Radio Rumunija Internacional pozvao je slu\u0161aoce da se, do 30. juna, prijave na konkurs \u2018\u2019 85. godi\u0161njica Radio Rumunije\u2019\u2019. Konkurs je posve\u0107en obele\u017eavanju 85 godina od prvog zvani\u010dnog radiofonskog emitovanja 1. novembra 2013. godine. Rumunsko Radiodifuzno dru\u0161tvo, javna radio slu\u017eba, lider je na rumunskom tr\u017ei\u0161tu sa vi\u0161e od 4,7 miliona slu\u0161alaca dnevno i sa tr\u017ei\u0161nom kvotom od 30 odsto.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Primili smo 515 ta\u010dnih odgovora. Zahvaljujemo Vam na ispoljenom interesu i pozivamo Vas da se prijavite i na ostale konkurse na\u0161e radio stanice. Velika nagrada konkursa je desetodnevni boravak, sa punim pansionom za dve osobe, od 15. do 24. septembra teku\u0107e godine, u \u017eupanijama Gor\u017e, Timi\u0161 i Klu\u017e, tri zone koje pokrivaju emisije regionalnih radio stanica javnog radija.
\nSponzori konkursa su: Energetski kombinat Oltenija, SC Boca Junior SRL iz Temi\u0161vara.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nPartneri konkursa: \u017dupanijski savet Gor\u017e, Asocijacija Klu\u017e-Napoka 2020.– Evropska kulturna prestonica\u201d, Tami\u0161ki \u017eupanijski savet, Gradska skup\u0161tina Klu\u017e-Napoke, Udru\u017eenje likovnih umetnika- filijale Klu\u017e i Gor\u017e, Centar za transilvanske studije, Asocijacija narodnih stvaralaca Klu\u017ea.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nKao obi\u010dno, dobitnici velike nagrade snosi\u0107e putne tro\u0161kove do granice sa Rumunijom i, po potrebi, konzularne takse za vizu. Na\u0161i partneri obezbedili su za ostale slu\u0161aoce koji su ta\u010dno odgovorili vredne nagrade. Odgovore na na\u0161a pitanja mogli ste \u0107uti u na\u0161im emisijama, na sajtu www.rri.ro, na Fejsbuku i Tviter-u.
\n
\nKonkurs je zavr\u0161en 30. juna 2013. godine. Va\u0161i odgovori su nam pristigli, a mi smo izabrali pobednike konkursa. Me\u0111utim, pre saop\u0161tenja imena pobednika, pozivamo Vas da jo\u0161 jednom \u010dujemo pitanja konkursa i ta\u010dne odgovore.
\nPrvo pitanje nagradnog konkursa \u2018\u201985. godi\u0161njica Radio Rumunije\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
glasilo je:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kada je emitovana prva zvani\u010dna radiofonska emisija u Rumuniji ? <\/strong><\/p>\n
Ta\u010dan odgovor: 1. novembra 1928. godine u 17.00 sati.<\/p>\n
30 slu\u0161alaca ili internet korisnika na\u0161e radio stanice dobilo je po\u010dasne nagrade. Oni su iz Al\u017eira, Italije, Kine, Nema\u010dke, Ukrajine, Rusije, Maroka, \u010cilea, Brazila, Ekvadora, Argentine, Venecuele, Saudijske Arabije, Pakistana, Holandije, Indije i Banglade\u0161a.<\/p>\n
Vladimir Adrijanov iz Ukrajine poslao nam je slede\u0107e pismo: \u2018\u2019U svojstvu biv\u0161eg direktora regionalne radio stanice Kurgan i urednika muzi\u010dkih i de\u010dijh programa i izve\u0161ta\u010da istoimenog radija, bio sam odu\u0161evljen konkursom organizovanim povodom obele\u017eavanja 85. godi\u0161njice Radija Rumunije. Dopada mi se Rumunija, njena istorija, talentovani i vredan narod i naravno Radio Rumunija Internacional!<\/p>\n
Horhe Nestor Toledo iz Ekvadora je pisao: Prijavio sam se na nagradni konkurs sa \u017eeljom da se bolje upoznam sa jednim od najpresti\u017enijih radija koje slu\u0161am dnevno. Osim toga, proverio sam i Va\u0161u veb stranicu.<\/p>\n
30 slu\u0161alaca ili internet korisnika kojima je dodeljena tre\u0107a nagrada konkursa bili su iz \u0160panije, Ukrajine, Al\u017eira, Italije, Kine, Austrije, Nema\u010dke, Rusije, Belorusije, Meksika, sa Kube, iz Indije, Poljske, \u0160vedske, Banglade\u0161a, Francuske i Nigerije.<\/p>\n
Buduka Mohamed iz Al\u017eira je pisao: Glavni razlog za prijavljivanje na konkurs je nagrada. Pored toga, sa Va\u0161eg sajta saznao sam nove informacije o Rumuniji i njenim ekonomskim, kulturnim i sportskim bogastvima.<\/p>\n
I na\u0161 verni \u0161vedski slu\u0161alac Krister Brunstrom je napisao: Otkrio sam radio na kratkim talasima 1962. godine, kada sam po\u010deo da ga slu\u0161am dnevno. Pi\u0161em \u010dlanke o me\u0111unarodnim radio stanicama za jednu \u0161vedsku reviju. Slu\u0161am Radio Rumuniju Internacional jer je Rumunija fascinantna zemlja, sa neverovatnim etni\u010dkim diverzitetom i interesantnom istorijom. Odu\u0161evljen sam rumunskom tradicionalnom muzikom. Tada kada se Rumunija suo\u010dava sa pojedinim problemima, Radio Rumunija Intrenacional je koristan instrument za nas kako bismo se upoznali sa zbivanjima u Va\u0161oj zemlji.<\/p>\n
30 dobitnika druge nagrade <\/strong>su Vasile Nur\u010du iz Rumunije, slu\u0161alac emisija na arumunskom jeziku, Dejan Mijatovij\u0107 iz Srbije,<\/strong> Oleksandr Vorona iz Ukrajine, Nura Tubal iz Al\u017eira, Muad Belgrid iz Maroka, Fiorenko Repeto i Fran\u010desko Morsili iz Italije, Jang Gang, Zu Nan i Lu Da\u010deng iz Kine, Jorg Klemens Hofman, Mar\u010del Bac i Johan Ruf iz Nema\u010dke, Nikolaj Mateev i Aleksandr Abramov iz Rusije, Amran Meriem Sabin iz Al\u017eira, \u017dan-Mari Lambre iz Francuske, Davi Lukas Pinto de Susa iz Brazila, Ivan Alen Kispe Vargas iz Bolivije, Orlando Ortiz Bohorkez iz Kolumbije, David Jure\u0161\u010dija iz Argentine, Emilio Sahukilo iz \u0160panije, Ami-Feli\u010dia Hod\u017e iz SAD-a, Martin Rogan i Majkl Ving iz Velike Britanije, Henk Portvleit iz Holandije, Hans Verner Lollike iz Danske, Debaki Ranjan Bisvas i Surendra Kumar iz Indije, kao i Jaroslav Jedrej\u010dak iz Poljske, slu\u0161alac emisija na engleskom jeziku.<\/p>\n
Na\u0161 slu\u0161alac Dejan Mijatovi\u0107 je napisao: Po\u0161tovani prijatelji,<\/strong> moram da Vam se pohvalim da \u0107u biti u prilici da 21. juna posetim Temi\u0161var jer sam se u \u0161koli u kojoj radim danima hvalio i pokazivao nagradu osvojenu na konkursu Kulturni Bukure\u0161t – od radio orkestara do savremene umetnosti. U nagradi su osim mene u\u017eivali i u\u010denici u nastavi istorije umetnosti. Dogovor je da za jubilej \u0161kole idemo na jednodnevni izlet do Temi\u0161vara, \u010demu se jako radujem. Ovaj novi konkurs sam iskoristio da podstaknem u\u010denike svog odeljenja, koji u\u010de elektrotehniku, da upoznaju biografije nau\u010dnika koji su se bavili fizikom i elektrotehnikom. Upoznali su i biografiju Dragomira Hurmuzeskua i njegov doprinos u izradi elektroskopa, visokonaponskog generatora od 4000V i laboratorijske opreme koja je kasnije pomogla Pjeru i Mariji Kiri u otkri\u0107u radijuma. Takodje smo otkrili zajedni\u010dko izu\u010davanje elektrostatike i elektromagnetike sto je bio Doktorski rad naucnika Hurmuzeskua.<\/p>\n
A sada \u010dujmo imena 10 slu\u0161alaca ili internet korisnika koji su dobili prvu nagradu: Ivana Mihailovi\u0107 iz Srbije,<\/strong> Rumunka Delija Bica koja \u017eivi u Italiji, Mikola Vasilinjuk iz Ukrajine, Abdel Kader Hasan Eid iz Egipta, Idris Budina iz Maroka, Djovani Ser\u0111i i Djanandjelo Rosati, iz Italije, Zang \u010cao i Vang Ifan iz Kine, Eberhard Lauber iz Nema\u010dke, Ferhat Bezazel iz Al\u017eira slu\u0161alac emisija na nema\u010dkom jeziku, Kristian Gibado, Sandrin Olivier i Fransoa \u017dabi iz Francuske, Omar Alfredo Ortiz Robajo iz Kolumbije, Fran\u010disko Lerena Vega iz Peria, Miguel Ram\u00f3n Bauset i Antonio-\u00c1ngel Morilla R\u00edos iz \u0160panije, Ant\u00f4nio Avelino da Silva iz Brazila, Viljams L\u00f3pez iz Venecuele, Mogire Ma\u010duki iz Kenije, Kosta Konstantinides sa Kipra, D\u017eon Eberl, D\u017eon Rutledge, D\u017eim Holthas i Roberta Seleski iz SAD-a. Grant Skiner i Brajan Kendal iz Velike Britanije, Master Djejdip iz Indije i Tin So iz Malezije, slu\u0161alac emisija na engleskom jeziku.<\/p>\n
Na\u0161a slu\u0161ateljka Jvana Mihailovi\u0107 iz Srbije napisala je: Volela bih da navedem izvor informisanja i obrazlo\u017eim svoje u\u010de\u0161\u0107e. Pretragom Interneta, istra\u017euju\u0107i pojavu napu\u0161tanja obaveznog obrazovanja u zemljama u okru\u017eenju, dospeh na va\u0161\u009a sajt i upoznah se i sa temom nagradnog kviza. Zahvaljuju\u0107i ovom kvizu obogatila sam i li\u010dni fond znanja iz op\u0161te kulture upoznav\u0161i se sa \u017eivotom i radom profesora Dragomira Hurmuzeskua. Iznenadila sam se da enciklopedije kojim sam se kao u\u010denik slu\u017eila nisu imale podatke o ovako zna\u010dajnom nau\u010dniku o \u010dijoj veli\u010dini dovoljno govori podatak da su njegove izume-uredjaje koristili i Antoan Bekeler i Marija i Pjer Kiri u ekperimentima u oblasti radioaktivnosti za koje su 1903. podelili Nobelovu nagradu iz fizike. Drago mi je da su tehni\u010dke srednje i visoke \u0161kole u Rumuniji svojim nazivom istakle zna\u010daj Dragomira Hurmuzeskua ne samo za nauku ve\u0107 i za zemlju iz koje poti\u010de.<\/p>\n
11 specijalnih nagrada su dodeljene slede\u0107im slu\u0161aocima ili internet korisnicima: Nataliji Zabolotnoj iz Ukrajine, Abdelu-Kaderu Kalil iz Al\u017eira, Ksu Venjuanu iz Kine, Andreasu Kargeru iz Nema\u010dke, Valeriju Lugovskom iz Belorusije, slu\u0161aocu emisija na ruskom jeziku, \u017daku Ogustenu i Polu \u017dameu iz Francuske, Danijelu Meinardiu iz Argentine, Marku Fereru Ferandu iz \u0160panije, Jayanti \u010cakrabarti iz Indije i Veldonu Uejlsu iz SAD-a.<\/p>\n
Amerikanac Veldon Uejls je napisao: \u2019\u2019Imam posebno zadovoljstvo da se prijavim na konkurs Radija Rumunija Internacional povodom obele\u017eavanja 85. godi\u0161njice Radija Rumunije. Na ovaj na\u010din imam mogu\u0107nost da uspostavim veze sa radio stanicama kao \u0161to je Radio Rumunija Internacional \u010diji su prioriteti njeni slu\u0161aoci. Jedva \u010dekam va\u0161e programe i konkurse, koji su ne samo veoma prijatni ve\u0107 i edukativni. Zahvaljujem se na sansi koju mi ste dali tokom vremena, da slu\u0161am va\u0161e programe i da postanem va\u0161 veran slu\u0161alac.\u2019\u2019<\/p>\n
Do\u0161lo je vreme da se zahvalimo svim u\u010desnicima konkursa \u2018\u201985. godi\u0161njica Radio Rumunije\u2019\u2019 i da jo\u0161 jednom \u010destitamo dobitnicima nagrada.<\/p>\n
Dobitnici velike nagrade, odnosno desetodnevnog boravka, sa punim pansionom za dve osobe, od 15. do 24. septembra teku\u0107e godine u \u017eupanijama Gor\u017e, Timi\u0161 i Klu\u017e su Elena i Igor Kurbanov iz Turkmenistana<\/strong>, slu\u0161aoci programa na ruskom jeziku. \u010cestitamo svima i zahvaljujemo se svima na u\u010de\u0161\u0107u na konkursu. Nagrade i diplome posla\u0107emo po\u0161tom. Molimo slu\u0161aoce da nam potvrde prijem po\u0161tanske po\u0161iljke. Sre\u0107ni smo \u0161to ste i ovoga puta bili uz nas i pozivamo Vas da u\u010destvujete i na narednim nagradnim konkursima ! (Autori: Aleku Mar\u010duk, Eu\u0111en Ko\u017eokariju. Prevod: Klaudija \u0110imbi\u0161)<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Radio Rumunija Internacional pozvao je slu\u0161aoce da se, do 30. juna, prijave na konkurs \u2018\u2019 85. godi\u0161njica Radio Rumunije\u2019\u2019. Konkurs je posve\u0107en obele\u017eavanju 85 godina od prvog zvani\u010dnog radiofonskog emitovanja 1. novembra 2013. godine. Rumunsko Radiodifuzno dru\u0161tvo, javna radio slu\u017eba, lider je na rumunskom tr\u017ei\u0161tu sa vi\u0161e od 4,7 miliona slu\u0161alaca dnevno i sa tr\u017ei\u0161nom […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":125139,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520183","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nDrugo pitanje: Navedite tr\u017ei\u0161nu kvotu javnog servisa rumunskog radija.<\/strong> Ta\u010dan odgovor: 30%<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nNavedite bar tri radio stanice Rumunskog Radiodifuznog Dru\u0161tva.<\/strong> Mogli ste izabrati: Radijo Rumunija Aktuelnosti, Radio Rumunija Kultural, Radio Antena Sela, Muzi\u010dka Radio stanica, Radio Rumunija Internacional, regionalne radio stanice grupisane u mre\u017ei Radija Rumunija Regional iz Bukure\u0161ta, Klu\u017e Napoke, Temi\u0161vara, Ja\u0161ija, Krajove, Targu Mure\u0161a, Re\u0161ice, Konstance, Sibijua, Bra\u0161ova, Sigetu Marmacijei, Arada, onlajn radio stanice Radio 3 net, Radio Rumunija \u017dunjor, ali i Radio Ki\u0161injev koji prokriva dve tre\u0107ine Republike Moldavije.
\n
\nI poslednje pitanje glasilo je: Ko se smatra ocem Rumunske radiofonije?<\/strong> Ta\u010dan odgovor: Dragomir Hurmuzesku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n