Absolvent Kings Koled\u017ea u Londonu, gde je studirao Politi\u010dke nauke i magistrant na Univerziti koled\u017eu, tako\u0111e u glavnom gradu Velike Britanije, Razvan Petri je istovremeno zainteresovan za gra\u0111ansko i politi\u010dko u\u010de\u0161\u0107e mladih ljudi u svojoj rodnoj zemlji. Njegova zainteresovanost je podstaknuta nedostatkom interesovanja koji pokazuje veliki deo njegove generacije u odnosu na ova pitanja. Za\u0161to? Razvan Petri nam obja\u0161njava.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Smatram da postoji odre\u0111ena ravnodu\u0161nost, ali ne mislim da je to neophodno krivica ove generacije, odnosno krivica mladih ili ljudi koji ne u\u010destvuju u politici i gra\u0111anskim aktivnostima. Re\u010d je o vrlo slabom poverenju u politi\u010dke lidere, politi\u010dke institucije i, uop\u0161te, u dr\u017eavne i evropske institucije. Me\u0111utim, ovo slabo poverenje predstavlja vi\u0161e rezultat opho\u0111enja onih koji bi trebalo da nas predvode i odlu\u010duju u na\u0161e ime, nego specifi\u010dnih karakteristika dana\u0161nje mlade\u017ei. Oni su u istoj meri zainteresovani ili nezainteresovani kao i bilo kada do sada, jedino \u0161to na\u0161e vo\u0111e, kako politi\u010dke tako i vo\u0111e mi\u0161ljenja i na\u0161e institucije, ne umeju da komuniciraju sa mladima, i zbog toga je veoma te\u0161ko da se oni uklju\u010de u politiku i da ih privuku politi\u010dka pitanja<\/em>.“<\/p>\n
I budu\u0107i da se interes budi zahvaljuju\u0107i informacijama, Razvan Petri je, zajedno sa svojim prijateljem Vladom Adameskuom, osnovao gra\u0111ansku inicijativu Politi\u010dka Minuta“ koja ima kao cilj da politiku u\u010dini dostupnijom mladima, pru\u017eaju\u0107i im informacije. Ovaj projekat se odvija online i na dru\u0161tvenim mre\u017eama i poku\u0161ava da nadoknadi odsustvo \u010dasova gra\u0111anskog obrazovanja koji se predaju samo u osnovnoj, ali ne i u srednjoj \u0161koli. Razvan Petri:<\/p>\n
Skupljamo sve informacije koje smatramo da im trebaju i predstavljamo im ih kroz nekoliko slajdova koje postavljamo na dru\u0161tvenim mre\u017eama na \u0161to privla\u010dniji, jednostavniji i razumljiviji na\u010din. Prakti\u010dno, prevodimo politi\u010dki i zakonski jezik u jezik obi\u010dnih ljudi, \u0161to bi zapravo trebalo da urade osobe koje se bave komunikacijom u javnom prostoru. (…) Smatram da bi, ako bismo po\u010deli ranije, iz osnovne ili srednje \u0161kole, i objasnili deci \u0161ta treba da znaju o politi\u010dkom sistemu i koliko je va\u017ena demokratija, bilo mnogo lak\u0161e imati informisanu i aktivnu generaciju (…) \u0160tavi\u0161e: ako bi oni studirali dru\u0161tveno vaspitanje i razumeli da, na primer, nije predsednik taj koji gradi auto-puteve sam, da je premijer izabran od strane Parlamenta i da su parlamentarni izbori mo\u017eda va\u017eniji ili barem jednako va\u017eni kao predsedni\u010dki, bili bi bolje informisani o na\u010dinu na koji funkcioni\u0161e politi\u010dki sistem i ne bi gre\u0161kom okrivljavali nekoga ko nema veze sa tom situacijom.\u201d<\/em><\/p>\n
Ipak, nisu svi tinejd\u017eeri i mladi ljudi nezainteresovani za gra\u0111anstvo i politiku. A oni koji \u017eele da se uklju\u010de, privu\u010deni su, najvi\u0161e, pitanjima koja su veoma bliska njihovom svetu, prime\u0107uje Razvan Petri.<\/p>\n
\u201cRekao bih da ih veoma zanimaju stvari koje se de\u0161avaju na lokalnom nivou, u njihovim zajednicama i gradovima, jer bi mnogi \u017eeleli da od svog grada ili ponekad \u010dak sela u kome \u017eive naprave bolje mesto. Tako da bi oblasti akcije bile lokalne, poput ulica, parkova, igrali\u0161ta ili \u010dak \u0161kola. I veoma su zainteresovani, naravno, za aspekte koji se ti\u010du prava u\u010denika, na\u010dina na koji se odvija odnos izme\u0111u nastavnika, u\u010denika i po\u0161tovanja prava u\u010denika. Mnogi su pitali i \u017eeleli su da znaju da li ima smisla ili ne da se uklju\u010de u \u0161kolske savete i kako to da urade da bi bolje zastupali interese u\u010denika.“<\/em><\/p>\n
Ve\u0107 nekoliko godina unazad, me\u0111u mladima je primetan zabrinjavaju\u0107i trend. Na primer, opse\u017eno istra\u017eivanje koje je sprovedeno 2019. godine od strane Fondacije Fridrih Ebert pokazalo je da dok ve\u0107ina mladih u Rumuniji veruje da je demokratija jedini prihvatljiv na\u010din vladanja jedne zemlje, 23% njih je reklo da bi, u posebnim okolnostima, uzelo u obzir i diktaturu. Nedavno istra\u017eivanje, ovog puta ne uklju\u010div\u0161i Rumuniju, pokazuje da ovaj na\u010din razmi\u0161ljanja delimi\u010dno pripada i zna\u010dajnom delu mla\u0111e generacije \u0161irom sveta. „Barometar otvorenog dru\u0161tva: Da li je demokratija efikasna?“, sproveden u periodu maj-jul 2023. godine u 30 zemalja, pokazuje da samo 57% mladih izme\u0111u 18 i 36 godina veruje da je demokratija po\u017eeljnija od bilo kog drugog oblika vladavine, dok 42% podr\u017eava vojnu vlast. Ipak, Razvan Petri smatra da orijentaciju ka autokratiji kako iz 2019. tako i dana\u0161nju, izra\u017eenu od strane gotovo \u010detvrtine mladih Rumuna, treba pa\u017eljivo protuma\u010diti u rumunskom kontekstu. Razvan Petri.<\/p>\n
Poverenje u demokratske institucije je veoma malo, a demokratija sada deluje zastarelo, sporo se kre\u0107e i bez prevelikih je rezultata. I, veoma va\u017eno, u ovom istra\u017eivanju su se pojavili i podaci o tome kako isti politi\u010dari obavljaju iste funkcije. \u010cini se da su, bez obzira na sve, isti ljudi na vlasti. Mnogi ljudi veruju da \u0107e rezultati uvek biti isti, bez obzira ko do\u0111e na vlast. Postoji \u017eelja za sna\u017enim liderom koji ne mora obavezno da po\u0161tuje demokratska pravila koja usporavaju proces dono\u0161enja odluka, koji bi lupio \u0161akom o sto i re\u0161io ljudima probleme. Iz ovog razloga postoji interesovanje za politi\u010dke pokrete koji predla\u017eu alternativni sistem ili radikalnu reformu postoje\u0107eg politi\u010dkog sistema, koji, prema mnogima, mo\u017ee doneti br\u017ee rezultate, ali ne obavezno i legitimnije ili demokratske. Delimi\u010dno, to je i krivica sistema stranaka u Rumuniji i \u010dinjenice da se pona\u0161aju kao kartel, tj. politi\u010dke stranke se legitimi\u0161u primanjem velikih suma novca od dr\u017eave i postavljanjem visokih izbornih i birokratskih barijera, kao \u0161to su potrebne 200.000 potpisa ili izborni prag od 5%. Na taj na\u010din, vidimo da su iste stranke na vlasti, da se ni\u0161ta ne \u010dini da se promeni, da nema stvarnih reformi i odatle poti\u010de interesovanje za ne\u0161to drugo, ne\u0161to novo, brzo i efikasno\u201c.<\/em><\/p>\n
Dakle, prema re\u010dima Razvana Petrija, \u017eelja za jakom rukom“ se ne motivi\u0161e sklonostima ka odre\u0111enoj ekstremisti\u010dkoj ili autokratskoj ideologiji, ve\u0107 pre svega razo\u010daranjem zbog trenutne neefikasnosti politi\u010dkog sistema. U svakom slu\u010daju, 2024. godine, va\u017ena izborna godina u Rumuniji, ove hipoteze \u0107e se mo\u0107i potvrditi ili opovrgnuti.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Absolvent Kings Koled\u017ea u Londonu, gde je studirao Politi\u010dke nauke i magistrant na Univerziti koled\u017eu, tako\u0111e u glavnom gradu Velike Britanije, Razvan Petri je istovremeno zainteresovan za gra\u0111ansko i politi\u010dko u\u010de\u0161\u0107e mladih ljudi u svojoj rodnoj zemlji. Njegova zainteresovanost je podstaknuta nedostatkom interesovanja koji pokazuje veliki deo njegove generacije u odnosu na ova pitanja. Za\u0161to? […]<\/p>\n","protected":false},"author":136,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111683],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520152","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drustvo"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n