Jedan od najpresti\u017enijih turisti\u010dkih vodi\u010da u svetu, Best Travel u 2016. kojeg objavljuje Lonely Planet, realizovao je top listu 10 svetskih regiona koje vredi posetiti ove godine. Na prvom mestu nalazi se Transilvanija. Tradicije, priroda, gastronomija, festivali, pe\u0161a\u010dke staze, sve ovo na\u0107i \u0107ete u pomenutoj oblasti, posebno poznatoj po njenom ruralnom svetu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Peter Su\u0107iu, turisti\u010dki vodi\u010d, \u010dlan asocijacije Mioritics, stru\u010dnjak za oblast Transilvanije, ka\u017ee da je ova destinacija veoma atraktivna posebno zahvaljuju\u0107i multikulturalizmu prostora izmedju Karpata. Transilvanija u celini predstavlja prostor izmedju Karpata u kojem lako mo\u017eemo na\u0107i najmanje \u0161est, sedam razli\u010ditih etni\u010dkih grupa, raznih religija, koje su \u017eivele zajedno stotinama godina: Rumuni, Madjari, Sekelji, Jermeni, Sasi i Romi. \u017diveli su stotinama godina zajedno, a to je ostavilo duboki otisak na multikulturalizam u medjukarpatskom prostoru. Ruralni prostor je prete\u017eno sa\u010duvao organizacioni model naselja i vrste praznika. Na primer, u februaru mesecu organizuje se Praznik Lola u mestu Agnita. Praznik Krune Sv. Petra i Pavla je praznik Sasa, organizovan u junu mesecu.\u201d<\/em><\/p>\n
Medjutim, kako izgleda tradicionalno selo u Transilvaniji? Obja\u0161njava nam Peter Su\u0107iu, turisti\u010dki vodi\u010d: <\/span>Ono je, pre svega kombinacija izmedju odr\u017eanog prirodnog prostora i antropogenog naselja regulisanog vrlo jasnim pravilima. Predstavlja model zbijenog sela, povezanog redovima ku\u0107a, udvostru\u010denih nizovima \u0161tala, sa veoma \u0161irokim prostorom izmedju linije ku\u0107a. Za oblast Transilvanije specifi\u010dno je gajenje \u017eivotinja. Ruralna naselja su u trenutku maksimalnog procvata imala doma\u0107instva sa velikim brojem \u017eivotinja. Antropogena arhitektura dopunjena je organizacionim modelom poljoprivrede. Ova veza odr\u017eava se i danas.\u201d<\/em><\/p>\n
Iako ne u velikom broju, ovde postoje stare zanatlije, ka\u017ee na\u0161 vodi\u010d, Peter Su\u0107iu: U medjukarpatskom prostoru postoji zemlja Sasa, takozvana<\/span> Sachsenland, ili zemlja Sekelja. Na pomenutim prostorima sre\u0107u se ljudi koji tkaju. U Malankravu postoje dva tka\u010da, u drugom selu, nazvanom Malcana, postoji krznar, u Korundu postoji nekoliko zanatlija koji prave \u0161e\u0161ire od jedne \u0161umske gljive. Keramika iz Korunda je takodje veoma poznata. Postoje i sela sa kova\u010dima.\u201d<\/em><\/p>\n
U poslednjih deset godina, od kada je turisti\u010dki vodi\u010d, Peter Su\u0107iu je uspeo da promeni percepciju sa kojom su strani turisti dolazili u Rumuniju. Svaki put su bili impresionirani onim \u0161to vide: poljoprivrednim i pastirskim pejza\u017eima, \u010dinjenicom da su se o\u010duvale utvrdjene crkve, stari zanati i tradicije. U istoj meri su bili impresionirani gastronomijom. <\/span>I gastronomija je veoma spektakularna zahvaljuju\u0107i multikulturalizmu. Sve etni\u010dke grupe su u\u010dile jedne od drugih, \u0161to se gastronomije ti\u010de i medjusobno su delile saznanja iz ove oblasti. Transilvanijska kuhinja je malo te\u017ea jer se zasniva na proizvodima od mesa. Na primer, rumunska kuhinja je vezana sa specifi\u010dnim uzgojem ovaca i sa na\u010dinom spremanja kod Sasa, svinjsko i govedje meso sprema se kao kod Madjara, za\u010dinjeno i ljuto. Na ovo se dodaje delikatnost slatki\u0161a, nasledje koje je ostalo iz vremena Austrougarske okupacije. A na kraju, najva\u017eniji elemenat koji se ovde koristi, jeste rakija. Sve ovo se pome\u0161alo i dovelo je do spektakularne gastronomije. \u201d<\/em><\/p>\n
Ionuc Bordea, biolog i stru\u010dni vodi\u010d iz oblasti prirodnih stani\u0161ta, flore i faune planinske oblasti, obaj\u0161njava zna\u010denje naziva Transilvanija — zemlji\u0161te iza \u0161uma. <\/span>Ovde se mogu sresti razna \u0161umska stani\u0161ta. U \u0161umama Karpata nalaze se najve\u0107e populacije krupnih meso\u017edera u Evropi: vrste vuka, medveda i risa. Ove vrste se vi\u0161e ne mogu videti u zapadnoj Evropi jer su tamo nestale. Jako su va\u017eni planinski pastirski pejza\u017ei. U oblasti Sigi\u0161oara — Tarnava Mare, na primer, nalaze se poslednji pastirski pejza\u017ei u Evropi, na manjim nadmorskim visinama, ispod 800 metara. Oni su takodje nestali iz drugih delova Evrope zbog intenzivnog razvoja poljoprivrede. Ovde \u0107ete sresti veliki broj orhideja, ali i druge posebne vrste cve\u0107a, koje je postalo obele\u017eje ovog kraja. Kao dokaz posebnog interesa Evropske unije da za\u0161titi oblast Sigi\u0161oara — Tarnava Mare, ovo podru\u010dje je bilo progla\u0161eno sitom Natura 2000.\u201d<\/em><\/p>\n
Fondacija ADEPT iz Rumunije brine o za\u0161titi va\u017enih pastirskih ekosistema Transilvanije. Njeno sedi\u0161te je u mestu Saschiz i ona je obele\u017eila mre\u017eu turisti\u010dkih putanja u ovoj oblasti, koje povezuju sela Sasa, po\u010dev\u0161i od Viskrija pa sve do Biertana, ka\u017ee biolog i vodi\u010d Ionuc Bordea. <\/span>Postoje takodje, biciclisti\u010dke staze, od kojih najpoznatija povezuje naselja Me\u0161endorf i Kric. Mo\u017eete krenuti u jednodnevne izlaske ili kru\u017enim putanjama oko sela. Ako se smestite, na primer, u Viskriju, mo\u017eete rezervisati vi\u0161e dana da bi posetili i okolna sela. U Saschizu, u sedi\u0161tu fondacije ADEPT, postoji i jedan centar za informisanje, gde turisti mogu dobiti promotivne materijale na rumunskom, engleskom, nema\u010dkom i francuskom jeziku. Mislim da je najbolji ambasador ove oblasti princ \u010carls, koji se aktivno uklju\u010dio u promovisanje ovog regiona. Takodje, turisti mogu pratiti dokumentarnu seriju Wild Carpathia, koja sadr\u017ei veliki broj informacija o ovoj oblasti, koju smatramo jednom od poslednjih divljih oblasti Evrope. \u201d<\/em><\/p>\n
\u010cekamo vas i narednog puta sa novom destinacijom. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Jedan od najpresti\u017enijih turisti\u010dkih vodi\u010da u svetu, Best Travel u 2016. kojeg objavljuje Lonely Planet, realizovao je top listu 10 svetskih regiona koje vredi posetiti ove godine. Na prvom mestu nalazi se Transilvanija. Tradicije, priroda, gastronomija, festivali, pe\u0161a\u010dke staze, sve ovo na\u0107i \u0107ete u pomenutoj oblasti, posebno poznatoj po njenom ruralnom svetu.
[…]<\/p>\n","protected":false},"author":128,"featured_media":66697,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520769","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n