\n\u017dupanija Val\u0107a (isto\u010dni deo Rumunije) je poznata po velikom broju manastira od kojih su neki progla\u0161eni istorijskim spomenicima i obuhva\u0107eni u me\u0111unarodnu kulturnu ba\u0161tinu. ,,To su dragulji kulture i istorije rumunskog naroda sa ovih podneblja — ka\u017ee Njegovo Preosve\u0161tenstvo Emilian Lovi\u0161teanu, vikarni episkop Arhijepiskopije Ramnik. Poesti\u0107emo mona\u0161ki kompleks ,,Dintr-un lemn, a zatim manastir Hurez koji je od 1995. godine obuhva\u0107en u kulturnu ba\u0161tinu UNESCO-a o kome \u0107e nam govoriti monahinja Ekaterina.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vikarni episkop Emilijan Lovi\u0161teanu iz Arhijepiskopije Ramnik, ka\u017ee da poseta nekima od brojnih manastira iz Val\u0107e zan\u010di ne samo poznavanje kulturno-verskih vrednosti kao i prelistavanje nekoliko stranica rumunske istorije. Sudbina ovih manastira je u tesnoj vezi sa sudbinom nekih od vladara Vla\u0161ke: ,,Ova eparhija je veoma stara u Olteniji. Ima preko 500. godina. Ranije je obuhvatila sve \u017eupanije iz Oltenije. Crkveni hijerarsi vodili su brigu o svim Rumunima iz ove zone. U Arhiepiskopiji Ramnik imamo 34 manastira i 320. parohija. Veliki broj manastirskih crkava i crkava parohija su istorijski spomenici koji datiraju od pre nekoliko stotina godina, sa unutra\u0161njim i spoljnim freskama koje sa jedne strane odra\u017eavaju bogatstvo tradicije, sa druge strane dar koji su Rumuni imali i gajili kada je re\u010d o izgradnji crkava, crkvenoj umetnosti i kombinovanje viyantijskog i zapadnog stila. Veliki broj manastira odra\u017eavaju kombinaciju izme\u0111u ova dva stila. U na\u0161oj \u017eupaniji imamo manastire \u010diji je ktitor bio Mir\u0107a Stari (Mircea cel Batran), kao \u0161to je slu\u010daj manastira Kozija (Cozia), koji je najstariji manastir u Vla\u0161koj. Danas na\u0161 manastira o\u010dekuje sve one
\nkoji \u017eele da vidi kako izgleda jedna oaza mona\u0161tva i pravoslavne duhovnosti koje su opstale do na\u0161ih dana. O\u010dekujemo u Val\u0107u sve Rumune i strance koji \u017eele da se upoznaju sa tradicijom, kulturom i verom, da bi se pri\u010destili iz putira rumunskog plemstva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nListu istorijsko-verskih spomenika nastavlja manastir Ostrov, \u010diji je ktitor Neagoe Basarab (Vladar Vla\u0161ke od 1512 -15219 s po\u010detka XVI. veka i manastiri Govora i Manastirea Dintr-un lemn, kao i manastiri \u010diji je ktitor bio Sveti Konstantin Brankoveanu (Vladar Vla\u0161ke od 1688
\ndo 1714). On je bio ktitor najlep\u0161eg manastira iz Vla\u0161ke, manastira Hurez. Oslikao je i manastire svojih prethodnika: Govoru, Koziju, Manastirea Dintrun Lemn i znao je da sa\u010duva kulturnu ba\u0161tinu svojih prethodnika.
\nKako ka\u017ee monahinja Tekla, koja je vodi\u0107 Manstira Dintr-un lemn ka\u017ee ovaj manastir je izgra\u0111en istovremeno kada je nastala i istoimena crkva po\u010detkom XVI. veka. U to vreme u to doba u okolini gde se nalazi dana\u0161nji manastir \u017eiveo je samo jedan pustnik koji je svoje vreme
\nproveo u moltivi i postu:,,On je taj koji je otkrio \u010dudotvornu ikonu Bogorodice, koja je bila skrivena u \u0161upljini jednog hrasta. Tradicija ka\u017ee da je to bio najve\u0107i hrast iz tog vremena. Jedva su ga mogle
\ndohvatiti \u0161est sedam osoba. U \u010dast \u010dudotvorne ikone pustnik je zajedno sa me\u0161tanima isekao taj hrast i od njega su podigli jednu crkvu. Odavde i poti\u010de ima manastira Manastirea Dintrun lemn. Sto u oltaru je napravljen od stabla tog hrasta kojije bio nosilac ikone.
\nI pored toga \u0161to je crkva izgra\u0111ena po klasi\u010dnom modelu pravoslavnih crkava, mo\u017ee se konstatovati da crkva nema toranj. Atrakcija ovog manastira je \u010dudotvorna ikona. O ovoj ikoni monahinja Tekla ka\u017ee:,, Neki ka\u017eu da ikona datira iz IV. Veka i da je to kopija original Svetog Jevan\u0111eliste Luka i da je doneta iz manastira Teotokos iz Gr\u010dke. Neki ka\u017eu da ikona datira iz XIII — XIV. Veka iz Carigrada, a drugi ka\u017eu da je doneta u XVI. veku iz Makedonije. Stru\u010dnjaci nisu
\ndo\u0161li do nikakvog zaklju\u010dka, ono \u0161to je sigurno za nas jeste da je to bila volja Bogorodice da na ovom podneblju imamo ikonu koja je posve\u0107ena njoj. Ikonu su doneli kalu\u0111eri i hodo\u010dasnici koji su do\u0161li iz pravca Gr\u010dke, ili iz okoline Carigrada i stavljena je u hratsovom stablu. Ikona je visoka 1,60 m, a duga\u010dka 1,20m, zbog toga je smatrana jedinstvenom kod nas kako zbog dimenzija, tako i zahvaljuju\u0107i vrednosti koju ima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U nastavku o manstiru Hurez govori\u0107e nam monahinja Ekaterina: ,, S obzirom da je to bio prvi manastir koji je izgradio Konstantin Brankoveanu, on je \u017eeleo da izgradi ne\u0161to posebno. Zbog toga je osnovao ovde \u0161kolu slikasrtva, vajarstva i arhitekture i zajsta izgradnjom ovog manstira nastao je
\nbrankoveanski stil. Ovaj stil je smatran stilom rumunske Renesane. Brankoveanu je bio i veoma bogat. Bio je nazvan ,,princem zlata.
\nZbog toga je gradio veoma mnogo, manastire, crkve, \u0161kole, bolnice ali najpoznatiji manastir ostaje manastir Hurez izme\u0111u ostalog i zbog toga \u0161to u blizini manastira postoji veliki broj isposni\u010dkih \u0107elija. I \u0107elije su gra\u0111ene oko 1700. Godine i tako\u0111e u branskoveanskom stilu.
\nManastir je gra\u0111en po modelu manastira sa Svete Gore, kao jedna lavra. Objekti koji se nalaze u dvori\u0161tu manastira renovirani su 1960. godine ali jeo\u010duvana arhitektura.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nS obzirom da se manastir Horezu nalazi na listu me\u0111unarodnih UNESCO-vih spomenika, manastir pose\u0107uje veliki broj stranih turista, ka\u017ee monahinja Ekaterina. Kapije manastira je ve\u0107 300 godina otvorena za turiste koji \u017eele da prisustvuju jednom od triju bogoslu\u017eenja.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u017dupanija Val\u0107a (isto\u010dni deo Rumunije) je poznata po velikom broju manastira od kojih su neki progla\u0161eni istorijskim spomenicima i obuhva\u0107eni u me\u0111unarodnu kulturnu ba\u0161tinu. ,,To su dragulji kulture i istorije rumunskog naroda sa ovih podneblja — ka\u017ee Njegovo Preosve\u0161tenstvo Emilian Lovi\u0161teanu, vikarni episkop Arhijepiskopije Ramnik. Poesti\u0107emo mona\u0161ki kompleks ,,Dintr-un lemn, a zatim manastir Hurez […]<\/p>\n","protected":false},"author":128,"featured_media":147869,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520621","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n