Sti\u017eemo u podru\u010dje gde se 19. februara 1876. godine, rodio umetnik koji je izazvao revoluciju u skulpturi, Konstantin Branku\u0161i. Prema poslednjem popisu stanovni\u0161tva, op\u0161tina Pe\u0161ti\u0161ani, kojoj pripada rodno selo \u010duvenog vajara, imala je ne\u0161to vi\u0161e od 3.700 stanovnika. Novi predsednik ove op\u0161tine Kosmin Pigui ka\u017ee da je poceo svoj mandat realizuju\u0107i vi\u0161e kulturnih projekata vezanih za Branku\u0161a. Ove projekte, ka\u017ee zvani\u010dnik, treba dobro kombinovati sa investicijama i promovisanjem turizma u ovoj oblasti: Imajuci Branku\u0161a imamo veliko bogatstvo i s obzirom da nije ni\u0161ta u\u010dinjeno u ovom smislu u op\u0161tini Pe\u0161ti\u0161ani, govorimo pre svega o realizaciji ozbiljne infrastrukture. Imamo podr\u0161ku okru\u017enog rukovodstva, parlamentaraca iz Gor\u017ea. Od ove godine, mislim da c\u0301emo uspeti da realizujemo park u Hobici. Takodje, ove godine bi\u0107e asfaltiran put do spomen kuc\u0301e Konstantina Branku\u0161a. Imamo i projekat o promovisanju \u0161kole u kojoj je u\u010dio Branku\u0161i, u selu u kojem je rodjena Marija Dijakonesku majka Konstantina Branku\u0161a, ali i celom okolnom podru\u010dju, veze sa drugim naseljima i veoma va\u017eno povezati mesto u kojem je rodjen vajar i gde je ostavio \u010dove\u010danstvu i posebno Rumuniji svoje najzna\u010dajnije radove: Monumentalni ansambl Put Heroja u Trgu \u017diu. Osim ovoga, na\u0161ao sam podr\u0161ku i nadam se da c\u0301u dobiti sredstva za Pe\u0107inu Vrane u op\u0161tini Pe\u0161ti\u0161ani.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pec\u0301ina Vrane (Cioare) iz sela Boro\u0161teni u op\u0161tini Pe\u0161ti\u0161ani ima veliki zna\u010daj. Ovde je otkriveno jedno od najstarijih ljudskih naselja u Evropi. Od 1955. godine, u pec\u0301ini su se decenijama odvijala arheolo\u0161ka iskopavanja. Kosmin Pigui predsednik op\u0161tine Pe\u0161ti\u0161ani: Ovde su otkrivene najstarije ljudske kosti u Evropi, koje poti\u010du od pre 120.000 godina. Pronadjeni su ukrasi koji imaju oko 50.000 godina. Neandertalci su imali ukrase, a pronadjeni su u Pe\u0161ti\u0161aniju. Imamo posla i mo\u017eemo stvoriti ne\u0161to posebno za turisti\u010dku infrastrukturu da bi razvili ovu oblast u ovom smislu, i da bi istakli i vrednosti Branku\u0161a. U bliskoj buduc\u0301nosti \u017eelim da razvijem bar jedno mesto za kampovanje u kamp prikolicama. Tra\u017eio sam podr\u0161ku Okru\u017enog saveta. \u017delim da istaknemo op\u0161tinu Pe\u0161ti\u0161ani i selo Hobica na mapi Rumunije, da svaki turista koji \u017eeli da dodje kod nas zna da mo\u017ee nac\u0301i sve uslove da se dobro osec\u0301a i da obidje i okolinu. Dobijeni su fondovi za agroturisti\u010dke sme\u0161tajne obijekte. Sada imamo oko 40 soba za sme\u0161taj, a za dve, tri godine prema\u0161ic\u0301emo broj od 100 soba za smestaj.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U selu Hobica mo\u017eete sresti Doinu Panu, muzeografa. Ona uvek predstavlja turistima \u017eivot Konstantina Branku\u0161a i pri\u010da im o jedinstvenim dogadjajima iz \u017eivota vajara: U trec\u0301em razredu je napisao svoje ime no\u017eem na klupi. U\u010ditelj ga je kaznio i zaklju\u010dao u jedan kavez. On se naljutio i nije hteo vi\u0161e da ide u tu \u0161kolu, pa ga je majka morala voditi u drugo selo. Ostao je bez oca kada je imao devet godina. U po\u010detku se zaposlio kao perac sudova u manjem restoranu iza \u017eelezni\u010dke stanice. Nakon dve godine, na\u0161ao je ve\u0107i restoran, blizu centra Krajove i tamo se zaposlio kao konobar. Jedne ve\u010deri, kada je imao 17 godina, opkladio se sa vlasnikom i gostima da mo\u017ee izvajati violinu. Uzeo je drvenu kutiju u kojoj e bila marmelada, prokuvao je drvo, izradio violinu, a vlasnik pozvao jednog muzi\u010dara da proba instrumenat. Ovaj je svirao na violini i rekao da je to bolja od njegove.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U gradu Trgu \u017diu turisti mogu posetiti poznati monumentalni ansambl Put Heroja. Ruta po\u010dinje sa Kapijom poljupca. To je mesto za koje se ka\u017ee da predstavlja prolaz ka drugom svetu. Na stubovima kapije vidi se motiv poljupca koji se, takodje, mo\u017ee pro\u010ditati i kao jedno oko. Ovo je jedno od najva\u017enijih dela Branku\u0161a. Nastavljaju\u0107i put, sti\u017eemo do Aleje stolica. One zapravo obele\u017eavaju put do Stola \u0107utanja, nalik selja\u010dkom stolu. \u010cini se, medjutim, da Branku\u0161i nju video i kao \u0161to sa kojeg polaze u borbu buduc\u0301i borci i buduc\u0301i heroji. To su radovi u kamenu koji su veoma \u010desto posec\u0301ivani. Na kraju, mo\u017eete videti Beskrajni stub, pravi duhovni testament velikog umetnika. To je spomenik posve\u0107en herojima, kao celi ansambl, ka\u017ee Oana Palo\u0161, portparol Okru\u017enog Saveta Gor\u017e: Ovde imamo veoma va\u017enu turisti\u010dku destinaciju. Trgu \u017diu je istaknut monumentalnim ansamblom Put Heroja, rad velikog vajara Konstantina Branku\u0161a, poznatom \u0161irom sveta. Koristi se koncept Citi Break u turisti\u010dkom smislu kako u Targu \u017diuu tako i na nivou okruga Gor\u017e. Na ovaj na\u010din, mogu se posetiti veliki broj znamenitosti, a posebno i u oblasti zabave, jer je kulturni program okruga Gor\u017e veoma dobro osmi\u0161ljen. Postoje razne kulturne manifestacije kojima se promovi\u0161e turizam. Svakog meseca u godini, pored \u010dinjenice da turisti mogu posetiti lepote Gor\u017eanskih krajeva, mogu da u\u017eivaju i u lokalnoj kuhinji i mogu provesti veoma prijatne trenutke zahvaljuju\u0107i aktivnostima koje se odvijaju svake godine. Na primer, letnji meseci su puni folklora. Pomenula bih Medjunarodni festival folklora koji se svake godine odr\u017eava u avgustu. Imamo puno gostiju iz inostranstva. To je dogadjaj koji se organizuje u periodu od nekoliko dana a ulice grada su pune parade kostima iz brojnih zemalja. U avgustu i septembru se isti\u010de kulturni program Dodji u dom Branku\u0161a, program koji je rastao sa svakim novim izdanjem i dotakao i medjunarodni nivo beleze\u0107i veliki uspeh.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bilo da volite agroturisti\u010dke sme\u0161tajne obijekte u Trgu \u017diuu ili van njega, ne bi trebalo da propustite ni posetu \u010duvenim manastirima Gor\u017ea, o kojima c\u0301emo govoriti u nekom narednom izdanju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prevod: Grozdana Popescu<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sti\u017eemo u podru\u010dje gde se 19. februara 1876. godine, rodio umetnik koji je izazvao revoluciju u skulpturi, Konstantin Branku\u0161i. Prema poslednjem popisu stanovni\u0161tva, op\u0161tina Pe\u0161ti\u0161ani, kojoj pripada rodno selo \u010duvenog vajara, imala je ne\u0161to vi\u0161e od 3.700 stanovnika. Novi predsednik ove op\u0161tine Kosmin Pigui ka\u017ee da je poceo svoj mandat realizuju\u0107i vi\u0161e kulturnih projekata vezanih […]<\/p>\n","protected":false},"author":128,"featured_media":148345,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520842","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n