Kritikovan ve\u0107 dugi period vremena iz mnogih razloga, obrazovni sistem poku\u0161ava razne varijante reforme, mo\u017eda \u010dak i previ\u0161e \u010desto, kako prime\u0107uju neki kriti\u010dari. Trenutno se u parlamentu pregovaraju i \u010dekaju na glasanje zna\u010dajne izmene zakona o obrazovanju. Istovremeno, neke \u0161kole i nastavnici imaju vlastite alternativne projekte za re\u0161avanje problema procesa predavanja i u\u010denja, odobrene od strane ministarstva prosvete.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jedan od ovih projekata, trenutno u probnom periodu u tri obrazovne ustanove u zemlji, ve\u0107 se primenjuje u Nacionalnoj gimnaziji \u0110or\u0111e \u0160inkaj\u201c u Bukure\u0161tu, koja je razradila ovaj projekat. Radi se o podeli godi\u0161njeg nastavnog plana na module, a ne na semestre ili tromese\u010dja. Po\u010dev\u0161i od 2022-2023, ministarstvo je sastavilo strukturu \u0161kolske godine i podelilo je na odre\u0111ene module, to jest, periode nastave, prekinute kratkim raspustima. Me\u0111utim, u ovom slu\u010daju, \u010dasovi se odr\u017eavaju u skladu sa klasi\u010dnom strukturom, dok su u pomenutom pilot projektu, \u010dasovi odre\u0111enih disciplina spojeni u jedan modul. Saznajemo vi\u0161e detalja od Silvije Mu\u0161atoju, profesorke matematike u Nacionalnoj gimnaziji \u0110or\u0111e \u0160inkaj\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
„Ideja nije nova i nije u potpunosti na\u0161a, ali smo je mi sproveli u praksi, \u0161to nije lako, jer iza ovog predlo\u017eenog pilot-projekta stoji intenzivan i nimalo lak rad. \u0160ta se doga\u0111a u na\u0161em projektu? U planovima nastavnog programa za srednje \u0161kole, razredi I-IV, deca su imala izme\u0111u 14 i 17 \u010dasova nedeljno. Broj predmeta je veoma velik, pa se dete ne koncentri\u0161e dobro na svim predmetima koje u\u010di kada ih ima previ\u0161e, te smo pomislili da bi grupisanje predmeta u jednu \u0161kolsku godinu, tako da ima manje predmeta za u\u010denje u jednoj nedelji, moglo da im pomogne. \u0160ta smo mi uradili? Predmeti koji su iz struke, iz profila i imaju puno \u010dasova nedeljno ostali su predmeti koji se u\u010de tokom cele godine. Na primer, u svim razredima, rumunski se u\u010di tokom cele godine. U profilu matematike i informatike, na primer, matematika sa \u010detiri ili pet \u010dasova nedeljno se u\u010di tokom cele godine. Me\u0111utim, predmeti koji imaju dva \u010dasa nedeljno su grupisani u kra\u0107i period vremena, tako \u0161to se predaje vi\u0161e \u010dasova nedeljno. Na primer, likovno obrazovanje se u\u010di u I i II razredu. U klasi\u010dnom sistemu, \u010dasovi likovne kulture se odr\u017eavaju jednom u dve nedelje tokom cele godine. Ali mi smo te \u010dasove, koji su zapravo bili 18 u celoj \u0161kolskoj godini, grupisali u kra\u0107i period vremena, tj. u\u010di se samo tokom \u0161est nedelja \u0161kolske godine, sa po tri \u010dasa nedeljno. To se naziva „modul“.<\/em><\/p>\n
Na kraju modula, odre\u0111eni predmeti se vi\u0161e ne predaju do kraja godine, jer je gradivo ve\u0107 obuhva\u0107eno. Slede\u0107i modul \u0107e uklju\u010diti druge predmete koji \u0107e biti intenzivno predavani. Iako je projekat jo\u0161 uvek u toku i zvani\u010dna procena jo\u0161 nije bila data, postoje nezvani\u010dne reakcije od strane u\u010denika i roditelja. O ovome nam govori profesorica Silvija Mu\u0161atoju:<\/p>\n
\u201cNeformalno. Fidbek je vrlo pozitivan od strane u\u010denika. Budu\u0107i da imaju samo osam ili devet predmeta nedeljno, deca mogu da odvoje dovoljno vremena za svaki predmet koji se predaje u tom periodu. U ovom kontekstu, metode u\u010denja mogu biti razli\u010dite. Na\u0161i ciljevi su intenzivnije i temeljnije u\u010denje nego u klasi\u010dnom sistemu. Sistem nije nov, koristi se u drugim zemljama od 1950-ih godina i SAD-u, a od 80-ih i 90-ih godina u Evropi, i sastoji se upravo u smanjenju broja predmeta koje u\u010denici studiraju u jednoj nedelji. Studije isti\u010du da u\u010denik intenzivno u\u010di likovnu kulturu u trajanju od \u0161est nedelja, ali to ne znaci da nakon \u0161est nedelja zaboravlja sve sto je nau\u010dio u tom periodu. Kada se predmet intenzivno predaje\/ u\u010di, pa\u017enja je malo vise usmerena ka tom predmetu i u\u010denje postaje temeljnije. Mislim da se stvari ne zaboravljaju lako kada su temeljno nau\u010dene.\u201d<\/em><\/p>\n
Kroz partnerstvo sa Univerzitetom u Bukure\u0161tu, stru\u010dnjaci sa Fakulteta za nauke obrazovanja planiraju da istra\u017ee primenu ovog pilot projekta. Rezultati evaluacije \u0107e biti predstavljeni ministarstvu, nakon \u010dega \u0107e se naravno odlu\u010diti da li \u0107e se ovaj modularni sistem pro\u0161iriti ili ne. Trenutno ga, osim Nacionalne Gimnazije \u0110or\u0111e \u0160inkaj\u201c, testiraju jo\u0161 dve \u0161kole: Gimnazija Mihaj Eminesku\u201c iz Petro\u0161anija i Teorijska gimnazija Konstantin An\u0111elesku“ iz op\u0161tine Janka, iz \u017eupanije Braila. Zauzvrat, zatra\u017eili smo mi\u0161ljenje stru\u010dnjaka za obrazovanje, Marijana Sta\u0161e:<\/p>\n
„Iskreno, ne vidim nedostatke, ve\u0107 pre izazove koji se moraju re\u0161iti, a prednosti su o\u010digledne. Jasno je da kada se fokusiramo i intenzivnije radimo ne\u0161to, postaje nam navika i bolje razumemo i tako dalje. Pitam vas, \u0161ta dete mo\u017ee da nau\u010di kada ima jedan \u010das iz jednog predmeta svake druge nedelje? Ta\u010dan odgovor: gotovo ni\u0161ta, ili bog zna \u0161ta! Jo\u0161 jedan va\u017ean aspekt predstavlja \u010dinjenica da svaki modul obuhvata manji broj predmeta. I onda se ne dekoncentri\u0161em, ne rasipam pa\u017enju na mnogo frontova, ve\u0107 u\u010dim da strukturisano razmi\u0161ljam, u\u010dim da se fokusiram na ono \u0161to se tamo de\u0161ava. Tako\u0111e, pro\u010ditao sam veoma dobru studiju o praksi iz Gimnazije Mihaj Eminesku\u201c iz Petro\u0161anija. Tamo se primetilo da profesori koji su pre predavali samo jedan \u010das nedeljno sada shvataju da mogu da dr\u017ee tri ili \u010detiri \u010dasa nedeljno. Drugim re\u010dima, imaju na raspolaganju mnogo ve\u0107i obim vremena za neki predmet.“<\/em><\/p>\n
Ostaje pitanje da li su sada\u0161nji programi prilagodljivi takvoj modularnoj strukturi \u0161kolske godine ili bi trebalo malo izmeniti njihov sadr\u017eaj.<\/p>\n
Marijan Sta\u0161 odgovara: \u201cMislim da je ovo prvi istorijski primer oblika sa sadr\u017eajem, a ne oblika bez sadr\u017eaja u poslednjih 30 godina obrazovnih promena. Mislim na ovaj prototip projekta. Moja supruga je, na primer, profesor fizike. Isprobali smo to u porodici a ona je dala vrlo lep model modularnog programa za fiziku, za osnovnu i srednju \u0161kolu. Rezultat je bio apsolutno ispravan, bez neophodne promene sadr\u017eaja programa odobrenih od strane ministra. Ali to je upravo ono \u0161to treba uraditi, to jest, promeniti i sadr\u017eaje, nastavni program. \u0160to je o\u010digledno sasvim mogu\u0107e, jer su\u0161tina ovakvog pilot-programa nije da stvari postanu gore za sistem i kontraproduktivne za decu, ve\u0107 da postanu bolje i za sistem i za decu.\u201d<\/em><\/p>\n
Dakle, ostaje nam da sa\u010dekamo rezultate evaluacije univerziteta u Bukure\u0161tu koji \u0107e biti objavljeni krajem aprila ili po\u010detkom maja.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kritikovan ve\u0107 dugi period vremena iz mnogih razloga, obrazovni sistem poku\u0161ava razne varijante reforme, mo\u017eda \u010dak i previ\u0161e \u010desto, kako prime\u0107uju neki kriti\u010dari. Trenutno se u parlamentu pregovaraju i \u010dekaju na glasanje zna\u010dajne izmene zakona o obrazovanju. Istovremeno, neke \u0161kole i nastavnici imaju vlastite alternativne projekte za re\u0161avanje problema procesa predavanja i u\u010denja, odobrene od […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":95327,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520142","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n