Za\u0161tita \u017eivotne sredine, ali i zdravlja ljudi kroz jednostavniji \u017eivot, bli\u017ei prirodi i uz minimum zaga\u0111enja, du\u017enost je i organa vlasti i gra\u0111ana. U Rumuniji, gde se cirkularna ekonomija jedva podsti\u010de od strane donosilaca odluka, ekolo\u0161ki gra\u0111anski aktivizam se razvija mo\u017eda sporije, ali je postojan. Pored nevladinih udru\u017eenja, pojavile su se i pojedina\u010dne inicijative koje vec\u0301 imaju svoje pratioce. Jednu takvu inicijativu pokrenula je Korini Ciurea, koja pored svog redovnog posla vodi blog i vlog gde deli svoje iskustvo o manoj potro\u0161nji koli\u010dine plastike u cilju smanjenja otpada. Za Korinu ovakav na\u010din \u017eivota je zapravo nastavak bliskosti sa prirodom, koja poti\u010de iz detinjstva provedenog na selu. Tokom srednje \u0161kole, njene prve odluke bile su vezane za za\u0161titu prirode.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Korina C\u0301iurea : Na kraju srednje \u0161kole po\u010dela sam selektivno prikupljanje. U one velike kontejnere u obliku zvona, koji su bili postavljeni na ulicama, po\u010dela sam da bacam plasti\u010dne predmete, fla\u0161e, papir itd. Postepeno, kako sam saznala vi\u0161e, poku\u0161ala sam da smanjim potro\u0161nju i smanjim broj kesa koje sam bacala u kante za recikla\u017eu. To je bio moj ideal, nula otpada. Ali to je pre ideal kojem te\u017eim. U stvarnosti, to je vi\u0161e \u017eelja da se bude blizu prirode. U dana\u0161njem dru\u0161tvu pomalo je nemoguc\u0301e \u017eiveti bez stvaranja otpada. U Rumuniji nemamo cirkularnu ekonomiju u kojoj se sav otpad ponovo vra\u0107a u promet, apsorbuje se i dobija dodatnu vrednost. Dakle, do\u0161la sam do zaklju\u010dka da treba smanjiti potro\u0161nju, a ne da se stresiramo, jer niko nije savr\u0161en i nema na\u010dina da \u017eivimo savr\u0161eno, ali mo\u017eemo dati sve od sebe da zivimo bolje u datoj situaciji\u201c.<\/em><\/p>\n
Zamolili smo Korinu C\u0301iureu da podeli svoje iskustvo da bismo saznali kroz koje faze moramo pro\u0107i da bi doprineli odr\u017eivosti:<\/p>\n
Prva stvar koju sam zamenila ili koju sam prestala da kupujem su bile plasti\u010dne kese. Kao svaki gradjanin Rumunije ili bilo koja druga osoba, kod kuc\u0301e sam imala torbu koja je bila prepuna kesa i svakog dana bivala je sve ve\u0107a i ve\u0107a. Za\u0161to da ih onda uzimam iz radnje? Koristi\u0107u ove! Koristila sam ih sve dok se nisu pohabale, a potom sam ih dala na reciklazu. Zatim kao zamenu za kese koristila sam ceger od pamuka ili nekog izdr\u017eljivog materijala, koji se ne cepa lako. Dakle, to je bila prva promena. Onda sam prestala da kupujem vodu u plasti\u010dnim bocama, i zamenila sam ih sa aluminijumskim ili staklenim pakovanjiima i sa filterom za vodu.<\/em> Zatim, slede\u0107a promena je bila upotreba torbe od tekstila odnosno cegera. U to vreme kada sam ovo zapo\u010dela, pokret nije bio toliko popularan i morao sam da obja\u0161njavam na pijaci ili u prodavnici da ne \u017eelim kesu, \u010dak i ako je besplatna. Nakon toga sam izvr\u0161ila promene i u kupatilu gde sam te\u010dni sapun u plasti\u010dnom pakovanju zamenila sa \u010dvrstim u kartonskom pakovanju ili bez omota. Zatim, plasti\u010dnu \u010detkicu za zube zamenila sam jednom od drveta, bambusa i tako dalje. Ne preporu\u010dujem da sve promene u\u010dinite odjednom, vec\u0301 jednu po jednu dnevno, postepeno ih integri\u0161uc\u0301i u va\u0161e rutine, da se ne bi uru\u0161io ceo va\u0161 sistem navika, pred teretom, a to bi vas navelo da poverujete da to sto \u017eelite je ne\u0161to nemoguc\u0301e\u201c.<\/em><\/p>\n
U me\u0111uvremenu, Korina je uspela da gotovo nikada ne koristi plastiku, a ako se desi da bas mora, kupuje proizvode upakovane u plasti\u010dna pakovanja koja se mogu reciklirati. Na srec\u0301u, u Rumuniji su nedavno otvorene prodavnice i online radnje za prodaju organskih proizvoda, koji nisu upakovani u plasti\u010dnu ambala\u017eu. Tu se obi\u010dno snabdevaju sledbenici pokreta zero otpada\u201c, pokreta koji je podr\u017eala i Korina C\u0301iurea organizovanjem me\u0111unarodnih kampanja u na\u0161oj zemlji, poput one pod nazivom Jul bez plastike\u201c. Time je tako\u0111e doprinela razvoju zajednice nultog otpada\u201c u Rumuniji.<\/p>\n
Korina C\u0301iurea: Ona je porasla, ali je u Rumuniji i dalje stidljiva, nema toliko pratilaca, ali su jaki i ne odustaju. \u010cini mi se da se svake godine priklju\u010duje sve ve\u0107i broj ljudi. Pandemija je malo unazadila kretanje, stvari su \u010dak po\u010dele da se pomeraju pre 2019. godine, bilo je vidljivijih doga\u0111aja, vi\u0161e uklju\u010denih kompanija, ali mislim da se vrac\u0301amo na pravi put. Postoje direktive Evropske unije koje nam poma\u017eu, tako da sam optimista\u201c.<\/em><\/p>\n
Pristalice odr\u017eive \u017eivotne sredine tako\u0111e mogu da se informi\u0161u zahvaljuju\u0107i jo\u0161 jednom projektu koji je razvilo civilno dru\u0161tvo. Udru\u017eenje ViitorPlus ili Budu\u0107nost Plus, ima programe za recikla\u017eu i selektivno sakupljanje otpada, a jedan od njih se zove Mapa recikla\u017ee, saznajemo od Mihaila Tanasea, direktora komunikacija:<\/p>\n
Mapa recikla\u017ee je onlajn platforma. Kao projekat postoji 10 godina, ali u sada\u0161njem obliku ima tek 4 godine. Trenutno smo prisutni na nacionalnom nivou, imamo sabirne punktove \u0161irom zemlje. Postoji vi\u0161e od 15.000 punktova, koji mogu biti uli\u010dni kontejneri koje postavljaju lokalne vlasti ili sanitarni operateri, zatim sabirni punktovi u prodavnicama, apotekama ili benzinskim pumpama. Oni tako\u0111e mogu biti nezavisni sabirni centri. Organizovani su po vrstama materijala, tako da postoje sabirna mesta gde se mogu odlo\u017eiti svi klasi\u010dni materijali za recikla\u017eu (plastika, papir, karton, staklo), a postoje i punktovi za otpad elektri\u010dne i elektronske opreme, tekstil koji se mo\u017ee donirati ili reciklirati, kori\u0161c\u0301eno jestivo ulje ili za lekove kojima je istekao rok trajanja koji se smatraju opasnim otpadom.<\/em> Promet se povec\u0301ava. Imali preko 700 hiljada korisnika od kada smo po\u010deli. Pro\u0161le godine smo imali preko 200.000 korisnika i preko 550.000 poseta. Ali, kao \u0161to sam vam rekao, taj broj se povec\u0301ava. Pored toga, mapa je zami\u0161ljena kao participativna platforma, u smislu da svaki korisnik, ako se registruje, mo\u017ee dodati nove ta\u010dke prikupljanja na mapu.\u201c<\/em><\/p>\n
Mihail Tanase je dodao da je dimenzija obrazovanja tako\u0111e veoma va\u017ena<\/p>\n
Udru\u017eenje ViitorPlus\u201c ima nekoliko misija socijalnog preduzetni\u0161tva, ekolo\u0161kog volontiranja , edukacije i ekolo\u0161ke svesti. To prvenstveno radimo preko mape, koja je na\u0161 glavni alat, ali imamo i druge metode. Obave\u0161tavamo i informi\u0161emo odrasle kroz \u010dlanke na sajtu koji govore ne samo o sakupljanju, vec\u0301 i o smanjenju i ponovnoj upotrebi. Ovo spre\u010dava prekomernu potro\u0161nju i stvaranje otpada. Tako\u0111e imamo uredjenu stranu ekolo\u0161kog obrazovanja za decu i edukativne sesije za nastavnike. Pru\u017eamo im neformalne lekcije o \u017eivotnoj sredini, a oni ih prenose dalje deci na \u010dasu.<\/em><\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Za\u0161tita \u017eivotne sredine, ali i zdravlja ljudi kroz jednostavniji \u017eivot, bli\u017ei prirodi i uz minimum zaga\u0111enja, du\u017enost je i organa vlasti i gra\u0111ana. U Rumuniji, gde se cirkularna ekonomija jedva podsti\u010de od strane donosilaca odluka, ekolo\u0161ki gra\u0111anski aktivizam se razvija mo\u017eda sporije, ali je postojan. Pored nevladinih udru\u017eenja, pojavile su se i pojedina\u010dne inicijative koje […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":286791,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520133","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n