Govori\u0107emo danas o nekim od najpoznatijih rumunskih sela, mesta u kojima se narodni obi\u010daji strogo \u010duvaju, i gde je kalendar praznika veoma bogat. Upozna\u0107emo ljude i tradicije iz raznih delova Rumunije, otkri\u0107emo zanate, arhitekturu, ali i tradicionalna jela.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Okru\u017eena pejza\u017eima koji su inspirisali legende, rumunska sela u kojima \u0107emo se danas zaustaviti, sa\u010duvala su, godinu za godinom, svoje gostoprimstvo. Nikolae Margiol, predsednik asocijacije Najlep\u0161a sela Rumunije, poziva nas na jednu ekskurziju kroz najlep\u0161a sela iz svake rumunske \u017eupanije, iz svakog regiona: Na ovaj na\u010din \u0107emo otkriti tradicionalne ku\u0107e, obi\u010daje i tradicije, kao i kuhinju na\u0161ih baka. Sve je po\u010delo 1980-tih godina u Francuskoj. Tamo je nastala asocijacija Najlep\u0161a sela Francuske. Zatim su i druge dr\u017eave Evrope: Italija, \u0160panija, Belgija, a evo i Rumunija, stvorila ovu asocijaciju da bi istakla vrednost tradicionalnog sela. Najlep\u0161a sela u svim zonama Rumunije identifikovana su na osnovu odredjenih kriterijuma: tradicije, obi\u010daji, gastronomija. Ova sela treba ista\u0107i, promovisati, treba privu\u0107i turiste i razviti agroturizam, kao i popljoprivredne ali i druge aktivnosti. \u017delimo sa\u010duvati mlade u ovim selima da ih ne bi izgubili.<\/em><\/p>\n
Seosku putanju treba sa\u010duvati autenti\u010dnu, daleko od modernizma, ka\u017ee Nikolae Margiol, predsednik asocijacije Najlep\u0161a sela Rumunije. Dolaze strani turisti, \u010dak i princ \u010carls dolazi iz ovog razloga. Dolaze na koncert zvukova prirode, zbog biodiverziteta, tradicija i obi\u010daja koje Rumunija jo\u0161 uvek ima u izobilju. Medjutim, kako po\u010dinje poseta jednog turiste rumunskim selima? Nikolae Margiol: Prvo bih ga sa aerodroma povezao ko\u010dijama i nau\u010dio ga da upravlja njima. Dobi\u0107e \u010dak i dozvolu jer imamo i \u0161kolu za to, a za nekoliko dana \u0107e nau\u010diti i da brine o konju. I\u0107i \u0107emo iz Muntenije u Transilvaniju, u Bukovinu i Maramure\u0161 da upozna sela. Otkri\u0107emo tradicionalne ku\u0107e i obi\u010daje, pripremi\u0107emo sa njim pastrmku i Dobrodjeansku salatu. Penja\u0107emo se na planinu, i\u0107i \u0107emo da tra\u017eimo tartufe, da jedemo \u0161umske jagode u deda Martinovim \u0161umama. Kad dodje u Rumuniju, turista dolazi zbog direktnog kontakta sa me\u0161tanima. Strani turisti tra\u017ee jednostavnost.<\/em><\/p>\n
Trenutno, postoji vi\u0161e projekata koji podrazumevaju uredjivanje odredjenih muzeja. Ovo je vrlo va\u017ena stvar, ka\u017ee Nikolae Margiol. Va\u017eno je da sa\u010duvamo tradicionalnu arhitekturu ali i memoriju mesta. Promovi\u0161emo posebnu vrstu turizma. Turisti nas kontaktiraju putem sajta ili ambasada. Utisci su razni. Medjutim, kako je mo\u017eda ve\u0107 poznato, da bi jedna turisti\u010dka destinacija imala uspeha, treba da ima i jednu pri\u010du, legendu. Kod nas, legenda je \u017eiva. Ne treba izmisliti da imamo prirodu. Vo\u0107e je ekolo\u0161ko i privla\u010di te da ga pojede\u0161. Oni dolaze sa prili\u010dno lo\u0161om slikom, ali kad otkriju bogatstvo tradicija, obi\u010daja i pejza\u017ea, ostanu zapanjeni. Ta\u010dno je, za 10 godina mo\u017eemo postati najva\u017enija destinacija agroturizma u Evropi. Imamo nekoliko sela: Krlibaba, Dragu\u0161 i Polovradj, u tri rumunske \u017eupanije, koja su po odluci Evropske komisije priznate turisti\u010dke destinacije. To su sela koja imaju tradicije, obi\u010daje, mesta za sme\u0161taj, sela koja \u010duvaju tradicionalnu arhitekturu, igre, narodnu no\u0161nju. Zona Buzau ili Alba Julia su, na primer, mesta puna \u017eivota zahvaljuju\u0107i nasledju iz pro\u0161losti. <\/em><\/p>\n
Jedno od sela koje se nalazi u vrhu ve\u0107ine klasifikacija je \u0106iokane\u0161ti. Progla\u0161eno je selom-muzej, ka\u017ee Marilena Nikulica, direktor Nacionalnog Muzeja oslikanih jaja: Ovo je jedinstveno mesto u zemlji a mo\u017eda \u010dak i u Evropi po ku\u0107ama na kojima se mogu videti tradicionalni motivi. Ovi motivi se ne nalaze samo na ku\u0107ama ve\u0107 i na narodnoj no\u0161nji, a posebno na oslikanim jajima. \u0106iokane\u0161ti je zauzeo prvo mesto na dr\u017eavnom konkursu za Najlep\u0161e selo. Imamo lepa mesta na visini, na planini Suhard. Ako turista dodje zimi, imamo klizali\u0161te, ski stazu, logorsku vatru, ekskurzije na sankama koje vuku konji i mnoge druge aktivnosti. U na\u0161oj op\u0161tini imamo preko 300 mesta za sme\u0161taj, ali i okolini ima dosta mesta, u naseljima Krlibaba, Vatra Dornei, Kmpu Lung. Imamo dovoljno mesta za sve. <\/em><\/p>\n
U podno\u017eju planina, u idili\u010dnom pejza\u017eu, u Transilvaniji, Sibiel je poznat po ikonama na staklu, danas izlo\u017eene u jednom lokalnom muzeju, koji se nalazi u biv\u0161oj parohijskoj ku\u0107i crkve Sv. Trojice, koja je takodje smatrana jednim simbolom. Valerika Nicesku, kustos muzeja: Crkva je sagradjena 1765. godine a oslikana freskama 10 godina kasnije. U jednom trenutku, dim sve\u0107a, pra\u0161ina i vreme zatamnelo je freske. Me\u0161tani sela Sibiel su po\u017eeleli svetliju crkvu i okre\u010dili su zidove sa pet slojeva kre\u010da. Slike su tako ostale do 1965. godine kada je dvoje stru\u010dnjaka uklonilo kre\u010d. Ostale su originalne slike jer ih je kre\u010d za\u0161titio. To je crkva sela Sibiel, posve\u0107ena Sv. Trojici, a njeni ktitori su me\u0161tani sela Sibiel. Nakon \u0161to je uklonio kre\u010d sa oslikanih zidova crkve, parohijski sve\u0161tenik je odlu\u010dio da uvrsti Sibiel u turisti\u010dke obilaske. Povodom Bogojavljanja, i\u0161ao je u ku\u0107e vernika iz Sibiela i zapazio mno\u0161tvo ikona, tkanih predmeta i delove namestaja, a onda je 1969. apelovao da me\u0161tani sela poklone ove obijekte za jedan muzej.<\/em><\/p>\n
Evo, dakle, nekoliko destinacija za uspe\u0161an boravak blizu prirode. Mesta u kojima \u0107ete na\u0107i pejza\u017ee, nezaboravna mesta i ljude.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Govori\u0107emo danas o nekim od najpoznatijih rumunskih sela, mesta u kojima se narodni obi\u010daji strogo \u010duvaju, i gde je kalendar praznika veoma bogat. Upozna\u0107emo ljude i tradicije iz raznih delova Rumunije, otkri\u0107emo zanate, arhitekturu, ali i tradicionalna jela.
Okru\u017eena pejza\u017eima koji su inspirisali legende, rumunska sela u kojima \u0107emo se danas […]<\/p>\n","protected":false},"author":128,"featured_media":148203,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520748","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n