U periodu 2014-2020 80% od prijava zlostavljanja dece je re\u0161eno odbacivanjem slu\u010daja i odustajanjem od kaznenog procesa. Ovo je rezultat izve\u0161taja Inspekcije sudstva, na koje nas upozorava izvr\u0161na predsednica organizacije Spasite decu Rumunije“, Gabrijela Aleksandresku. Od 18.549 prijava podnesenih u ovom periodu, 80% njih – koje uklju\u010duju te\u0161ka kr\u0161enja slobode i seksualnog integriteta deteta – su zatvorene. Kada govorimo o deci koja su \u017ertve seksualnog zlostavljanja, dr\u017eava je vi\u0161e fokusirana na ka\u017enjavanje zlostavlja\u010da (ako se odlu\u010di za pokretanje kaznenog postupka), a vrlo malo ili gotovo nimalo na oporavak deteta. Pitali smo Gabrijelu Aleksandresku \u0161ta bi trebalo uraditi kako bismo pomogli detetu \u017ertvi seksualnog zlostavljanja u na\u0161oj zemlji:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Rumuniji nismo svesni uticaja koje seksualno zlostavljanje ima na dete. Zna se da se seksualno zlostavljanje nedovoljno prijavljuje u Rumuniji. Broj slu\u010dajeva zlostavljanja dece je mnogo ve\u0107i od broja prijava. Treba znati da je seksualno zlostavljanje te\u0161ko traumati\u010dno iskustvo. Oporavak se ne de\u0161ava samo od sebe. Potreba za podr\u0161kom, kao i posledice prouzrokovane zlostavljanjem je u porastu. Detetu treba pomo\u0107i pod hitno i pru\u017eiti mu puno podr\u0161ke. Bez toga, mogu\u0107i su kratkoro\u010dni efekti, a dugoro\u010dni \u0107e uticati na celokupan razvoj deteta. Po na\u0161em mi\u0161ljenju, kako bismo pomogli detetu i ograni\u010dili ove stvari, potrebno je uvesti zdravstveno obrazovanje u \u0161kole, uklju\u010duju\u0107i reproduktivno zdravlje i seksualno obrazovanje. Deca bi trebalo da postanu svesna rizika i opasnosti kojima su izlo\u017eena. Tako\u0111e bi trebalo da imamo stru\u010dnjake za otkrivanje, razgovor i ispitivanje dece koja su \u017ertve seksualnog zlostavljanja. Va\u017eno je oja\u010dati poverenje deteta i njegove porodice u vlast, zbog toga je bitno imati specijalizovane nastavnike, sudije, psihologe, magistrate koji su specijalizovani u ispitivanju, analizi i su\u0111enju slu\u010dajeva seksualnog zlostavljanja dece, kao i policiju. Izuzetno je va\u017eno imati tim stru\u010dnjaka koji umeju da prepoznaju simptome i na\u010dine na koje mogu da pomognu takvom detetu. Mi smo otvorili prvu specijalizovanu slu\u017ebu tipa Barnahus, koja je osnovana na Islandu pre par godina, slu\u017ebu koja ispituje, \u0161titi i pru\u017ea podr\u0161ku deci koja su \u017ertve seksualnog zlostavljanja kako bi se po\u0161tovali najbolji interesi deteta. Me\u0111utim, potrebno je da tro\u0161kovi tretmana i sve \u0161to se ti\u010de tih slu\u010dajeva bude pokriveno od strane dr\u017eave, kako bi bilo lak\u0161e i detetu i njegovoj porodici, te na taj na\u010din pru\u017eiti emotivnu podr\u0161ku i samim tim izbe\u0107i novu traumu<\/em>.“<\/p>\n
Gabrijela Aleksandresku iz organizacije „Spasite decu“ opisala je profil zlostavlja\u010da i odnosa koje on razvija sa svojom \u017ertvom:<\/p>\n
U principu, karakteristi\u010dno za decu sa pove\u0107anim rizikom od zlostavljanja je njihova emotivna ranjivost. Dete \u010desto nije svesno da se ne\u0161to lo\u0161e dogodilo i ne\u0107e o tome ni pri\u010dati. Za mla\u0111u decu rizik mo\u017ee biti ve\u0107i jer je to povezano sa razvojem kognitivnih sposobnosti. Mali\u0161ani mogu godinama biti \u017ertve, a da to i ne znaju. Obi\u010dno zlostavlja\u010di prete \u017ertvi da \u010duva tajnu. Ta deca mogu tek u pubertetu, kada saznaju informacije o seksualnom \u017eivotu, shvatiti da im se dogodilo ne\u0161to neprirodno. Uglavnom, da, ta deca ne shvataju da ono \u0161to do\u017eivljavaju nije normalno, dete nije sposobno da pristane na seksualni odnos i odrasla osoba ga lako manipuli\u0161e. Ono \u0161to smo primetili iz stru\u010dne literature i istra\u017eivanja koja smo sproveli ovde u organizaciji Spasite decu“ je da je mit da se seksualno zlostavljanje doga\u0111a samo odre\u0111enoj deci. Istina je da seksualno zlostavljanje nema veze sa socijalnom, ekonomskom situacijom deteta ili sa njegovim osobinama. Me\u0111utim, ekonomski, socijalni i porodi\u010dni uslovi poput socijalne izolacije, razvoda, vanbra\u010dnih veza i neprijatnih doga\u0111aja u porodi\u010dnom okru\u017eenju, ekonomske te\u0161ko\u0107e, mogu biti faktori rizika za decu<\/em>.“<\/p>\n
Uistinu, ka\u017ee i Gabrijela Aleksandresku, mi\u0161ljenje da je dete izlo\u017eenijie seksualnom zlostavljanju ako dolazi iz dru\u0161tveno i ekonomski ranjivog okru\u017eenja je samo mit:<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de zlostavlja\u010da, mo\u017eemo re\u0107i da su oni ve\u0107inom \u010dlanovi porodice ili pro\u0161irene porodice. To su osobe koje deca poznaju, kojima veruju, poput kom\u0161ija, porodi\u010dnih prijatelja, osobe koje imaju uticaj nad decom, poput nastavnika, trenera ili \u010dlanova njihovih porodica. Zlostavlja\u010d uvek poku\u0161ava da sakrije zlostavljanje i obi\u010dno su dobre, bri\u017eljive osobe kako bi zavarale roditelje i stekle poverenje deteta i porodice.<\/em>„<\/p>\n
Psihoterapeut Elena Marija Dumitresku upozorava na nedostatak psihoterapije kod deteta koje je \u017ertva seksualnog zlostavljanja:<\/p>\n
Psihoterapija poseduje metode kojima se rane koje uti\u010du na sposobnost prilago\u0111avanja osobe mogu izle\u010diti. Rezultat zavisi od niza faktora, me\u0111u kojima je vrlo va\u017eno uspostaviti poverenje s zna\u010dajnim osobama iz detetovog \u017eivota, koje mu mogu pru\u017eiti sigurnost i za\u0161titu. Kada je ta rana izuzetno duboka i veza s tom osobom ne mo\u017ee biti uspostavljena kako bi zadovoljila potrebe deteta, ono \u0107e nau\u010diti da \u017eivi sa tom ranom razvijaju\u0107i odre\u0111ene ve\u0161tine prilago\u0111avanja. Odnos roditelj-dete koji se zasniva na zadovoljavanju emocionalnih potreba deteta mo\u017ee stvoriti sigurno okru\u017eenje u kome dete mo\u017ee otvoreno komunicirati sa svojim roditeljem o svojim svakodnevnim iskustvima. Na taj na\u010din, roditelj mo\u017ee primetiti s kim i na koji na\u010din dete uspostavlja odnose u svojim interakcijama i mo\u017ee, po potrebi da identifikuje odre\u0111ene nezdrave aspekte. Na\u017ealost, postoje situacije u kojima, iz raznih razloga, ti odnosi ne mogu biti ostvareni. Zlostavlja\u010di su vrlo dobri posmatra\u010di, prime\u0107uju slabe ta\u010dke \u017ertve, iskori\u0161\u0107avaju ih i manipuli\u0161u situacijom da bi ostvarili sopstveni cilj.<\/em>„<\/p>\n
Put prema ozdravljenju deteta koje je seksualno zlostavljano opisuje psihoterapeut Elena Marija Dumitresku:<\/p>\n
Osim manifestacije patolo\u0161ke slike seksualnog zlostavlja\u010da, govorimo o onome \u0161to u psihologiji nazivamo dramati\u010dnim trouglom – zlostavlja\u010d, \u017ertva i spasitelj. Mi, ljudi, u\u010dimo uloge. Tako \u0107e neki nau\u010diti ulogu zlostavlja\u010da, identifikuju\u0107i se s njim i sami \u0107e postati, na razne na\u010dine, zlostavlja\u010di. Drugi \u0107e, naprotiv, preuzeti ulogu spasitelja u odnosima koje imaju, \u017eele\u0107i da spasu dete u svakoj bliskoj osobi. A neki \u0107e nastaviti da \u017eive u ulozi \u017ertve u svojim odnosima s drugima. Govore\u0107i o zlostavljanju dece, \u0161to se pre interveni\u0161e, to su ve\u0107e \u0161anse da \u0107e \u017ertva nau\u010diti nove ve\u0161tine prilago\u0111avanja, funkcionisanja i \u010dak ozdravljenja. Kada usledi odraslo doba i po zavr\u0161etku procesa formiranja li\u010dnosti, stvari postaju sve stabilnije. Psihoterapija poseduje tehnike intervencije kako bi \u017ertva pro\u0161la kroz proces terapije, kako u ulozi deteta, tako i u ulozi odrasle osobe.<\/em>„<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U periodu 2014-2020 80% od prijava zlostavljanja dece je re\u0161eno odbacivanjem slu\u010daja i odustajanjem od kaznenog procesa. Ovo je rezultat izve\u0161taja Inspekcije sudstva, na koje nas upozorava izvr\u0161na predsednica organizacije Spasite decu Rumunije“, Gabrijela Aleksandresku. Od 18.549 prijava podnesenih u ovom periodu, 80% njih – koje uklju\u010duju te\u0161ka kr\u0161enja slobode i seksualnog integriteta deteta – […]<\/p>\n","protected":false},"author":137,"featured_media":143922,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520143","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n