Dragi prijatelji, Radio Rumunija Internacional vas je pozvao da a u\u010destvujete na nagradnom konkursu op\u0161te kulture Alba Julija–grad Ujedinjenja\u201c do 30. juna 2018 godine, datum na po\u0161iljci. Konkurs je bio posve\u0107en stogodi\u0161njici Ujedinjenja teritorija sa ve\u0107inskim rumunskim stanovni\u0161tvom u jednu nacionalnu dr\u017eavu prvog decembra 1918 godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Konkurs je probudio va\u0161e interesovanje, te smo dobili 268 ta\u010dnih i kompletnih odgovora. Zahvaljujemo vam i pozivamo vas da u\u010destvujete i na drugim konkursima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Velika Nagrada je ekskurzija za dve osobe, sme\u0161taj u punom pansionu, u periodu 10-18 septembar 2018. godine, a sponzori su Hotel Transilvanija iz Alba Julije i Casa Mo\u0163ului\u201c iz Ari\u0161enja, \u017eupanija Alba. Konkurs je organizovan u saradnji sa \u017dupanijskim Savetom Alba Julija, Gradskom Ku\u0107om Municipija Alba Julija, Udru\u017eenjem likovnih umetnika Rumunije — filijala Alba Julija, Pravoslavnom Arhiepiskopijom Alba Julija, Fabrikom porcelana Apulum iz Alba Julije. Uz njih, specijalne nagrade dodeljuju Radio Rumunija Ja\u0161i, Mitropolija Moldavije i Bukovine — Arhiepiskopija Ja\u0161ija i \u017dupanijski Savet Buzau.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Odgovre na pitanja ste mogli saznati iz emisija Radija Rumunija Internacional, sa na\u0161eg sajta ili sa na\u0161ih profila na Fejsbuku, Google+ i LinkedIn.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Konkurs se zavr\u0161io 30. juna 2018. godine. Pre nego \u0161to objavimo pobednike, podseti\u0107emo vas na pitanja na koja smo \u010dekali odgovor:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
-\u0160ta se proslavalja u Rumuniji 1. decembra i \u0161ta ozna\u010dava ova proslava?<\/p>\n
\n
<\/p>\n
-Gde se odr\u017eala Velika Nacionalna Skup\u0161tina 1. decembra 1918. godine?<\/p>\n
\n
<\/p>\n
-U kom delu Rumunije se nalazi Alba Julija?<\/p>\n
\n
<\/p>\n
A sada mo\u017eemo proglasiti pobednike ovog nagradnog konkursa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Trideset yahvalnica dobili su slede\u0107i slu\u0161aoci ili korisnici interneta: Salim Sabah Al-Sarai iz Iraka, Sami Ahmad Mosad i Atef Salame iz Egipta, Ben Amer Laid iz Al\u017eira, Nikolai Matvejev iz Rusije, Alexandar Kuzeminski iz Ukrajine, Hoze Luis Corcuera iz \u0160panije, Rudimar Luiz Beluso iz Brazila, Antonio Acosta iz Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Adriel Amaya Armas sa Kube, Hector Eduardo Vilareal iz Argentine, Ma Shaobo, Liu Fajian, Zhi Yanjiao iz Kine, Rafaele Ponticeli i Francesco Greco iz Italije, Christoph Paustian i Mario Schoeler iz Nema\u010dke, Titouche Abdelaziz iz Al\u017eira, Arthur H. Nyirongo iz Malavija, Bill Hvozda iz Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Gita Chakrabarty i Sourodeep Sarkar iz Indije, Ketrin Agbola iz Nigerije, Mofizur Rahman iz Banglade\u0161a, D\u017eozef Bodri iz Kanade, Grant Skiner, Paul Martin, David Harington i D\u017eejms Birket iz Velike Britanije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Titouche Abdelaziz iz Al\u017eira, argumentuje svoje u\u010de\u0161\u0107e na konkursu: Kada ima\u0161 pristup radiju preko interneta, otkriva\u0161 mnoge prednosti, naro\u010dito kad je re\u010d o odnosu Radija Rumunije Internacional sa svojim slu\u0161aocima. I kako su najbolje ideje one koje su jednsotavne, glavni razlog mog u\u010de\u0161\u0107a je osvajanje nagrade.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dvadeset nagrada za tre\u0107e mesto pripalo je slu\u0161aocima i internet korisnicima Volodimir Gudzenko iz Rusije, Dilmi Taher Ben Salah iz Al\u017eira, Rodika Martin iz Rumunije, Alexandar Ustinovi\u0107 iz Rusije, Viktoria Kol\u0161\u010devnikova iz Belurisije, Huan Franko Krespo iz \u0160panije, David Jure\u0161ija iz Argentine, Fan Hongjie iz Kine, \u010cen Vej iz Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava, Fran\u010desko Paroli iz Italije, Georg Ple\u0161berger iz Austrije, Pol \u017dame i \u017dilber Dupon iz Francuske, Saleem Akhtar Chadhar i Mehar Abdul Sattar Salfi iz Pakistana, Henk Poortvliet iz Holandije, S.B. Sharma i Anand Mohan Bain iz Indije, Alan Holder i Alister Pamfilion iz Velike Britanije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Aleksandar Ustinovi\u0107 iz Rusije nam je odgovorio kratko i jasno: Na konkursu u\u010destvujem zbog mog interesovanja prema Rumuniji i nadam se da \u0107u je posetiti. Pose\u0107ujem va\u0161 sajt jer me zanima Rumunija, njen narod, kultura, priroda i istorija.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Fan Hongije, iz Kine, ka\u017ee: Pretra\u017euju\u0107i sajt Radio Rumunije Internacional saznao sam da je po\u010deo novi nagradni konkurs o Alba Juliji, koji je organizovala va\u0161a stanica, i bio sam neverovatno sre\u0107an. U slobodno vreme imam pristup samo sajtu Radija Rumunije Internacional odakle saznajem najnovije vesti. Moj drugi hobi je gledanje starih filmova. Me\u0111u stranim filmovima \u010destp gledam filmove o antifa\u0161isti\u010dkoj borbi Rusije, Jugoslavije, Rumunije i Albanije tokom drugog svetskog rata, a ovi filmovi su prevedeni na kineski jezik.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Alan Holder, iz Velike Britanije nam je poru\u010dio: Ovaj konkurs je specijalan, jer nas podse\u0107a na najbitniji dan u skorijoj istoriji Rumunije. Konkurs me je naterao da pretra\u017eim stare karte ovog regiona, karte sa po\u010detka 20. veka, da bih video gde se nalaze razli\u010dite provincije i kako su se promenile granice Rumunije u 1918. godini. (…) Bez sumnje, moje znanje o Rumuniji bi bilo mnogo siroma\u0161nije da nisam otkrio Radio Rumuniju Internacional\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Deset nagrada za drugo mesto primili su Andon Kristo iz Albanije, Zijad Salim Akvil iz Jordana, Vitalij Nikiforov iz Rusije, Horhe Leandro Zoke sa Kube, Xue Fei iz Kine, Dino Antonio Roseto iz Italije, Marko Homel iz Nema\u010dke, \u017damila Bekai iz Maroka, Keri Huper iz Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i Hans Verner Lolike iz Danske.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dino Antonio Roseto iz Italije poru\u010duje: Zanimljivo je i lepo da u\u010destvuje\u0161 na konkursima Radija Rumunija Internacional, jer time nau\u010di\u0161 pone\u0161to o istoriji koja je definitvino zajedni\u010dka istorija Evrope nakon razaraju\u0107eg prvog svestkog rata. Nacionalni duh je utisnuo i zajedni\u010di identitet mnogim evropskim zemljama.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Keri Huper iz Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava nam ka\u017ee: U svetu podeljenom konfliktima, radio stanice kao \u0161to je Radio Rumunija Internacional grade kulturolo\u0161ke mostove. Nau\u010diti da po\u0161tuje\u0161 i ceni\u0161 druge kulture je najbolji na\u010din da se bori\u0161 protiv terorizma, jer se ljudi ne boje onoga \u0161to razumeju. Zahvaljujem vam na svakodnevnom trudu da u\u010dinite va\u0161u zemlju poznatu celom svetu, sad putem ovog konkursa.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Deset prvih nagrada dodeljeno je slede\u0107im slu\u0161aocima i internet korisnicima Gumidi Muhamed iz Al\u017eira, Mihaj \u0110or\u0111esku iz Kanade, Vera Kuznjecova iz Rusije, Hektor Greogorio Gojkoe\u0161a iz Urugvaja, He Xige iz Kine, Marko Botati iz Italije, Erhard Lauber iz Nema\u010dke, Tomas Be\u017ee iz Francuske, Mitul Kansal i \u017dadip \u010cakrabarti iz Indije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Marko Botati iz Italije nam je dao slede\u0107i odgovor: Odlu\u010dio sam da u\u010destvujem na konkursu iz \u017eelje da bolje upoznam istoriju Rumunije, koju sam posetio 2006. godine. Tada sam bio u Alba Juliji, gradu koji me je impresionirao. Emisije Radija Rumunija Internacional me obave\u0161tavaju o Rumuniji.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
A Erhard Lauber iz Nema\u010dke nam pi\u0161e: Zanima me istorija Rumunije, jer sam 2016. godine posetio Rumuniju sa Udru\u017eenjem za O\u010duvanje Nema\u010dkih Ratnih Grobova.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u010cetrnaest specijalnih nagrada su dobili slu\u0161aoci i internet korisnici Maura Garih iz Irske, Vitali Efimenko iz Belorusije, Adrian Silviju Mironesku iz Rumunije, Ana Nahapetijan iz Rusije, <\/strong>Miodrag Risti\u0107 iz Srbije, Huan Karlos Buskalja iz Argentine, \u017dozef Arijas sa Kosta Rike, Zang Tiedong iz Kine, \u0110ovani Ser\u0111i iz Italije, Rajnhard \u0160uman iz \u0160vedske, Bernard Lone i Paskal \u017damin iz Francuske, A\u0161ik Ekbal Tokon iz Banglade\u0161a i Radakri\u0161na Pilaj iz Indije.<\/p>\n
Maura Garih iz Irske nam je dala veoma ubedljiv odgovor: Dobar dan, Bukure\u0161t! Veoma sam sre\u0107na \u0161to sam na itnernetu otkrila Radio Rumunija Internacional. Imam 28 godina i \u017eivim u centralnoj Irskoj. Veoma mnogo \u017eelim da posetim va\u0161u zemlju, nakon \u0161to sam ovde u Irskoj upoznala jako mnogo Rumuna. Sve Rumune koje sam upoznala su veoma prijatni i du\u0161evni. Putem njih sam i otkrila va\u0161 sajt i tako sam i saznala za konkurs. Ako budem pobedila na va\u0161em konkursu, poseti\u0107u vas sa svojim mu\u017eem (ven\u010da\u0107emo se u julu!)\u201c.<\/p>\n
Huan Karlos Buskalja iz Argentine je rekao: Slu\u0161am vas ve\u0107 nekoliko decenija, jo\u0161 dok sam \u017eiveo u rodnoj Argentini, i nastavio sam da vas slu\u0161am i u godinama kad sam \u017eiveo u Italiji, izme\u0111u 2002. i 2010. godine, i i dalje vas slu\u0161am i odavde se redovno informi\u0161em. Emisije koje emitujete na \u0161panskom me odu\u0161evljavaju. Ako bih morao da pomenem jednu emisiju, onda bi to bila emisija Vredi posetiti Rumuniju\u201c, jer je to emisija koja me privla\u010di vama.\u201c<\/p>\n
Bernard Lone iz Framncuske je argumentovao svoje u\u010de\u0161\u0107e: Verni sam slu\u0161alac Radija Rumunije Internacional ve\u0107 25 godina. Ovaj konkurs je veoma privla\u010dan: odmor u Rumuniji, \u0161to je moj san od kad sam bio u va\u0161oj zemlji po prvi put. Tada sam organizovao projekat izme\u0111u \u0161kole u kojoj predajem i jedne \u0161kole iz Ja\u0161ija. Kada sam posetio Rumuniju u mnogome sam upoznao va\u0161u kulturu, prirodu i istoriju. Nosim u sebi se\u0107anja koja nikada ne\u0107e izbledeti. Bio sam odu\u0161evljen na\u010dinom na koji su me do\u010dekali Rumuni. Od onda, od 2003. godine, sanjam da se vratim u Rumuniju i otkrijem i druge delove ove zemlje.\u201c<\/p>\n
A sad, trenutak koji ste dugo i\u0161\u010dekivali. U\u010destvovao je na konkursu, odogovorio je ta\u010dno i osvojio je ekskurziju za dve osobe, u punom pansionu, u periodu od 10. do 18. septembra 2018. godine u Arije\u0161enju i u Alba Juliji…. slu\u0161alac Radija Rumunije Internacional Jonas Sel iz Dortmunda, iz Nema\u010dke. Iskrene \u010destitke i o\u010dekujemo vas u Rumuniji u septembru!<\/p>\n
Jonas Sel, dobitnik velike nagrade, poslao nam je slede\u0107u kratku poruku, koja u stvari sinteti\u0161e ulogu Radija Rumunije Internacional: Konkurs je bio prilika da saznam vi\u0161e stvari o Alba Juliji i \u0161ta se desilo 1. decembra 1918. godine. Ove informacije ne bih druga\u010dije saznao u Nema\u010dkoj.\u201c<\/p>\n
Zahvaljujemo se svima koji su nam odgovorili na pitanja i koji su argumentovali \u0161ta ih je nateralo da u\u010destvuju na na\u0161em konkursu.<\/p>\n
Nagrade i zahvalnice bi\u0107e poslate po\u0161tom u narednih nekoliko meseci i molimo vas da nas obavestite pismom ili e-mailom o dospe\u0107u po\u0161iljke, kao i o njenom sadr\u017eaju! Jo\u0161 jednom vam zahvaljujemo \u0161to ste oku\u0161ali sre\u0107u i \u0161to ste u\u010destvovali na konkursu Radija Rumunije Internacional i pozivamo vas da u \u0161to ve\u0107em broju u\u010destvujete i na na\u0161im narednim konkursima!<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dragi prijatelji, Radio Rumunija Internacional vas je pozvao da a u\u010destvujete na nagradnom konkursu op\u0161te kulture Alba Julija–grad Ujedinjenja\u201c do 30. juna 2018 godine, datum na po\u0161iljci. Konkurs je bio posve\u0107en stogodi\u0161njici Ujedinjenja teritorija sa ve\u0107inskim rumunskim stanovni\u0161tvom u jednu nacionalnu dr\u017eavu prvog decembra 1918 godine.
Konkurs je probudio va\u0161e interesovanje, te smo […]<\/p>\n","protected":false},"author":28,"featured_media":149334,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520885","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n