Sme\u0161ten u centru Rumunije, u Transilvaniji, Sibinj predstavlja pravi izvor kulture i civilizacije, ali i zabave. Od 16. novembra do 3. januara ovde se odr\u017eava jedan od najlep\u0161ih bo\u017ei\u0107nih va\u0161ara u Rumuniji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Anka Nicoi, arheolog u Nacionalnom Muzeju Brukental, specijalista u domenu Srednjeg Veka i srednjovekovnog naoru\u017eanja, o istoriji grada nam ka\u017ee: Sibinj se prvi put spominje u 12. veku, 1191. godine, kada je Papa Celestin II dao Sibinju titulu prepoziture, time priznaju\u0107i crkvenu vlast ovog grada nad okolinom. Saska kolonizacija koju je sproveo ma\u0111arski kralj Geza II, u 12. veku, trajala je dugo i obuhvatila je ceo jug Transilvanije. U ovom kontekstu se javljaju dva veoma bitna grada: Sibinj i Bra\u0161ov. Sibinj, koji se br\u017ee razvijao, imao je u srednjem veku i mnogo ve\u0107i administrativni zna\u010daj. Sibinj je postao crkveni centar, te ovde nalazimo i najva\u017enije trgova\u010dke gilde. A u 14. veku u Sibinju nastaje i Saski Univerzitet. Evo ukratko kako se razvijala Transilvanija, od srednjeg veka do danas. Kao dokaz, 2007. godine Sibinj je bio Evropski grad kulture, kruna svoje istorijske va\u017enosti<\/em>\u201c.<\/p>\n
U Sibinju \u0107ete tako\u0111e na\u0107i i prvi muzej umetnosti u Rumuniji otvoren javnosti 1817. godine. Izgra\u0111ena u baroknom stilu, izme\u0111u 1778. i 1788. godine, palata je bila zvani\u010dna rezidencija barona Samuela von Brukentala. On je bio jedini predstavnik saske transilvanijske zajednice koji je imao i bitne javne funkcije u okviru austrijske dr\u017eave kojom je vladala carica Marija Terezija. Period koji Samuel von Brukental provodi u Be\u010du poklapa se sa periodom kada je sa\u010dinjavao svoju kolekciju slika, koja \u0107e biti pomenuta 1773. godine u Be\u010dkom Almanahu kao jedna od najvrednijih li\u010dnih kolekcija kojoj se moglo zavideti u tada\u0161njem be\u010dkom kulturnom svetu. Dr. Aleksandru Sonok je \u0161ef Sekcije Muzeja Umetnosti Brukental i na\u0161 dana\u0161nji vodi\u010d. Trenutno, muzejem upravlja savet gde je pola \u010dlanova predstavnici dr\u017eave, a polovina \u010dlanova su odre\u0111eni od strane evangeli\u010dke zajednice iz Sibinja. Ovo je jedinstveni eksperiment ove vrste u Rumunije. Kolekcije koje su pripadale evangelisti\u010dkoj crkvi \u0107e biti vra\u0107ene, ali \u0107e biti ostavljene u muzeju, ostavljene na raspolaganje publici u saglasnosti sa testamentom barona koji ih je i u\u010dinio dostupnim svima. U kontekstu prosvetiteljstva, baron je uvideo da ove njegove kolekcije mogu slu\u017eiti razvoju nauke, kulture i umetnosti u Transilvaniji i \u017eeleo je da one budu dostupne posetiocima u odre\u0111enim danima u nedelji. U tu svrhu on je i na\u010dinio fondaciju i obavezao je crkvu i svoje naslednike da ih na\u010dine dostupnim javnosti<\/em>\u201c.<\/p>\n
Grb grada Sibinja se mo\u017ee sresti na svakom koraku, na zgradama, na vitra\u017eu ili na mostovima. Na Malom Trgu su se nalazile ku\u0107e zanatlija. Ovde se mogu videti lo\u017ee ku\u0107a i otvori na krovovima u obliku o\u010diju, o\u010di grada\u201c, za koje legenda ka\u017ee da su nadgledale grad tokom no\u0107i. Anka Nicoi, arheolog u Nacionalnom Muzeju Brukental, sprecijalista u domenu Srednjeg Veka i srednjovekovnog naoru\u017eanja, re\u0107i \u0107e nam ne\u0161to vi\u0161e o kulturnoj agendi na\u0161e dana\u0161nje destinacije. Sibinj je glavni grad pozori\u0161ta na istoku Evrope. Me\u0111unarodni pozori\u0161ni festival, koji je stigao do 21. izdanja, drugi je po veli\u010dini u Evropi, nakon Edinburgskog festivala. Ovo je festival koji u Sibinj godi\u0161nje dovodi na stotine hiljada turista, jer je inovativan, jer eksperimenti\u0161e sa pozori\u0161tem u modernoj formuli. Oni koji \u017eele da upoznaju tradicije rumunskog naroda mogu do\u0107i na Festival Pesme Planina. Imamo i Muzej Astra, gde stranci mogu upoznati istoriju i tradiciju Rumuna. Svakog vikenda se organizuje po neki doga\u0111aj. Imamo Bo\u017ei\u0107ni va\u0161ar koji se odr\u017eava zimi. Mo\u017eda sam subjektivna, ali meni se \u010dini da je ovo najlep\u0161i va\u0161ar u Rumuniji. Mo\u017ee se porediti sa va\u0161arima u Be\u010du i Pragu<\/em>.\u201c<\/p>\n
Andrej Dragan Radulec, menad\u017eer doga\u0111aja, ka\u017ee da Bo\u017ei\u0107ni va\u0161ar iz Sibinja druga\u010dije prvila\u010di publiku. Mada se mnogi ovakvi doga\u0111aji u zemlji baziraju na velikim koncertima, mi smo rizikovali i eliminisali smo mnogo njih. Imamo sve\u010dano otvaranje na kom nastupa svake godine po neki poznati umetnik, a zatim se koncentri\u0161emo na sam va\u0161ar<\/em>\u201c.<\/p>\n
To ne zna\u010di da Deda Mraz ne\u0107e prisustvovati doga\u0111aju. Deda Mraz \u0107e do\u0107i 23. decembra i deli\u0107e poklone deci. Ima i malu scenu, pored jelke, gde dolazi svake godine. Postoji jo\u0161 jedan doga\u0111aj jako zanimljiv deci: Radionica Deda Mraza. Sibinjanima je radionica ve\u0107 poznata, ali za druge mo\u017ee biti novina. Re\u010d je o pove\u0107oj ku\u0107i gde se svake nedelje organizuju razli\u010dite radionice, koje nisu ba\u0161 tipi\u010dne. Najpoznatija radionica je ona o sve\u0107ama gde deca prave sve\u0107e od po\u010detka do kraja. Dobijaju fitilj i starom tehnikom potapanja fitilja u otopljeni vosak prave sve\u0107e kakve \u017eele. Sve\u0107e su razli\u010ditih boja i oblika. Imamo i oslikvanja slatkih kola\u010da, kao i radionicu pravljenja keksa, gde deca dobijaju testo, modeliraju ga i peku u radionici; nakon toga, deca nose keksi\u0107e ku\u0107i<\/em>\u201c.<\/p>\n
A ako imate vi\u0161e vremena na raspolaganju, posetite oblast Marginimea Sibiului koja je poznata po velikom broju sme\u0161tajnih jedinica, specifi\u010dnim sirevima, po tradicijama i zanatima koji su ostali \u017eivi u ovoj oblasti. Ali malo ko zna o izuzetnom prirodnom nasle\u0111u ove oblasti. Skoro cela regija je deo mre\u017ee Natura 2000, sistem koji \u0161titi vredna prirodna stani\u0161ta.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sme\u0161ten u centru Rumunije, u Transilvaniji, Sibinj predstavlja pravi izvor kulture i civilizacije, ali i zabave. Od 16. novembra do 3. januara ovde se odr\u017eava jedan od najlep\u0161ih bo\u017ei\u0107nih va\u0161ara u Rumuniji.
Anka Nicoi, arheolog u Nacionalnom Muzeju Brukental, specijalista u domenu Srednjeg Veka i srednjovekovnog naoru\u017eanja, o istoriji grada nam ka\u017ee: Sibinj […]<\/p>\n","protected":false},"author":128,"featured_media":80090,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520897","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n