Vi\u0161e od 20 godina, od kada je fenomen radne emigracije postao sveprisutan u Rumuniji, pojavio se i jedan od najdrasti\u010dnijih efekata: deca ostavljena u zemlji pod starateljstvom baka i deka ili drugih ro\u0111aka. Mnogi roditelji, kada odlaze da rade u Evropsku Uniju, vode i decu sa sobom, ali ima i dosta slu\u010dajeva porodica koje su rastavljene zbog preseljenja u inostranstvo. Organizacija Spasimo decu\u201c godinama skre\u0107e pa\u017enju na ovu situaciju koja je sada kvantifikovana u statisti\u010dkoj studiji. Istra\u017eivanje, zasnovano na podacima prikupljenim u periodu jul-septembar 2022. godine, otkriva da skoro \u010detvrtina dece uzrasta od 0-17 godina ima ili je imala roditelja koji je oti\u0161ao na rad u inostranstvo do datuma studije. Od ove dece, 61,5% ima ili je imalo samo oca koji je oti\u0161ao, 20,4% ima ili je imalo samo majku koja je oti\u0161la, dok 18,1% imaju oba roditelja koji su oti\u0161li. Trenutno, preko 500.000 dece se nalazi u ovoj situaciji, ve\u0107ina njih jo\u0161 od veoma ranog uzrasta. Prose\u010dno, majka odlazi nakon \u0161to dete napuni 6 godina, dok otac obi\u010dno odlazi kada je dete mla\u0111e. \u0160to se ti\u010de odluke o odlasku, iz studije se vidi da se roditelji konsultuju sa decom \u010dak i ako su jo\u0161 mala.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Anka Stamin, predstavnica Organizacije Spasimo decu, obja\u0161njava:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema istra\u017eivanju, 83% ispitanika je izjavilo da je dete bilo uklju\u010deno u odluku o odlasku roditelja. S druge strane, deca su izjavila da su mnogo manje uklju\u010dena, samo 63%, i mi pre verujemo deci. \u0160tavi\u0161e, skoro jedna tre\u0107ina dece, ta\u010dnije 31%, izjavljuje da nisu bila saglasna sa odlaskom roditelja, \u010dak i ako su bila pitana. Isto tako, \u017eelim da istaknem i \u010dinjenicu da je studija na\u017ealost pokazala ono \u0161to sam ranije rekla, a to je da ve\u0107ina dece u ovoj situaciji ne postoji u evidenciji socijalnih slu\u017ebi. Prakti\u010dno, samo 39% staratelja je izjavilo da socijalna slu\u017eba zna za situaciju deteta. Istovremeno, \u0161to se ti\u010de obave\u0161tavanja \u0161kola, 57% staratelja je izjavilo da je obavestilo \u0161kolu o ovoj situaciji. Jasno je da ni jedna ni druga od ove dve institucije ne poseduju potpune informacije, tako da je o\u010digledno da i roditelji ili staratelji oklevaju da prijave svoj odlazak, kako \u0161koli, tako i organima vlasti<\/em>.\u201d<\/p>\n
\u010cinjenica da neki roditelji ne prijavljuju situaciju dece organima vlasti ote\u017eava intervenciju vlasti ili nevladinih organizacija u slu\u010daju da se jave problemi. Studija koju je sprovela organizacija Spasimo decu“ isti\u010de dodatne rizike s kojima se suo\u010davaju deca koju su roditelji ostavili kod ku\u0107e odlaze\u0107i u inostranstvo da rade:<\/p>\n
Uo\u010dena je velika razlika izme\u0111u dece iz porodica migranata i dece iz porodica bez migranata kada su u pitanju rizi\u010dna pona\u0161anja. U slu\u010daju prvih, postoji verovatno\u0107a od 38% da budu izlo\u017eeni eksplicitnim seksualnim scenama i pornografiji na internetu, kao i dvostruko ve\u0107a verovatno\u0107a da se agresivno pona\u0161aju prema drugoj deci i konzumiraju alkohol. Tako\u0111e, postoji mnogo ve\u0107a verovatno\u0107a da koriste zabranjene supstance ili da pu\u0161e. Sve ovo proisti\u010de iz nedostatka roditeljske kontrole, lakog pristupa digitalnim ure\u0111ajima, lo\u0161e komunikacije sa roditeljima ili osobama koje brinu o njima, kao i nedostatka zdravstvenog obrazovanja. Ova agresivna pona\u0161anja mogu biti izra\u017eaj negativnih ose\u0107anja i emocionalnih do\u017eivljaja koje dete ima usled odlaska roditelja. U na\u0161em iskustvu rada sa decom iz ove kategorije, \u010desto se susre\u0107emo sa decom koja se ose\u0107aju napu\u0161teno ili krivom zbog odlaska roditelja. \u010cak i ako je roditelj imao dobru nameru, pogre\u0161io je ako je detetu rekao da odlazi za njegovo dobro, jer time stavlja dodatno breme na njegova le\u0111a<\/em>.“<\/p>\n
Za odr\u017eavanje porodi\u010dne veze, komunikacija je veoma va\u017ena, a digitalna revolucija olak\u0161ava situaciju. Na primer, ve\u0107ina roditelja koji su oti\u0161li komunicira putem video platformi sa decom, dok samo 19% koristi samo telefon. Tako\u0111e, 45% komunicira jednom dnevno, a postoje i porodice (oko 15%) koje komuniciraju nekoliko puta na dan. Na\u017ealost, postoje i situacije u kojima je komunikacija re\u0111a: 33% komunicira jednom u dva do tri dana, a 7% jednom nedeljno. \u0160tavi\u0161e, 20% adolescenata \u010diji je roditelj oti\u0161ao da radi u inostranstvo razgovara s njim jednom nedeljno ili re\u0111e.<\/p>\n
Andrea Penesku ima 12 godina i ide u \u0161esti razred. Evo kako ona komunicira sa svojim ocem koji je oti\u0161ao da radi u \u0160vajcarsku kada je imala 2 godine.<\/p>\n
„Telefonski, putem poruka. Ako ima godi\u0161nji odmor i mogu\u0107nost, dolazi u zemlju, retko se vi\u0111amo, ali naj\u010de\u0161\u0107e komuniciramo telefonom i putem poruka. Nije jako blizak odnos, ne bih ga nazvala ni jako hladnim odnosom. Odr\u017eavamo kontakt. Sve je u redu, ali \u017eelim da ka\u017eem da imam mnogo bliskiji odnos sa majkom<\/em>.“<\/p>\n
Andrea tako\u0111e ka\u017ee da nikada nije posetila oca u \u0160vajcarskoj, ali ovog leta postoji \u0161ansa da provedu dve nedelje zajedno tamo. \u0160to se ti\u010de razloga odlaska, devoj\u010dica ka\u017ee da je pobolj\u0161anje finansijske situacije porodice nateralo njenog oca da radi u inostranstvu. Ipak, iako je materijalna situacija sada bolja, po njoj bi bolje da se porodica nije razdvojila na ovaj na\u010din, i odbija mogu\u0107nost da se preseli u \u0160vajcarsku.<\/p>\n
Andrea:<\/p>\n
Nije da nema mogu\u0107nosti. Samo ja ne \u017eelim i mislim da ni mama ne bi \u017eelela, jer smo mi ovde izgradile na\u0161e \u017eivote korak po korak, ovde, u Rumuniji. Imam svoje prijatelje, ve\u0107 sam se prilagodila \u0161koli. Mama ima prijatelje na poslu, kolege, i znam da bi bilo prili\u010dno te\u0161ko sada krenuti iz po\u010detka sa novim jezikom, novim \u017eivotom, druga\u010dijim na\u010dinom \u017eivota.<\/em>„<\/p>\n
Iako se \u010dini da je Andrea zadovoljna trenutnom situacijom i da je uspe\u0161na u \u0161koli, studija „Spasimo decu“ pokazuje da migracija jednog od roditelja dovodi do 62% verovatno\u0107e da \u0161kolski uspesi dece stagniraju u prvih nekoliko godina \u0161kolovanja.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Vi\u0161e od 20 godina, od kada je fenomen radne emigracije postao sveprisutan u Rumuniji, pojavio se i jedan od najdrasti\u010dnijih efekata: deca ostavljena u zemlji pod starateljstvom baka i deka ili drugih ro\u0111aka. Mnogi roditelji, kada odlaze da rade u Evropsku Uniju, vode i decu sa sobom, ali ima i dosta slu\u010dajeva porodica koje su […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":144453,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520144","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n