4. marta 1977. godine u 21:21 po lokalnom vremenu, u seizmi\u010dkoj zoni Vran\u010da na istoku Rumunije, na dubini od 94 kilometra, dogodio se zemljotres ja\u010dine 7,4 stepena Rihterove skale. Zemljotres se sna\u017eno osetio u zemlji, posebno na jugu i istoku, kao i u susednim zemljama kao \u0161to su Srbija, Bugarska i Ma\u0111arska, ali i u drugim zemljama centralne i ju\u017ene Evrope, kao i u Rusiji, sve do Sankt Peterburga.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U zemljotresu 77\u201c – kako ga Rumuni identifikuju kada ga prizivaju iz sec\u0301anja ili pri\u010da – ozbiljno su pogo\u0111ena 23 okruga, od ukupno 40. U celoj zemlji je bilo 1.578 mrtvih i preko 11.300 povre\u0111enih, od \u010dega 1.424 mrtvih (tj. 90% od ukupnog broja) i skoro 7.600 povre\u0111enih samo u Bukure\u0161tu! Me\u0111u preminulima su bile i istaknute rumunske li\u010dnosti – glumac Toma Kara\u0111iu, reditelj Aleksandru Bokanec, peva\u010dica Doina Badea, istori\u010dar knji\u017eevnosti Mihaj Gafica ili pisac Aleksandar Ivasiuk.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vec\u0301ina smrtnih slu\u010dajeva u glavnom gradu bila je posledica potpunog ili delimi\u010dnog uru\u0161avanja vi\u0161e od 30 zgrada – stambenih zgrada visoke ili srednje visine, od kojih su neki simboli gradske arhitekture. Sru\u0161ili su se jedan hotel, deo zgrade Hemijskog fakulteta i Ra\u010dunski centar Ministarstva saobrac\u0301aja. Termoelektrana Bukure\u0161t Zapad bila je na ivici eksplozije, usled uru\u0161avanja plafona i izbijanja po\u017eara, a mnoge druge zgrade u Bukure\u0161tu su te\u0161ko ili umereno o\u0161tec\u0301ene.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Arhitekta \u0160tefan Dumitra\u0161ku govori o trenutnoj situaciji u Bukure\u0161tu: U periodu dok sam ja bio glavni arhitekta grada, dve i po godine, identifikovane su ove zgrade i vi\u0161e od 180 njih je tehni\u010dki ekspertizovano kako bi se ustanovilo Bezbednosna ili konsolidovana re\u0161enja. \u0160tavi\u0161e, pre 2 i po godine, preko Gradske uprave za konsolidaciju od seizmi\u010dkog rizika, pod Generalnim savetom, u Bukure\u0161tu je bilo 81 gradili\u0161te. Na\u017ealost, kao rezultat nekih administrativnih promena i druga\u010dije koncepcije, danas se ne radi na konsolidaciji zgrada.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Naro\u010dito u centralnom delu prestonice, mnoge stare zgrade, izgra\u0111ene pre 1977. godine, veoma su krhke, jer su decenije pro\u0161le a one nisu ni renovirane. Nema govora o konsolidaciji!<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zato, prema re\u010dima \u0160tefana Dumitra\u0161kua, nema vi\u0161e vremena za gubljenje: Me\u0111utim, mi smo u jedanaestom satu, ako ne i u dvanaestom, da znamo \u0161ta treba da uradimo. Operacija konsolidacije se ne radi preko noc\u0301i, vec\u0301 je to gradili\u0161te koje traje godinu, godinu i po dana, u slu\u010daju zgrade izgra\u0111ene 1940. godine, recimo, sa 8 ili 10 spratova, na bulevaru Magheru, Calea Victoriei \u2013 zna\u010dajne arterije glavnog grada. Kao \u0161to rekoh, sa jedne strane, mo\u017eemo da edukujemo svet, da prona\u0111emo ispravna alternativna re\u0161enja za pregrupisavanje, pomoc\u0301 i intervenciju u slu\u010daju zemljotresa.Svi veruju da c\u0301e doc\u0301i do velikog zemljotresa u glavnom gradu – i on c\u0301e se sigurno desiti, o tome ne\u0107emo ni raspravljati- tokom jednog prolec\u0301nog popodneva, iza\u0111emo u park i \u010dekamo da do\u0111e vojska sa proizvodima iz Dr\u017eavne rezerve, da nam daju fla\u0161u vode i konzervu mesa. Ne! To se mora veoma ozbiljno organizovati i, naravno, kompetentno rukovodstvo na nivou grada spremnost da se hitno nastave radovi na konsolidaciji\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
I prefekt Bukure\u0161ta, Toni Grebla upozorava na \u010dinjenicu da je nedostatak sredstava spre\u010dilo sanaciju zgarda, ali…: … indolentnost nekih ljudi u administraciji koji ne pripremaju projekte temeljno da bi se moglo pristupiti sanaciji, antiseizmi\u010dkoj konsolidaciji objekata. U poslednjih 15 godina nijedna op\u0161tina ne mo\u017ee da ka\u017ee, a pogotovo op\u0161tina Bukure\u0161t, da nije imala novca za sanaciju objekata. Iz godine u godinu sredstva Ministarstva za razvoj, evropski fondovi ostaju neutro\u0161eni, jer nismo u moguc\u0301nosti da radimo na realizaciji projekata antiseizmi\u010dke konsolidacije i da ih sprovedemo u delo.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Konsolidacija objekata sa seizmi\u010dkim rizikom mo\u017ee se u potpunosti finansirati i iz bud\u017eeta i kroz Nacionalni program za oporavk i rezilijenciju (PNRR), nakon registracije u odre\u0111enoj digitalnoj platformi. Da li bi Rumuni mogli da znaju koji su, u najmanju ruku, najbezbedniji gradovi u zemlji u slu\u010daju jakog zemljotresa, \u010dekajuc\u0301i da im se domovi konsoliduju? Mihail Dijakonesku, seizmolog Nacionalnog istra\u017eiva\u010dko-razvojnog instituta za fiziku Zemlje, odgovara na ovo pitanje: Naravno da mo\u017eemo da znamo, ali ne znam koliko bi to bilo zdravo. \u0160ta da radimo, da se svi iselimo u te gradove i depopuli\u0161emo deo zemlje? Problem je izgraditi i konsolidovati ono \u0161to je o\u0161tec\u0301eno tokom vremena. Onog trenutka kada po\u010dnemo da gradimo ne\u0161to \u2013 ne mi kao pojedinci, vec\u0301 kao dr\u017eava, kao kompanije \u2013 po\u0161tujmo gra\u0111evinski kodeks. Ako se po\u0161tuje ovaj gra\u0111evinski propis, nema vi\u0161e opasnosti da nam se kuc\u0301e sru\u0161e.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dakle, kako bi Bukure\u0161t izgledao u ovom trenutku u slu\u010daju velikog zemljotresa? Mo\u017eda mnogo gore nego pre 46 godina. Prema podacima Ministarstva za razvoj, u Rumuniji postoji 2.687 objekata u razli\u010ditim klasama seizmi\u010dkog rizika. Najvi\u0161e ih je u Bukure\u0161tu, od kojih je nekoliko stotina u I i II klasi opasnosti. Analiza Komiteta grada Bukure\u0161ta za vanredne situacije pokazuje, me\u0111utim, da je situacija mnogo ozbiljnija \u2013 u slu\u010daju zemljotresa sli\u010dnog onom iz 1977. godine, 23 hiljade zgrada u prestonici moglo bi da pretrpi zna\u010dajnu \u0161tetu. Od njih, 1.000 bi moglo delimi\u010dno ili potpuno da se sru\u0161i.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
4. marta 1977. godine u 21:21 po lokalnom vremenu, u seizmi\u010dkoj zoni Vran\u010da na istoku Rumunije, na dubini od 94 kilometra, dogodio se zemljotres ja\u010dine 7,4 stepena Rihterove skale. Zemljotres se sna\u017eno osetio u zemlji, posebno na jugu i istoku, kao i u susednim zemljama kao \u0161to su Srbija, Bugarska i Ma\u0111arska, ali i u […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":94600,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520134","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n