Sedam od deset Rumuna ide u tr\u017eni centar najmanje jednom nedeljno, od \u010dega su tri \u017eene, a \u010detiri mu\u0161karca. Pored toga, ako su mu\u0161karci ti koji \u010de\u0161c\u0301e dolaze u tr\u017eni centar, \u017eene provode vi\u0161e vremena po poseti. A \u0161to se kupovnih navika ti\u010de, mu\u0161karci tro\u0161e 10% vi\u0161e od \u017eena: oko 60 evra naspram oko 55 evra\u201c, konstatovali su autori studije koju je sproveo Reveal Marketing Research. Obja\u0161njenje le\u017ei u \u010dinjenici da mu\u0161karci kupuju tehnologiju za koju se zna da je skuplja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ali podaci iz ovog istra\u017eivanja iznena\u0111uju na vi\u0161e nivoa. Na primer, prema mentalnim kli\u0161eima, o\u010dekivali bismo da je broj \u017eena vec\u0301i me\u0111u onima koje vole da idu u tr\u017eni centar. Zatim, cifra 7 od 10 se \u010dini malo visokom u pore\u0111enju sa op\u0161tom kupovnom moc\u0301i Rumuna. Me\u0111utim, ako produbimo analizu i po\u010dnemo da uzimamo u obzir faktore kao \u0161to je blizina, po\u010dinju da se pojavljuju obja\u0161njenja koja nudi sociolog Dan Petre:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pre svega, u slu\u010daju Rumunije i uglavnom u slu\u010daju Bukure\u0161ta, za razliku od drugih evropskih prestonica, tr\u017eni centri su sme\u0161teni u mnogo vec\u0301oj meri unutar grada. U drugim evropskim prestonicama, tr\u017eni centri se nalaze vi\u0161e prema obodu grada, a blizina igra veoma, veoma va\u017enu ulogu. Drugi razlog: koliko se sec\u0301am, mi smo na prvom mestu po kvadratu povr\u0161ine tr\u017enih centara po glavi stanovnika u Evropi, u celoj Rumuniji. Dakle, tr\u017eni centri se prostiru na velikom podru\u010dju. I trec\u0301i razlog je \u0161to postoji kulturni trend. Tr\u017eni centar nudi sa\u017eeto iskustvo ili moguc\u0301nost iskustava. Mislim, idem da pokrijem osnovne potrebe ili kupujem za porodicu, ali i kupujem za sebe, uglavnom odec\u0301u. U ovoj studiji smo videli da se uglavnom kupuje odec\u0301a. Drugo, \u017eelim da imam dru\u0161tveno iskustvo uz kafu ili obrok. Tr\u017eni centar je trenutno mesto gde mo\u017eete, ako ste potro\u0161a\u010d, da dobijete mnoga iskustva koja su vam potrebna, sve na jednom mestu<\/em>.“<\/p>\n
Me\u0111utim, odlazak u tr\u017eni centar nije samo funkcionalno ili pragmati\u010dno iskustvo, vec\u0301 i emocionalno. \u010cak i ako su neposredni razlozi osnovne potrebe — kao \u0161to je kupovina — postoje i striktno subjektivni razlozi, kao \u0161to su \u0161etnja ili dru\u017eenje uz obrok ili kafu. Zatim, nedavna studija tako\u0111e nagla\u0161ava neke generacijske karakteristike. Prema studiji, prose\u010dan iznos koji Rumuni potro\u0161e na posetu tr\u017enom centru je skoro 60 evra. Najvi\u0161e tro\u0161e oni uzrasta od 36 do 45 (milenijalci), sa skoro 75 evra, a zatim slede generacija Iks (oni od 45 i vi\u0161e godina), koji tro\u0161e oko 65 evra u poseti tr\u017enom centru. Generacija Z, koju \u010dine mladi izme\u0111u 14 i 25 godina, tro\u0161i najmanje na kupovinu, odnosno samo 40 evra. Sociolog Dan Petre ovu temu razvija polazec\u0301i od potrebe za socijalizacijom mladih, ali i od prihoda svake generacije.<\/p>\n
Iz iznosa koje tro\u0161e mo\u017eete videti do kojeg nivoa prihoda svaka generacija ima pristup. Najvi\u0161e tro\u0161e milenijalci, koji su trenutno u zoni maksimalnog potencijala — zaposlenosti, pristupa resursima, pristupa dru\u0161tvenoj moc\u0301i. Zatim dolazi generacija Iks koja je imala vremena da akumulira resurse, a zatim generacija Z koja jo\u0161 uvek nema dovoljno resursa, ali je u usponu. Ali imaju vi\u0161e slobodnog vremena i to nekako nadokna\u0111uje nedostatak novca. Oni provode najvi\u0161e vremena, ali tro\u0161e najmanje. To je uvek igra izme\u0111u vremena i resursa<\/em>.“<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de vremena provedenog u tr\u017enom centru, 73% gospode je ovde prisutno nekoliko puta nedeljno, 23% ide jednom do tri puta mese\u010dno, a 4% re\u0111e nego jednom u tri meseca. Dame, s druge strane, \u010desto posec\u0301uju tr\u017ene centre u proporciji od 67%, ostvaruju 1-3 posete mese\u010dno u proporciji od 29%, a samo 4% je izjavilo da ide u tr\u017eni centar manje od jednom u sezoni. Tako\u0111e, prose\u010dno vreme koje Rumuni provedu u poseti tr\u017enom centru je ne\u0161to vi\u0161e od 2 sata (130 minuta).<\/p>\n
Uzeti odvojeno, podaci mo\u017eda i ne govore mnogo, ali, na primer, zajedno sa informacijama iz barometara kulturne potro\u0161nje, slika o tome kako Rumuni provode svoje slobodno vreme je potpuna. U 2019. godini — poslednjoj pre pandemijske godine koja je omoguc\u0301ila redovno istra\u017eivanje na ovu temu — ukupno 5% Rumuna je videlo pozori\u0161nu predstavu, jo\u0161 5% je posetilo muzeje, 9% je oti\u0161lo u bioskop i 8% na drugi oblik nastupa. Naravno, kada se ovi podaci potkrepe sa onima o starosti, obrazovanju, mestu stanovanja i ekonomskoj situaciji, zaklju\u010dci se produbljuju i detaljnije. Na primer, u mnogim mestima u Rumuniji nedostaju pozori\u0161ta, bioskopi, muzeji ili knji\u017eare. Isto se de\u0161ava i u slu\u010daju odlaska u tr\u017eni centar ili druge opcije dru\u017eenja, \u0161to zavisi od dostupnih alternativa, komentari\u0161e Dan Petre:<\/p>\n
Postoji niz moguc\u0301nosti kojima ljudi imaju pristup i raspore\u0111uju svoje vreme u skladu sa moguc\u0301nostima koje su im dostupne. \u0160to vi\u0161e moguc\u0301nosti ima, vi\u0161e ih ljudi koristi. Ovde dajem samo jedan primer: urbani festivali, kao \u0161to je, na primer, u slu\u010daju Bukure\u0161ta, zatvaranje Bulevara Kiselef ili Kalja Viktorijej za saobrac\u0301aj automobila i otvaranje za pe\u0161a\u010dka iskustva u gradu. Mnogo je ljudi iz Bukure\u0161ta koji tamo dolaze zbog uli\u010dne hrane, koncerata, \u0161etnji. Jednostavno ima mnogo Bukure\u0161tanaca koji to rade, \u0161to pokazuje da kada imaju vi\u0161e moguc\u0301nosti, njihove potrebe su raspore\u0111ene. Da ih ima vi\u0161e, delili bi se, posebno u odre\u0111eno doba godine. Sezona je mnogo bitna.<\/em> Tako\u0111e, struktura rumunske ekonomije se dosta fokusira na usluge, dakle na tercijarnu ekonomiju, na ono \u0161to vodi potro\u0161nji. Ali ova potro\u0161nja je najbolje optimizovana u prostorima tipa tr\u017enih centara koji su ma\u0161ina za pru\u017eanje do\u017eivljaja potro\u0161nje. A rumunska ekonomija je veoma orijentisana na potro\u0161nju. I onda se nekako o\u010dekivalo da c\u0301e se vi\u0161e razvijati mesta gde je potro\u0161nja veoma intenzivna i optimizovana za brendove i proizvo\u0111a\u010de<\/em>\u201c.<\/p>\n
U ovakvoj situaciji i sve dok c\u0301e se odr\u017eati, mo\u017ee se samo zaklju\u010diti ono \u0161to su autori pomenute studije otkrili: Tr\u017eni centri igraju va\u017enu ulogu u \u017eivotnom stilu potro\u0161a\u010da, njihov uspeh na rumunskom tr\u017ei\u0161tu je neosporan\u201c.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sedam od deset Rumuna ide u tr\u017eni centar najmanje jednom nedeljno, od \u010dega su tri \u017eene, a \u010detiri mu\u0161karca. Pored toga, ako su mu\u0161karci ti koji \u010de\u0161c\u0301e dolaze u tr\u017eni centar, \u017eene provode vi\u0161e vremena po poseti. A \u0161to se kupovnih navika ti\u010de, mu\u0161karci tro\u0161e 10% vi\u0161e od \u017eena: oko 60 evra naspram oko 55 […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":144482,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520147","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n