Od po\u010detka rata u Ukrajini u Rumuniju je u\u0161lo skoro 3,5 miliona Ukrajinaca, od kojih se skoro 100.000 privremeno nastanilo u na\u0161oj zemlji. Od onih koji su se opredelili za ovu opciju, prema poslednjim podacima Ministarstva rada, vise od 5.700 izbeglica iz Ukrajine se zaposlilo na osnovu ugovora o radu, Kako vec\u0301inu izbeglica, koje su odlu\u010dile da ostanu u Rumuniji, cine \u017eene sa decom pred\u0161kolskog uzrasta, nije iznenadjujuce sto je zna\u010dajan broj njih ovde na\u0161ao posao. Me\u0111u njima su i korisnici Udru\u017eenja Seneka, nevladine dobrotvorne organizacije koja vodi i knji\u017earu. Osniva\u010d udru\u017eenja Anastasia Staiku je, naime, od prvih dana rata bila prisutna na granici Rumunije i Ukrajine, kako bi pomagala izbeglicama, kojima je maternji jezik ruski, u prevodila\u010dkim uslugama. Ova vrsta pomoc\u0301i je po\u010dela da se \u0161iri, a Anastasia je postepeno do\u0161la da pomogne majkama, c\u0301erkama i bakama koje su se naselile u Bukure\u0161tu, da se integri\u0161u u rumunsko dru\u0161tvo. Anastasia Staiku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,To je zajednica od preko 200 ljudi koji su nau\u010dili rumunski u Seneka Antikafe-u, na intenzivnom kursu rumunskog jezika. Oni se ovde dru\u017ee medjusobno i mi se druzimo sa njima. Ove godine, od jedanaest zaposlenih u Seneci, troje su Ukrajinci. Opremili smo prostoriju posebno za ovu svrhu. To je sala za predavanja koja mo\u017ee da primi 20 ljudi. Moram ista\u0107i da nije bilo divne u\u010diteljice gospo\u0111e Rodike Faguc, ne bismo uspeli. Ne radimo samo intenzivne kurseve rumunskog jezika, vec\u0301 i kurseve kulturne i dru\u0161tvene integracije. Zajedno idu u pozori\u0161te, zajedno gledaju stare i novije rumunske filmove. To je zajednica koja je zaista posvec\u0301ena integraciji.<\/em><\/p>\n
Anastasia Staiku je uspela da zaposli tri \u010dlana ove zajednice kao bibliotekare, nakon \u0161to su savladali prihvatljiv nivo rumunskog jezika. Zaposlenje poma\u017ee ovim \u017eenama da se finansijski sna\u0111u, ali i da se prilagode nepoznatoj zemlji. Anastasia Staiku:<\/p>\n
,,Pre upisa na kurs, tra\u017eimo od njih da navedu razloge za\u0161to \u017eele da u\u010de rumunski jezik. Na po\u010detku rata glavni razlozi su bili: da se sna\u0111em na ulici\u201c, da mogu da razgovaram sa ljudima koje sam upoznao\u201c, a sada vi\u0161e od 50% ka\u017ee da \u017eeli da se zaposli ili da ostane ovde na du\u017ei vremenski period.<\/em><\/p>\n
Buduc\u0301i da su uglavnom majke, briga ovih \u017eena o\u010digledno su deca. Rumunska dr\u017eava im je obezbedila nekoliko pilot \u0161kolskih centara u kojima mogu da nastave studije. Me\u0111utim, kako to nije bilo dovoljno, od naredne \u0161kolske godine odlu\u010deno je da se deca izbeglice iz Ukrajine integri\u0161u u rumunske \u0161kole. Ova odluka, me\u0111utim, izaziva niz problema, saznajemo i od Anastasie Staiku.<\/p>\n
,,U Bukure\u0161tu ima \u0161est hub osnovnih \u0161kola. Ima ih vi\u0161e u zemlji. Znam da c\u0301e od sledec\u0301e nove \u0161kolske godine, ova deca biti integrisana u rumunske \u0161kole. Sa pravne ta\u010dke gledi\u0161ta, trebalo bi da se organizuje pripremni kurs rumunskog jezika. \u010cinjenica je da ce se naredne skolske godine jednostavno upisivati u \u0161kole bez pripremnog kursa rumunskog jezika, to \u0107e za njih biti jo\u0161 jedna trauma. Mo\u017eda c\u0301e se mali\u0161ani prilagoditi. Ali tinejd\u017eeri, oni od 13. do 17. godina, morac\u0301e da u\u010de po nastavnom planu i programu koji nije najjednostavniji. Znam da c\u0301e im biti te\u0161ko. Sada sve vi\u0161e ljudi shvata da c\u0301e mo\u017eda rat potrajati jo\u0161 najmanje dve godine. Majkama su deca na prvom mestu, dobro razumeju da se moraju fokusirati na decu. Oni zaslu\u017euju vec\u0301u podr\u0161ku, organizovaniju podr\u0161ku, posebno u oblasti obrazovanja.\u201c<\/em><\/p>\n
Me\u0111u \u017eenama iz Ukrajine kojima je dete na prvom mestu je i Katarina, koja je sa sinom do\u0161la u Rumuniju pre godinu dana. Slu\u0161amo njenu pri\u010du:<\/p>\n
,,Kada sam do\u0161la ovde bila sam u depresiji, kao i svi, jer nije lako ostaviti dom i porodicu, prec\u0301i granicu sa detetom u nepoznato mesto. Posle kratkog vremena shvatila sam da nemam kud, moram da se prilagodim, jer sam ja jedina odgovorna za svoje dete. Prvo sam se zaposlila u socijalnom centru gde sam pomagala majkama koje su tako\u0111e dolazile sa decom i kojima je bio potreban sme\u0161taj, prevoz i dokumenta. Posle toga sam imala srec\u0301u da se zaposlim ovde u Seneki, gde imamo prijateljski tim, gde poma\u017eemo jedni drugima i kontinuirano poma\u017eemo gra\u0111anima Ukrajine. U Ukrajini je ostala cela moja porodica, od bake i deke do roditelja i mu\u017ea.U stalnom smo kontaktu, koliko nam internet dozvoljava i svi se nadamo pobedi.<\/em><\/p>\n
Udru\u017eenje Seneka nije samo pomoglo Katarini da na\u0111e posao, vec\u0301 i da formira mre\u017eu podr\u0161ke koju \u010dine uglavnom \u017eene izbeglice iz Ukrajine, ali i Rumunke spremne da pomognu. Na ovaj na\u010din ona mo\u017ee lak\u0161e da prebrodi ovaj te\u017eak period, trudec\u0301i se da zadr\u017ei osmeh i optimizam. Kao i Tatjana, jo\u0161 jedna \u017eena koja je pre godinu dana do\u0161la iz Ukrajine sa svojom 12-godi\u0161njom c\u0301erkom, tri ma\u010dke i psom. Njoj je pomogao prijatelj, vec\u0301 nastanjen u Rumuniji. Posle neprijatnosti napu\u0161tanja svoje zemlje, neizvesnosti puta i prelaska granice u nepoznatu zemlju, Tatjana se postepeno prilago\u0111avala- u\u010dila je rumunski i postala prodavac knjiga. Takodje, uspela je da bolje upozna Rumuniju. Poslu\u0161ajmo Tatjanu.<\/p>\n
,,U prvih 4-5 meseci upoznala sam Rumuniju. Prijatelj kod koga sam ovde do\u0161la vozi kajak. Vodio je mene i moju c\u0301erku na sva svoja putovanja kajakom. Na\u0161ao mi je dom, \u0161to je veoma te\u0161ko s obzirom na veliki broj ku\u0107nih ljubimaca koje imam. Rumunija je za mene bila pravo otkric\u0301e. Sada mi je, naravno, mnogo jednostavnije. Tokom boravka ovde po\u010dela sam da u\u010dim jezik i to je promenilo sve, jer se vi\u0161e nisam osec\u0301ala kao autsajder. Za mene i moje dete jo\u0161 uvek nije bezbedno da se vratimo u Ukrajinu. Za moju c\u0301erku, adaptacija je te\u017ea. Bez znanja jezika, prili\u010dno je te\u0161ko. Ali oko nje vlada prijateljska atmosfera. Drugovi i nastavnici su veoma otvoreni, a prili\u010dno dobro zna engleski, \u0161to joj mnogo poma\u017ee. Da, prilago\u0111ava se, ali to je dug proces.<\/em><\/p>\n
Za sada izgleda da \u0107e vremenski period koji \u0107e ove \u017eene provesti u Rumuniji biti dug. Ali kako su svojom unutra\u0161njom snagom uspele da prebrode najte\u017ei trenutak izbegli\u0161tva, imac\u0301e hrabrosti da se suo\u010de sa drugim izazovima u buduc\u0301nosti.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Od po\u010detka rata u Ukrajini u Rumuniju je u\u0161lo skoro 3,5 miliona Ukrajinaca, od kojih se skoro 100.000 privremeno nastanilo u na\u0161oj zemlji. Od onih koji su se opredelili za ovu opciju, prema poslednjim podacima Ministarstva rada, vise od 5.700 izbeglica iz Ukrajine se zaposlilo na osnovu ugovora o radu, Kako vec\u0301inu izbeglica, koje su […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":286808,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520137","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n