Uputic\u0301emo se danas ka zapadu Rumunije i posetiti okrug Timi\u0161. Buzia\u0161 je jedini centar od nacionalnog interesa u zapadnom delu zemlje koji ima terapijski profil kardiovaskularnih bolesti, koriste\u0107i u postupcima le\u010denja prirodne lekovite faktore. Prvo, mineralna voda koja se koristi kao tople kupke za spoljno le\u010denje, ali i za unutra\u0161nje le\u010denje. Zatim, veoma su cenjena mesta u kojima se oslobadja ugljen-dioksid koji je od koristi za perifernu cirkulaciju. Ne manje va\u017ena je i aerojonizacija. U ovom slu\u010daju govorimo o koncentraciji vazduha sli\u010dnoj onoj na 1000 metara nadmorske visine, iako se odmarali\u0161te nalazi na nadmorskoj visini od 128 m, bio klima je pogodna za le\u010denje i odmor.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sorin Munteanu, gradona\u010delnik Buzia\u0161a, predstavlja nam nekoliko od prednosti na\u0161eg dana\u0161njeg odredi\u0161ta. Govorim o mineralnim vodama, prirodnim faktorima le\u010denja koji su otkriveni pre stotinu godina. Pored ovog \u010dudotvornog leka za zdravlje kojeg nudi Buzia\u0161, imamo i druge novosti. Prvo bih pomenuo put vina. Brda Siladjiului, koja pripadaju gradu Buzia\u0161, bila su veoma dobro poznata do 1989. godine. Na\u017ealost, bila su zaboravljena jedno vreme, ali su od 2012. godine ponovo po\u010dela biti u centru pa\u017enje. Dakle, mo\u017eemo govoriti o jednom putu vina, kojeg bi ja, kao gradona\u010delnik, \u017eeleo da pove\u017eem sa sli\u010dnim programima sa juga zemlje pa sve do Srbije. Mo\u017eemo rec\u0301i da pored tretmana, opu\u0161tanja, imamo i ponude za rekreaciju i ekstremne sportove. U Buzia\u0161u postoji jedinstvena \u0161kola u zapadnom delu zemlje: \u0161kola padobranstva i pilotiranja malih i uslu\u017enih aviona, a za\u0161to ne i rekreativnih obilazaka.\u201d<\/em><\/p>\n
Vinogradska tradicija na Brdima Siladjiului, koji imaju maksimalnu nadmorsku visinu od 324 metara, je veoma stara. U raznim zapisima zabele\u017eene su aktivnosti vinogradarstva jo\u0161 od po\u010detka pro\u0161log milenijuma. Postoje 14.000 hektara obradive zemlje od kojih je devet odsto prekriveno vinogradima. Odavde poti\u010du kvalitetna stona crvena i bela vina, koja su medjunarodno priznata. Imaju\u0107i u vidu potencijal ova dva oblika turizma, vinski i banjski, infrastruktura sme\u0161tajnih obijekata u Buzia\u0161u do\u017eivela je nevidjen razvoj, ka\u017ee Sorin Munteanu gradona\u010delnik grada Buzia\u0161. Od 2006. do 2013. godine, ugostiteljstvo je zabele\u017eilo porast od dve do tri ili \u010dak \u010detiri zvezdice. Ulo\u017eeno je preko \u0161est miliona evra u infrastrukturu, modernizaciju hotela. Potencijal je veliki i zbog geografskog polo\u017eaja kojeg ima Buzia\u0161, 30 km od Temi\u0161vara, 35 km od aerodroma. Turizam uz podr\u0161ku Nacionalne penzijske ku\u0107e je uvek funkcionisao kod nas. Pose\u0107uju nas ljudi iz svih krajeva Rumunije. \u0160to se ti\u010de stranih turista, imamo saradnju sa Izraelom. Takodje imamo partnerstva sa sli\u010dnim odmarali\u0161tima u blizini, Mako i Oroshaza u Madjarskoj. U 2013. godini, imali smo partnerski projekat za promovisanje u zapadnoj i jugoisto\u010dnoj Evropi i zapadnoj Rumuniji.\u201d <\/em><\/p>\n
Banjski Muzej Buzia\u0161, prvi ovakve vrste u Rumuniji, otvoren je za posetioce samo subotom i nedeljom izmedju 14 i 17 \u010dasova. On predstavlja istoriju naselja i isti\u010de terapijski efekat mineralnih voda Buzia\u0161a na kardiovaskularni sistem, cirkulaciju i visoki krvni pritisak. A jedna jedinstvena znamenitost je Kolonada, omiljeno \u0161etali\u0161te carice Sisi. Ono c\u0301e biti obnovljeno po\u0161tuju\u0107i originalne planove. Izgradjeno je 1875. godine na zahtev cara Franca Jozefa. Te aleje jedinstvene u Evropi, Kolonade, kako su nazvane, u du\u017eini od 533 metara, prekrivene drvetom u neogotskom stilu, restaurirane su tako da na kraju juna ponovo budu uklju\u010dene u turisti\u010dke obilaske. Imamo takodje projekat koji smo podneli krajem novembra, specijalno izradjen za finansiranje banjskih centara u Rumuniji. To je projekat za sanaciju parka. Postoji 34 hektara parka i \u0161ume, koje sa kolonadama i gradjevinama koje su tamo podignute poti\u010du iz vreme Austro-Ugarske monarhije. Ovde je dolazio car Franc Jozef povodom vojnih kampanja, ali i princeza Sisi. Mi \u017eelimo da o\u017eivimo tradiciju, ali u bliskoj vezi sa istorijskim Banatom. A kada govorimo o istorijskom Banatu obuhvatamo i regione iz Srbije i Madjarske. Kazino ulazi u projekat obnove. Bic\u0301e transformisan u sve\u010danu dvoranu za razne dogadjaje i predstave. On je naro\u010dito pogodan za filharmonijske koncerte.\u201d<\/em><\/p>\n
Lu\u0107ia Prvu, direktor jedne komercijalne kompanije je stru\u010dni degustator i predstavlja udru\u017eenje koje formiraju \u010detiri proizvodja\u010da vina. Ona ka\u017ee da je Buzia\u0161 oblast koja je 30 godina bila zaboravljena. Medjutim, od 2008. osec\u0301a se preporod. Korak ka obnovi u\u010dinjen je i osnivanjem ove asocijacije proizvodja\u010da vina. Poku\u0161avaju da realizuju vezu izmedju ljubitelja turizma, vina, gastronomije i tradicija. U svakom vinarskom regionu zemlje imamo specifi\u010dne proizvode. Veoma je lepo \u0161to su se grupisali u ovo udru\u017eenje, jer se \u017eeli celokupno promomovisanje, slika podru\u010dja koje je ova oblast bila li\u0161ena dugi niz godina. U ovom trenutku, kvalitet vina je taj kojim smo oti\u0161li \u200b\u200b preko granica, u\u010destvovali na domac\u0301im i medjunarodnim takmi\u010denjima. Vina su dobila medalje, i to sve govori. Spremili smo vinarije za posete turista. Mi ne \u017eelimo da ga nazovemo vinski turizam, ve\u0107 turizam lepote, prirode, prirodnih proizvoda, vina. Fantasti\u010dno je da poseti\u0161 kuc\u0301u proizvodja\u010da. Sasvim druga\u010dije od susreta u nekom salonu. Svako ima svoju pri\u010du kojom privla\u010di. \u017delela bih da imamo i mi ponude za eonoturisti\u010dke odmore koje imaju stranci. Oni provode odmor iz vinarije u vinariju. Putuju, degustiraju, jedu, zabavljaju se, \u0161to je veoma lepo.\u201d<\/em><\/p>\n
Lu\u0107ia Prvu ka\u017ee da nije lako da se kombinuje u okviru istog boravka, banjski turizam sa vinskim, jer je za prvi potrebno najmanje 18 sesija terapije, a za drugi ima previ\u0161e vinarija za posetu i iskustva koje treba do\u017eiveti. Dakle, \u0161to se Buzia\u0161a ti\u010de izbor je na vama: zdravlje za srce kroz lekovite mineralne vode ili vina kao iz pri\u010da.<\/p>\n
Prevod: Grozdana Popescu<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Uputic\u0301emo se danas ka zapadu Rumunije i posetiti okrug Timi\u0161. Buzia\u0161 je jedini centar od nacionalnog interesa u zapadnom delu zemlje koji ima terapijski profil kardiovaskularnih bolesti, koriste\u0107i u postupcima le\u010denja prirodne lekovite faktore. Prvo, mineralna voda koja se koristi kao tople kupke za spoljno le\u010denje, ali i za unutra\u0161nje le\u010denje. Zatim, veoma su cenjena […]<\/p>\n","protected":false},"author":128,"featured_media":148825,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520824","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n