Kao \u0161to je poznato, kultura nije samo vrednost sama po sebi, vec\u0301 i oru\u0111e koje isti\u010de druge vrednosti. Isto tako, u savremenom svetu kulturni prostori nisu samo mesta posvec\u0301ena kulturi, vec\u0301 i nosioci dru\u0161tveno-politi\u010dkih principa i stavova. Polazec\u0301i od ovih premisa, studija Kulturna potro\u0161nja mladih u malim i srednjim gradovima\u201c imala je za cilj da, uz podr\u0161ku Fondacije Fridrih Ebert iz Rumunije, istra\u017ei u kojoj meri se kulturne aktivnosti u malim gradovima ukr\u0161taju sa feministi\u010dkom perspektivom i da li mladi i mlade \u017eene kulturne manifestacije povezuju sa odre\u0111enim dru\u0161tvenim vrednostima. Druga premisa od koje je po\u0161lo ovo istra\u017eivanje je nesigurno stanje kulturne infrastrukture u malim gradovima: malo javnih biblioteka, zatvorene bioskopske sale, domovi kulture koji su ili nefunkcionalni ili se koriste u druge svrhe osim onih za koje su namenjeni. U anketi je u\u010destvovalo vi\u0161e od 225 mladih izme\u0111u 13 i 20 godina, a devojke su predstavljale vi\u0161e od 75%. Namera nije bila da vec\u0301ina budu devojke, jednostavno je vi\u0161e devojaka odlu\u010dilo da popuni upitnike i u\u010destvuje u intervjuima, ka\u017ee nam Karmen Voinea, koordinatorka istra\u017eivanja da su ispitanice jasno napravile vezu izme\u0111u kulturne potro\u0161nje odre\u0111enog tipa i rodno pitanje: ,,Iz njihovih odgovora primetili smo da se na raskrsnici sa kulturnom potro\u0161njom pojavljuju i \u0161iri aspekti vezani za rodnu ravnopravnost i socijalnu inkluziju. Neke od njihovih potreba bile su, na primer, postojanje kulturnih prostora u kojima bi se razli\u010diti ljudi, uklju\u010dujuc\u0301i LGBT zajednicu, mogli osec\u0301ati bezbedno. Potreba da se problemi zajednice re\u0161avaju kroz kulturu tako\u0111e se pojavila u intervjuima i odgovorima na upitnike. Pored toga, mnogi ljudi sa kojima smo razgovarali rekli su nam da su po\u010deli da se upoznaju sa feministi\u010dkim i rodnim pitanjima kroz filmove. Poku\u0161ali smo da uhvatimo njihovo subjektivno izve\u0161tavanje o ovim prostorima. \u010cak i ako na papiru ili \u010dak konkretno, imamo muzeje, imamo biblioteke, imamo kulturne centre, oni mo\u017eda nisu ba\u0161 privla\u010dni za mlade \u017eene i mu\u0161karce. Sadr\u017eaj nije prilago\u0111en njima. Osec\u0301am potrebu da se uklju\u010dim sa vi\u0161e participativne pozicije, da postanemo saradnici u odre\u0111enim slu\u010dajevima ovih prostora kulturnih proizvoda. \u010cinjenica da je vi\u0161e \u017eena popunilo upitnike mo\u017ee ukazati na vec\u0301e interesovanje mladih \u017eena za kulturnu potro\u0161nju jer se to ukr\u0161ta sa feminizmom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
A kulturna potro\u0161nja mladih zavisi od kulturne infrastrukture i njene ponude jer njihove navike odra\u017eavaju raznolikost i bogatstvo ove ponude ili, naprotiv, njeno siroma\u0161tvo. Karmen Voinea obja\u0161njava: ,,Prvo, primetili smo da su naj\u010de\u0161c\u0301e kulturne aktivnosti adolescenata usamljene i domac\u0301e. Tako\u0111e, kulturne aktivnosti koje su dostupne u javnim prostorima nisu mnogo raznovrsne i nisu im prilago\u0111ene. Tako\u0111e, iako veoma veliki procenat njih odlazak u bioskop smatra atraktivnim i interesantnim, ipak 45% njih je izjavilo da nije gledalo film u bioskopu u poslednjih godinu dana, \u0161tavi\u0161e, 48% ispitanika je reklo da su morali da idu u drugi grad da bi stigli u bioskop.<\/span><\/p>\n
Ova stvarnost se preklapa sa \u017eeljom mladih da imaju bioskop u svom gradu. Istra\u017eivanje je tako\u0111e iznenadilo \u010dinjenicu da je na njihovim mentalnim mapama stari zatvoreni bioskop obele\u017eje \u010dak i za one koji tamo mo\u017eda nikada nisu bili. Ali istra\u017eivanje o kulturnoj potro\u0161nji mladih tako\u0111e sadr\u017ei dobre vesti. Karmen Voinea:,,Biblioteke, kako se pojavljuju u mentalnim mapama koje su mladi pravili, bile su iznena\u0111enje. U nekoliko gradova, biblioteke su mladima omoguc\u0301ile ne samo prostor za \u010ditanje ili pozajmljivanje knjiga, vec\u0301 i prostor u kome su mogli da smisle ideje, na primer, od korejskog kulturnog kluba do karaoke ve\u010deri. U Kalara\u0161u, na primer, jedna mlada \u017eena je rekla da je biblioteka njeno omiljeno mesto u gradu. U biblioteci su na\u0161li prostor u kome mogu da se razvijaju i prostor gde bi iz pozicije kokreatora mogli direktno da u\u010destvuju u kulturnoj potro\u0161nji. \u0160tavi\u0161e, prostori koji naj\u010de\u0161c\u0301e posec\u0301uju mladic\u0301i i devojke su i dalje javni. 70% mesta gde odlaze da konzumiraju kulturu su javna. S druge strane, kada razgovaraju o feministi\u010dkim temama, to vi\u0161e rade u privatnim i neformalno organizovanim prostorima. Dakle, \u010dak, ako i dalje mladi najvi\u0161e pose\u0107uju javnu infrastruktura nema dovoljno otvorenosti da se bave temama vezanim za feminizam.<\/p>\n
Stoga je me\u0111u zaklju\u010dcima studije Kulturna potro\u0161nja mladic\u0301a i devojaka iz malih i srednjih gradova\u201c preporuka upuc\u0301ena nadle\u017enima da o\u017eive kulturne aktivnosti u javnim prostorima i u\u010dine ih inkluzivnijim, jer za to postoji potra\u017enja.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kao \u0161to je poznato, kultura nije samo vrednost sama po sebi, vec\u0301 i oru\u0111e koje isti\u010de druge vrednosti. Isto tako, u savremenom svetu kulturni prostori nisu samo mesta posvec\u0301ena kulturi, vec\u0301 i nosioci dru\u0161tveno-politi\u010dkih principa i stavova. Polazec\u0301i od ovih premisa, studija Kulturna potro\u0161nja mladih u malim i srednjim gradovima\u201c imala je za cilj da, […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":144351,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520135","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n