Vi\u0161e od dve godine, od februara 2020., kada je Rumunija zabele\u017eila prvi slu\u010daj Kovid-19, do marta 2022., kada su ukinuta ograni\u010denja uvedena zbog pandemije, re\u010di poput prehlada\u201c, virusna infekcija\u201c i grip\u201c su skoro nestale iz javnog diskursa. Sva pa\u017enja stru\u010dnjaka ili obi\u010dnih ljudi bila je umerena, tokom ovog perioda , na virus Sars-CoV-2.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Poslednji put Rumunija se suo\u010dila sa epidemijom sezonskog gripa u februaru 2020, neposredno pre po\u010detka pandemije Kovid-19. Posle dvogodi\u0161nje pauze, respiratorne virusne infekcije naro\u010dito izra\u017eene u zimskom periodu, iznenada su ponovo u centru pa\u017enje zbog njihovog sve vec\u0301eg prisustva odnosno broja obolelih. Zloglasni „talasi“ Kovid-19 sada je zamenjen „lavinom“ virusa. Bolnice su prepune, ali i odeljenja hitne pomoc\u0301i u koja dolaze osobe sa povi\u0161enom temperaturom, groznicom i ka\u0161ljem. Lekari ka\u017eu da Kovid-19 koegzistira sa drugim vrstama virusnih infekcija. Ali kako ih razlikovati? Dr. Katalin Apostolesku, upravnik Infektivne bolnice Matej Bal\u0161 u Bukure\u0161tu, obja\u0161njava:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sve bolesti izazvane virusom nazivaju se viroze. Me\u0111u ovim virusima mo\u017ee se razlikovati nekoliko koji imaju neke specifi\u010dnosti. Jedan takav primer je infekcija Sars-CoV koju znamo poslednje dve godine. Druga je grip, koji je poznat po tome \u0161to mo\u017ee da evoluiraju u te\u017ee oblike \u010dak uzrokuju smrt. Jo\u0161 jedan primer je RSV, respiratorni sincicijski virus, koji posebno kod dece mo\u017ee da razvije te\u017ee oblike bolesti. Postoje i drugi virusi, kao \u0161to su rinovirus i autohtoni korona virusi. Najranjiviji, na ove viruse, su ponovo najmla\u0111i i najstariji me\u0111u nama, kao i bolesnici sa raznim hroni\u010dnim oboljenjima koja mogu negativno uticati na tok bolesti. A to su osobe sa sr\u010danim tegobama, oboljelima od respiratornih bolesti, dijabeti\u010dari i pacijenti sa bolestima koje izazivaju imunosupresiju.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dakle, \u0161ta treba u\u010diniti, s obzirom da je prisustvo virusa poja\u010dano,iako je znatno toplije vreme od uobi\u010dajenog za ovo doba godine? Nadle\u017eni su objavili listu preporuka za stanovni\u0161tvo, pozivajuc\u0301i ljude da izbegavaju gu\u017eve, da nose za\u0161titne maske u zatvorenim prostorima, provetravaju prostorije, odr\u017eavaju higijenu, ostanu kod kuc\u0301e u slu\u010daju da imaju simptome respiratorne infekcije i tra\u017ee savet od porodi\u010dnog lekara. Bolnicama se preporu\u010duje da svakodnevno pregledaju svoje osoblje, da ograni\u010de pristup poseti i obezbede za\u0161titnu opremu za osoblje koje dolazi u direktan kontakt sa pacijentima. Ne \u017eelimo da uvodimo ograni\u010denja, vec\u0301 da radimo sa stanovni\u0161tvom kako bismo ovu prirodnu, sezonsku pojavu, grip, dr\u017eali pod kontrolom\u201c, naglasio je ministar zdravlja Aleksandru Rafila:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vi\u0161e volim preporuke nego ograni\u010denja. Iskustvo tokom pandemije pokazalo je da smo bili u pravu — situacija je bila mnogo bolja kada smo davali preporuke, stanovni\u0161tvo je mnogo bolje saradjivalo, nego u periodu kada su na snazi bila ograni\u010denja koja su izazivala dosta napetosti u dru\u0161tvu. Vi\u0161e volim partnera u stanovni\u0161tvu, a ne napetost situacije uop\u0161te, tim pre \u0161to razgovaramo i o veoma komplikovanom ekonomskom kontekstu.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nakon bo\u017eic\u0301nih praznika, 9. januara \u0111aci su se vratili u \u0161kolske klupe, ministarka obrazovanja Ligija Deka ka\u017ee da ne ohrabruje u\u010denike da izostaju iz \u0161kole. Prili\u010dno lo\u0161e iskustvo obustave nastave i uvodjenje on-line nastave tokom pandemije se ne sme ponoviti. Ligija Deka:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Ni na koji na\u010din ne pod\u017eavamo obustavu nastave.Nakon dve godine pandemije, smatramo da je va\u017eno da se zadr\u017ei tempo i da imamo visok procenat nastave u \u0161kolama. Fokus, kao \u0161to sam razgovarala sa ministrom zdravlja, treba da bude na prevenciji. Postoji niz preporuka. Pre svega, roditelji treba da sprovedu sopstvenu trija\u017eu kod kuc\u0301e, na osnovu identifikacije moguc\u0301ih simptoma, zatim izolacija dece kod kuc\u0301e, kao i svakodnevna trija\u017ea prilikom polaska dece u \u0161kolu ili vrtic\u0301e. Zatim treba da se uradi svakodnevna trija\u017ea kada deca udju u \u0161kolu. Kada su simptomi o\u010digledni, treba obavestiti roditelje ili zakonske staratelje. Tako\u0111e preporu\u010dujemo nastavnom osoblju i u\u010denicima da nose za\u0161titne maske, iako to nije obavezno. \u017delimo da sva deca imaju pristup obrazovanju, a ako pojedini u\u010denici imaju simptome respiratorne virusne infekcije, treba da ostanu kod kuc\u0301e, izolovani i kasnije im dati priliku da sustignu \u0161kolski program.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160ta o\u010dekuju gradjani Rumunije ove godine? Povratak u normalu pre pandemije ili c\u0301e biti svedoci novog talasa \u200b\u200bpandemije. Niko ne zna, a mi\u0161ljenja su podeljenja u redovima pesimista i optimista.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jedno je sigurno! U godinama pre pandemi Rumunija je imala periode sezonskog gripa u trajanju od 2. do 4. nedelje. Jedina razlika je u tome \u0161to sezona gripa obi\u010dno dosti\u017ee vrhunac u februaru. Ove godine sezonski grip je do\u0161ao ranije, a broj obolelih se posebno uve\u0107ao u januaru. Moglo bi se re\u0107i da je to posledica perioda 2020-2022, kada su se, zbog ograni\u010denja uvedenih u kontekstu pandemije, virusi sporije \u0161irili, ali i zbog pada imuniteta na nivou dru\u0161tva. Drugim re\u010dima, ka\u017eu u Ministarstvu zdravlja, trenutna situacija nije neobi\u010dna, niti bi trebalo da izaziva preteranu zabrinutost.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vi\u0161e od dve godine, od februara 2020., kada je Rumunija zabele\u017eila prvi slu\u010daj Kovid-19, do marta 2022., kada su ukinuta ograni\u010denja uvedena zbog pandemije, re\u010di poput prehlada\u201c, virusna infekcija\u201c i grip\u201c su skoro nestale iz javnog diskursa. Sva pa\u017enja stru\u010dnjaka ili obi\u010dnih ljudi bila je umerena, tokom ovog perioda , na virus Sars-CoV-2. […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":94211,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520129","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n