, ra\u0111anje u ovom uzrastu je normalno. Morali smo da ih u\u010dimo elementarnim pravilima higijene da bi uspele, na pravilan na\u010din, da odgajaju svoju decu. U sredinama gde postoje obu\u010deni socijalni radnici, lekari, patrona\u017ene sestre, vidimo rezultate, u smislu da ih oni prate, <\/em>podu\u010davaju ih<\/em> odre\u0111enim stvarima i situacija mladih majki postaje lak\u0161a.<\/em><\/p>\n
U Bukure\u0161tu je Ministarstvo zdravlja pre godinu dana, posle du\u017eeg odsustva, vratilo u funkciju strukturu koja se bavi zdravljem majki i dece. Oni tako\u0111e rade na uspostavljanju 200 integrisanih centara zajednice na nacionalnom nivou, lociranih u oblastima naseljenim sa ugro\u017eenim stanovni\u0161tvom, nudec\u0301i im medicinske i socijalne usluge. Me\u0111utim, kako je potvrdio ministar zdravlja Aleksandru Rafila, da bi mlade majke i devojke imale pristup medicinskim i socijalnim uslugama, centralne vlasti moraju da budu u partnerstvu sa lokalnim.<\/p>\n
Ministar Rafila smatra da je obrazovanje neophodno, kao i da bi se broj maloletnih trudnoc\u0301a smanjio ako bi \u0161kola bila zastupljenija i kada bi predmet zdravstveno vaspitanje postao stalni deo nastavnog plana i programa:<\/p>\n
Mislim da je glavni problem vezan za pristup obrazovanju i, kao drugo, \u2013 ali ne nu\u017eno drugi po va\u017enosti, oni proisti\u010du jedan iz drugog \u2013 pristup zdravstvenom obrazovanju. Pristup zdravstvenom obrazovanju je veoma va\u017ean, ono je multidisciplinarno, ne radi se isklju\u010divo o seksualnom vaspitanju, i treba izbegavati da se ograni\u010davamo isklju\u010divo na ovu oblast, seksualno obrazovanje. Imamo novog ministra prosvete i uveren sam da c\u0301emo uspeti da na\u0111emo re\u0161enje, da zdravstveno vaspitanje postane trajna disciplina, prilago\u0111ena svakom uzrastu i postane deo nastavnog plana i programa. Ali nista nam ne zna\u010di da radimo zdravstveno vaspitanje ako ova deca ne idu u \u0161kolu. Jasno je da je problem vezan za kulturnu pozadinu, oni \u010desto pripadaju manjinama, ranjivim grupama koje tradicionalno stupaju u brak veoma mladi i kao rezultat toga imaju decu<\/em>.<\/p>\n
U julu 2022, Rumunija je donela zakon o uvo\u0111enju \u010dasova zdravstvenog vaspitanja, po\u010dev od 8. razreda, koje deca mogu poha\u0111ati uz odobrenje roditelja. Prema re\u010dima Diane Paun, savetnice predsednika, predmet zdravstveno vaspitanje je prioritet, jer je filter kroz koji se sada\u0161njim, a i buduc\u0301im generacijama pru\u017ea prilika da donesu odgovorne odluke. Savetnica Diana Paun je tako\u0111e obec\u0301ala promene:<\/p>\n
U zdravstvenom obrazovanju, seksualno obrazovanje je glavna komponenta koja ima potencijal da promeni ovu tu\u017enu statistiku, da ne kazem mra\u010dnu . Na selu i u izolovanim zajednicama postoji najvec\u0301a potreba za funkcionalnom mre\u017eom medicinskih usluga, seksualnog vaspitanja, usluga planiranja porodice, a Nacionalni plan za oporavak i otpornost je ovo postavio kao prioritet. Jedan od glavnih stubova plana je ulaganje u opremanje i obnavljanje prostorija za planiranje porodice u ugro\u017eenim regionima sa visokim nivoom tinejd\u017eerskih trudnoc\u0301a i polno prenosivih bolesti, a to \u0107e doprineti zna\u010dajnim pobolj\u0161anjima.<\/em><\/p>\n
U zaklju\u010dku, postoji mnogo potreba na vi\u0161e nivoa. Reforma koja bi dovela do dubokih promena tako\u0111e treba da bude usmerena na ljudske resurse u zdravstvu, obezbe\u0111ujuc\u0301i neophodan broj stru\u010dnjaka sa odgovarajuc\u0301om obukom i optimalnom geografskom distribucijom. Istovremeno, moraju se
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U\u010destalost porodjaja maloletnica u Rumuniji iznosi 10%. Istovremeno, 45% poro\u0111aja u EU od strane devoj\u010dica mla\u0111ih od 15 godina de\u0161ava se u Rumuniji. Ovo su podaci organizacije Save the Children u izve\u0161taju koji tako\u0111e ukazuje na vezu izme\u0111u stepena obrazovanja i uzrasta tinejd\u017eerki iz ugro\u017eenih seoskih sredina koje postaju majke.
[…]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":144322,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520122","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nprikupljati informacije i razvijati sveobuhvatnija situacija u oblasti zdravlja
\nmajke i deteta u socijalno izolovanim zajednicama. Ono \u0161to je
\ntako\u0111e bitno je odr\u017eavanje komunikacije izme\u0111u javnih slu\u017ebi socijalne pomoc\u0301i,
\nmedicinskih slu\u017ebi i obrazovnih institucija. Sve ovo, i jo\u0161 mnogo toga, je od
\nsu\u0161tinskog zna\u010daja. Poznato je da maloletna trudnoc\u0301a nosi vec\u0301e rizike, s
\njedne strane. S druge strane, izla\u017ee mlade buduc\u0301e majke riziku da napuste
\n\u0161kolu i da u\u0111u u za\u010darani krug siroma\u0161tva, \u0161to se generalno, odra\u017eava na
\nsledec\u0301u generaciju.<\/span><\/p>\n
\n
<\/p>\n