Dramati\u010dna realnost, sa kojom se susrec\u0301u sve evropske zemlje, rodno nasilje ne zaobilazi ni Rumuniju. Poslednjih godina, za ka\u017enjavanje nasilnika i za\u0161titu \u017eena od agresije koja je prvenstveno usmerena na njih, preduzeto je niz mera, kao \u0161to su zabrana prilaska i no\u0161enje elektronskih narukvica za po\u010dinioce krivi\u010dnih dela. Mo\u017eda je i to razlog za povec\u0301an broj prijava nasilja u poslednje vreme.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U prvih 6 meseci 2022. podaci o slu\u010dajevima porodi\u010dnog nasilja koje je zabele\u017eila rumunska policija pokazuju da su 18.507 \u017eena bile \u017ertve nasilja, uklju\u010dujuc\u0301i 18 slu\u010dajeva ubistva, 13 poku\u0161aja ubistva i 12.801 telesnu povredu. Me\u0111utim, stru\u010dnjaci smatraju da su postojec\u0301i podaci i dalje irelevantni, jer se statistika odnosi samo na fizi\u010dku agresiju ne uzimajuc\u0301i u obzir druge vrste nasilja nad \u017eenama koje su zabelezene u rumunskom zakonu. Jonela Baluca, profesor na Fakultetu politi\u010dkih nauka Univerziteta u Bukure\u0161tu i koautor Barometra rodnog nasilja 2022, obja\u0161njava potrebu za potpunim informacijama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Predmet ovog barometra je nasilje nad \u017eenama. Kao \u0161to smo pokazali u uvodnoj studiji, upravo smo poku\u0161ali da uradimo istra\u017eivanje koje odgovara na\u010dinu na koji se obja\u0161njava i pristupa fenomenu, kako u akademskom prostoru, tako i u politi\u010dkom.Osim toga, ratifikovali smo Istanbulsku konvenciju i pro\u0161le godine smo imali prvu evaluaciju. Ova konvencija poseduje me\u0111unarodni komitet za prac\u0301enje i evaluaciju, GREVIO, koji radi izve\u0161taje za svaku zemlju. A u izve\u0161taju o Rumuniji, jedna od ta\u010daka koja se stalno ponavlja i koju stru\u010dnjaci GREVIO-a nagla\u0161avaju kao negativnu je izrada podataka. Ako pro\u010ditamo GREVIO izve\u0161taj koji je dostupan na internetu, on je javan, svi na\u0161i organi ga znaju, saznajemo da nemamo podataka o nasilju nad \u017eenama. To je jedan od najvec\u0301ih problema, jer ne mo\u017eemo formulisati adekvatne politi\u010dke mere ako ne znamo \u0161ta imamo na terenu. I druga stvar tako\u0111e nagla\u0161ava \u010dinjenicu da je rodna perspektiva nedovoljna ili uop\u0161te nije prisutna u na\u010dinu na koji su rumunske vlasti modifikovale zakonodavstvo i formulisale javne politike.\u201c<\/em><\/p>\n
Koordiniran od strane centra FILIA (feministi\u010dko nevladino udru\u017eenje) i finansiran od strane nema\u010dke ambasade u Bukure\u0161tu, barometar rodnog nasilja za 2022. godinu tek je druga studija na ovu temu sprovedena od 2003. godine. Istra\u017eivanje je tada nazvano Barometar nasilja u porodici. Me\u0111utim, mogu se napraviti pore\u0111enja izme\u0111u podataka prikupljenih u razmaku od 20 godina. Jonela Baluca:<\/u><\/p>\n
,,Ne mislim da nam ovo pore\u0111enje dozvoljava da ka\u017eemo da smo napravili spektakularan iskorak u pogledu svesti, percepcije i odbacivanja nasilja nad \u017eenama. Zaista postoji va\u017ena promena u toleranciji na fizi\u010dku agresiju. Bilo bi prili\u010dno zlonamerno ne identifikovati udaranje, \u0161amaranje, pa \u010dak i vre\u0111anje kao fizi\u010dki napad. U ovim situacijama, \u010dini se da se ove manifestacije, uklju\u010dujuc\u0301i i iz na\u0161eg barometara, prepoznaju kao oblici nasilja. U odnosu na 2003. njihov stepen odbacivanja je mnogo porastao. Generalno gledano, postoji preko 80% odbacivanja ovih oblika nasilja od strane stanovni\u0161tva, \u0161to nije bio slu\u010daj 2003. godine.<\/em><\/p>\n
S druge strane, za oblike nasilja koji su, s jedne strane, manje poznati, iako su u zakonu, a to su socijalno nasilje, ekonomsko nasilje, psihi\u010dko nasilje, ovde imamo \u010dak i porast. Nije veliko, ali ipak ponekad bele\u017ei porast od sedam odsto. Dozvolite mi da vam dam primer. Trenutno, otprilike svaki \u010detvrti Rumun smatra da je veoma malo ili nimalo ozbiljno ako \u017eeni nije dozvoljeno da tro\u0161i novac kako \u017eeli, ako \u017eeni nije dopusteno da iza\u0111e iz kuc\u0301e bez pratnje partnera, ili ako je uskra\u0107ena da ima grupu prijatelja.\u201c<\/em><\/p>\n
Podaci Barometra rodnog nasilja iz 2022. pokazuju da 19% ispitanika smatra da nije uop\u0161te ili malo ozbiljno da je \u017eena silovana nakon \u0161to pristane da ode u kuc\u0301u kod mu\u0161karca, a 12% ispitanika misljenja su da nije uopste ozbiljno ako je \u017eena koja je provokativno obu\u010dena silovana. Jonela Baluca iznosi detalje:<\/p>\n
,,<\/em> Kada pogledamo odnos prema silovanju, vrlo jasno se uo\u010dava postojanje stereotipa koji preovla\u0111uje me\u0111u stanovni\u0161tvom. I \u0161to je nivo obrazovanja ni\u017ei ili \u0161to su vrednosti patrijarhalnije, procenti su zabrinjavajuc\u0301i. Na primer, \u010dak i ako ispitanici smatraju da silovanje nije prihvac\u0301eno i da se smatra veoma ozbiljnim krivi\u010dnim delom, mi smo \u017eeleli da proverimo misljenja. Ali na pitanje sta mislite o situaciji u kojoj je \u017eena silovana nakon \u0161to je pristala da ode u posetu kod mu\u0161karca, ovde to vi\u0161e nije slu\u010daj. Kada u na\u0161im dru\u0161tvenim odnosima, ako pristanemo da iza\u0111emo sa mu\u0161karcem, da idemo na razna mesta, kod nje ili kod njega ku\u0107i da razgovaramo, silovanje je uklju\u010deno, dolazi kao paket. Zato, \u017eene \u010duvajte se, \u010dim ovo prihvatite! Na\u017ealost, zna\u010dajan procenat rumunskog dru\u0161tva, onih sa kojima smo u interakciji, veruje u stvari, da prihvatamo da nas napastvuju. Ima ne\u0161to vi\u0161e zabrinjavajuc\u0301e. Smi\u0161ljeno smo postavili pitanje koliko smatrate ozbiljnom situaciju u kojoj maloletnica ima seksualne odnose sa mu\u0161karcem. Ali u stvari ova situacija ne postoji. Maloletnicu siluje mu\u0161karac. Barem po zakonskom tekstu, ako ne ulazimo u druge stvari vezane za etiku, moral i tako dalje. Zakonska definicija ka\u017ee da kada ne date saglasnost, vi ste prinu\u0111eni da ne\u0161to uradite. Ali na\u0161im ispitanicima se \u010dini manje ozbiljnim ako maloletna devojka ima seksualne odnose sa odraslim mu\u0161karcem nego ako \u017eenu siluje stranac.<\/em><\/em><\/p>\n
Napravljen da dodatno smanji nedostatak zvani\u010dnih podataka o \u0161irenju rodno zasnovanog nasilja u svim njegovim oblicima, barometar za 2022. je tako\u0111e zami\u0161ljen kao sredstvo za vlasti da jasno formuli\u0161u odgovarajuc\u0301e javne politike.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dramati\u010dna realnost, sa kojom se susrec\u0301u sve evropske zemlje, rodno nasilje ne zaobilazi ni Rumuniju. Poslednjih godina, za ka\u017enjavanje nasilnika i za\u0161titu \u017eena od agresije koja je prvenstveno usmerena na njih, preduzeto je niz mera, kao \u0161to su zabrana prilaska i no\u0161enje elektronskih narukvica za po\u010dinioce krivi\u010dnih dela. Mo\u017eda je i to razlog za povec\u0301an […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":143499,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520130","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n