Uporedo, uz sve vec\u0301i broj dezinformacija i la\u017enih vesti, povec\u0301ana je i budnost odgovornih novinara. U jednakoj meri, potreba da se edukuje javnost da ne naseda na la\u017ene vesti dovela je do organizovanja specijalizovanih kurseva i objavljivanja sadr\u017eaja koji razotkriva dezimformacije. A sve po\u010dinje preciznim definisanjem pojmova. Na primer, la\u017ene vesti\u201c su termin koji previ\u0161e pojednostavljuje stvari, dok je dezinformacija\u201c pogodna za napore da se u javni prostor iznesu polovi\u010dne istine, skracene informacije ili izvu\u010dene iz konteksta u cilju manipulisanja javnim mnjenjem.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kristina Lupu je koordinatorka projekta u Centru za nezavisno novinarstvo, organizaciji koja od 2017. godine odr\u017eava kurseve medijskog obrazovanja. Programi Centra su pre svega namenjeni profesorima srednjih \u0161kola, koji potom prenose znanje u\u010denicima kako da se izbore sa dezinformacijama. Veliki broj la\u017enih vesti se promovi\u0161e na dru\u0161tvenim mre\u017eama, omiljenim onlajn sredstvima komunikacije tinejd\u017eera. Kristina Lupu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Iz na\u0161eg iskustva, verujemo da su bolje spremni od odraslih, jer su ro\u0111eni u ovom online okru\u017eenju. Ako pa\u017eljivije pogledamo, primetic\u0301emo da su zbunjeni kao i svi mi, jer je te\u017eak period za snala\u017eenje. Ova lavina informacija oko nas, predstavlja izazove za svakog od nas, bilo da smo tinejd\u017eeri ili odrasli. Naravno, tinejd\u017eeri nisu toliko zainteresovani za vesti koje mi odrasli gledamo ili vesti koje su nama zanimljive.<\/em><\/p>\n
Me\u0111utim, ni odrasli, iako teoretski tra\u017ee ozbiljnije\u201c vesti, nisu imuni na dezinformacije, kojima nedostaje i ve\u017eba provere i kriti\u010dki duh neophodan za zdrave sumnje. Kristina Lupu, koordinatorka programa u Centru za nezavisno novinarstvo:<\/p>\n
,,Na na\u0161im kursevima ka\u017eemo da svi konzumiramo medije da bismo u\u010dvrstili svoja gledi\u0161ta i potvrdili koliko smo pametni i svoj pogled na svet. Dakle, oni tako\u0111e rade isto \u0161to i odrasli. Ali iako su glavne teme za tinejd\u017eere filmovi, muzika, glumci, u isto vreme oni su veoma zainteresovani za druge predmete, posebno srednjo\u0161kolci sa kojima radimo u 11. i 12. razredu. \u0160ta se de\u0161ava sa obrazovanjem? \u0160ta se de\u0161ava sa moguc\u0301im buduc\u0301im poslovima? \u0160ta se de\u0161ava u kontekstu pandemije? Smatram da treba da bude vi\u0161e informacija napisanih na njima zanimljiv na\u010din, nego da se \u017ealimo sto tinejd\u017eeri uop\u0161te ne citaju vesti.\u201c<\/em><\/p>\n
Jedan od ciljeva \u010dasova Centra je da se razvije kriti\u010dki duh ne samo kroz \u010dasove novinarstva, vec\u0301 i uno\u0161enjem relevantnih informacija u okviru tradicionalnih \u010dasova kao \u0161to su rumunski jezik i knji\u017eevnost, na primer. Kristina Lupu :<\/p>\n
,,Nas ne zanima da adolescenti nau\u010de da pi\u0161u vesti. Ali u momentu, dok prolaze kroz proces sastavljanja materijala, u ovom slu\u010daju vesti, nau\u010dice elemente dobro konstruisane vesti. Dakle, kada po\u010dnu da konzumiraju vesti, mo\u010di\u0107e da vide \u0161ta nedostaje ili koju emociju autor \u017eeli da pokrene da bi izazvao sna\u017ean emocionalan odgovor. Nave\u0161c\u0301u samo jedan primer: Karadjiale i Izgubljeno pismo\u201c. Medijsko obrazovanje je izuzetno va\u017ean instrument kada se u\u010di ovo knji\u017eevno delo, jer nastavnik mo\u017ee, na primer, da razgovara sa u\u010denicima o ure\u0111iva\u010dkoj nezavisnosti i za\u0161to je va\u017eno da novinari nisu pod uticajem svojih poslodavaca, ili \u0161ta se mo\u017ee dogoditi kada poslodavci poku\u0161aju da iskoriste njihovu publikaciju za postizanje li\u010dnih ciljeva, \u0161to se de\u0161ava i u ovom knji\u017eevnom delu\u201c.<\/em><\/p>\n
Jo\u0161 jedan obrazovni pristup je Antifejk platforma, onlajn publikacija koja pru\u017ea sigurne informacije, ali i razotkriva neta\u010dne ili la\u017ene. Ovoj publikaciji doprinose i studenti i mladi profesori sa fakulteta novinarstva i komunikologije. Tako\u0111e, Antifejk ima odeljak posvec\u0301en la\u017enim vestima usmerenim na rat u Ukrajini, iako se bavi mnogim drugim temama, rekao nam je Florin Zeru, istra\u017eiva\u010d i koordinator Antifejka:<\/p>\n
,,Nedavno smo pokrenuli Grin Anti-Fejk (Green Anti-Fake), koji sintetizuje najva\u017enije vesti o klimatskim promenama, o tehnolo\u0161kim inovacijama za spre\u010davanje ili ubla\u017eavanje efekata ovih promena, o re\u0161enjima koja su usvojile zemlje ili kompanije, kao i proveru \u010dinjenica analiza pogre\u0161nih informacija koje kru\u017ee u zapadnom onlajn prostoru, uklju\u010dujuc\u0301i i Rumuniju<\/em>.\u201c<\/p>\n
A kako ovaj proces funkcioni\u0161e, takodje saznajemo od Florina Zerua:<\/p>\n
,,Ovaj pristup se fokusira na raznovrstan sadr\u017eaj, odnosno govorimo o objavama na dru\u0161tvenim mre\u017eama, video snimcima, \u010dlancima na veb stranicama, blogovima i tako dalje. Ovi sadr\u017eaji se biraju na osnovu njihovog potencijala da postanu viralni i rizika od obmanjivanja, zbunjivanja, panike. Na\u0161 proces verifikacije obuhvata nekoliko faza. Po\u010dinje pregledom analiza provere \u010dinjenica koje su objavile druge organizacije, posebno ako je lazna tvrdnja kru\u017eila \u0161irom sveta. Zatim vr\u0161imo brojne pretrage u onlajn prostoru i dostupnim bazama podataka. Analiziraju se i izvori odakle je lazni sadr\u017eaj krenuo, kao i na\u010din na koji je kru\u017eio onlajn. Sledec\u0301i korak je da se konsultujemo sa kredibilnim stru\u010dnjacima u relevantnoj oblasti kako bismo napravili procenu i zatra\u017eili poja\u0161njenje od nadle\u017enih, ako je potrebno. Tako\u0111e se pozivamo na odre\u0111ene dostupne publikacije, studije i istra\u017eivanja. Svaka procena je proprac\u0301ena linkovima ka izvoru odakle su izjave ili dokazi uzeti. Odnosno, dajemo izvore za sve \u0161to ka\u017eemo.\u201c<\/em><\/p>\n
Za mlade koji u\u010destvuju u proveravanju \u010dinjenica ne postoji bolja \u0161kola razotkrivanja dezinformacija, a \u010ditaocima se otvara put istine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Uporedo, uz sve vec\u0301i broj dezinformacija i la\u017enih vesti, povec\u0301ana je i budnost odgovornih novinara. U jednakoj meri, potreba da se edukuje javnost da ne naseda na la\u017ene vesti dovela je do organizovanja specijalizovanih kurseva i objavljivanja sadr\u017eaja koji razotkriva dezimformacije. A sve po\u010dinje preciznim definisanjem pojmova. Na primer, la\u017ene vesti\u201c su termin koji previ\u0161e […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":144247,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520123","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n