Danas putujemo na zapad Rumunije i sti\u017eemo u Temi\u0161var, multikulturni i multietni\u010dki grad sa izuzetnom istorijom. Predstavi\u0107emo vam glavne znamenitosti i upozna\u0107emo neke od manjinskih naroda koji \u017eive ovde.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Da bismo bolje razumeli sada\u0161njost, moramo poznavati pro\u0161lost. Oko 1700. godine dovedeno je jako mnogo doseljenika na podru\u010dje Temi\u0161vara, naro\u010dito sa nema\u010dkog podru\u010dja Evrope, ka\u017ee Lu\u010dija Solomon iz Turisti\u010dkog informativnog centra: \u017diveli su uglavnom u gradu Temi\u0161varu. Ve\u0107insko stanovni\u0161tvo, Rumuni, \u017eivelo je u selima i predgra\u0111ima. Budu\u0107i da su \u017eiveli u oblasti sa velikim ma\u0111arskim i srpskim uticajima, vremenom, ove nacionalnosti su nastavile su\u017eivot i uvek su se dobro slagale i me\u0111usobno po\u0161tovale. Pored Rumuna, Nemaca, Ma\u0111ara, Srba i Jevreja, u periodu 18. veka do\u0161li su i \u010cesi i Slovaci, koji jo\u0161 uvek \u017eive u Temi\u0161varu. U katoli\u010dkim crkvama obredi se i dalje odvijaju na svim ovim jezicima. U istoj ulici su \u017eivela deca iz razli\u010ditih porodica a \u010desto su u igri koristili zajedni\u010dki jezik, koriste\u0107i re\u010di iz svih ovih jezika. Dobro raspolo\u017eenje je bilo sveprisutno<\/em>\u201c.<\/p>\n
A ove etni\u010dke grupe su sa sobom donele tradicije i obi\u010daje koje su ljudi preuzimali jedni od drugih. Lu\u010dija Solomon iz Turisti\u010dkog informativnog centra: Ovo je uticalo i na razvoj grada. Ono \u0161to je bilo dobro uvek je bila \u010duvano. To je i uticalo na interkultuIralnost ovde. Imamo i nekoliko posebnih festivala na ovu temu. Imamo etni\u010dki festival koji se odr\u017eava u junu svake godine u Muzeju Banatskog Sela. Istovremeno, u Temi\u0161varu, u centru grada, organizuju se Dani manjina u Temi\u0161varu. Predstavljaju narodne no\u0161nje, u paviljonima se predstavlja specifi\u010dna gastronomija, a na sceni mo\u017eemo videti plesove i \u010duti pesme. Svaka etni\u010dka grupa tad mo\u017ee predstaviti \u0161ta ima najbolje<\/em>\u201c.<\/p>\n
Ognjen Krsti\u0107, predsednik Saveza Srba u Rumuniji, ka\u017ee da je Banat multietni\u010dko, multikulturno i multidenominaciono geografsko podru\u010dje: \u2019Mi Srbi \u017eivimo zajedno sa drugim manjinama, a Banat je \u010duven po ovom na\u010dinu \u017eivota. Ne koristim re\u010d tolerancija, jer mi se ne toleri\u0161emo, mi \u017eivimo zajedno. Najvi\u0161e Srba iz Rumunije \u017eive u istorijskom Banatu, u \u010detiri okruga: Arad, Timi\u0161, Kara\u0161 Severin i Mehedinc. Prema poslednjem popisu stanovni\u0161tva, u Rumuniji \u017eivi oko 18.500 Srba. Ve\u0107 vi\u0161e od 20 godina, od osnivanja, na\u0161a organizacija se bori za o\u010duvanje nacionalnog identiteta kroz kulturne, verske i obrazovne aktivnosti. Pod okriljem Saveza Srba postoji 22 narodna i umetni\u010dka ansambla. Imamo tri amaterska pozori\u0161ta, a pored kulturnih aktivnosti, osnovali smo i nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dki centar za srpsku kulturu u Rumuniji. Re\u010d je o nezavisnom telu koje vr\u0161i kulturna, sociolo\u0161ka i jezi\u010dka istra\u017eivanja. Ovi nau\u010dni radovi se objavljuju u \u010dasopisu koji je stigao do petog broja i priznat je kao akademska publikacija<\/em>\u201c.<\/p>\n
U Temi\u0161varu postoji i jedina srednja \u0161kola u Rumuniji gde se nastava odvija na srpskom jeziku, Srednja \u0161kola Dositej Obradovi\u0107\u201c. Dositej Obradovi\u0107 je bio prosvetitelj, ro\u0111en u \u017eupaniji Timi\u0161. On je u Srbiji 1808. godine organizovao Veliku \u0161kolu\u201c, a 1811. godine je postao prvi ministar obrazovanja u Srbiji.<\/p>\n
Na\u0161e dana\u0161nje putovanje nastavljamo sa Joanom Fernbahom, predsednikom Nema\u010dkog demokratskog foruma, ogranak Banat: Turisti\u010dko odredi\u0161te koje ne bi trebalo da propustite je katedrala Marije Radna u blizini Lipove. Ovo je minorna crkva. Papa Jovan Pavle II joj je dodelio najvi\u0161i rang u katoli\u010dkoj crkvi. Sagra\u0111ena je pre oko 400 godine i izuzetna je. Naravno, postoje i druga lepa mesta, upravo u Temi\u0161varu, kao \u0161to je Trg Ujedinjenja. Ovde imamo \u010duveni dom, jednu od crkava koje predstavljaju Banat.. To je mesto gde na\u0161 episkop obavlja svoju du\u017enost, pa se zato naziva i katedralom. Trg Ujedinjenja je jedan od retkih mesta u Evropi gde dve crkvene glave\u0161ine obavljaju svoju du\u017enost. Re\u010d je o rimokatoli\u010dkom episkopu i pravoslavnom biskupu, jer ovde imamo i Srpsku pravoslavnu katedralu<\/em>\u201c.<\/p>\n
Trg Ujedinjenja je najstariji u Temi\u0161varu, a ovde se mo\u017eete diviti gra\u0111evinama u baroknom stilu. Nosio je i nazive Hauptplac, Glavni Trg, Domplac, Trg Dom. Ovde \u0107ete na\u0107i i pravo turisti\u010dko odredi\u0161te, fontanu sa mineralnom vodom, koja je prvi put data javnosti u korist 1894. godine.<\/p>\n
Joan Fernbah, predsednik Nema\u010dkog demokratskog foruma, ogranak Banat, vodi nas i na druga odredi\u0161ta: U \u017dombolju, gde se rodio najve\u0107i \u0161vapski slikar, imamo i muzej sa njegovim imenom. Zatim bih vam preporu\u010dio da odete u Lenauhajm, gde se rodio veliki pesnik i romanopisac Nikolas Lenau. Ovo je izuzetno mesto. Tamo postoji i muzej lutaka. Postoje lutke obu\u010dene u narodnu \u0161vapsku no\u0161nju. Poznato je da svako \u0161vapsko selo ima proslavu Kirhvajh, crkvenu slavu. U ovim selima mladi imaju razli\u010dite narodne no\u0161nje. Ne\u0107ete na\u0107i dva sela sa istom narodnom no\u0161njom. Imaju pone\u0161to zajedni\u010dko i pone\u0161to \u0161to ih razlikuje. Preporu\u010dio bih da posetite i Sannikolau Mare, grad na granici sa Ma\u0111arskom, gde se rodio veliki ma\u0111arski kompozitor Bela Bartok, a gde \u0107ete videti i jo\u0161 jednu jaku nema\u010dku zajednicu gde su se o\u010duvale tradicije. Od skora je odr\u017ean Dan Zahvalnosti, na nema\u010dkom Erntedankfest, zahvalnost za plodove zemlje. Na \u017ealost, u \u0160arlotenburgu \u017eivi samo jo\u0161 jedan Nemac. On svakog dana zvoni zvona, u 12 i u 18 \u010dasova. \u0160arlotenburg je selo gde je centralna ta\u010dka crkva. Ovo je jedino selo na svetu koje je kru\u017enog oblika<\/em>\u201c.<\/p>\n
Temi\u0161var \u0107e 2021. godine imati titulu Evropske prestonice kulture. Ovo je drugi grad u Rumuniji koji je dobio ovu titulu, nakon Sibinja 2007. godine.<\/p>\n
Emisija je bila ura\u0111ena uz podr\u0161ku Odeljenja za etni\u010dke odnose u okviru rumunske vlade.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Danas putujemo na zapad Rumunije i sti\u017eemo u Temi\u0161var, multikulturni i multietni\u010dki grad sa izuzetnom istorijom. Predstavi\u0107emo vam glavne znamenitosti i upozna\u0107emo neke od manjinskih naroda koji \u017eive ovde.
Da bismo bolje razumeli sada\u0161njost, moramo poznavati pro\u0161lost. Oko 1700. godine dovedeno je jako mnogo doseljenika na podru\u010dje Temi\u0161vara, naro\u010dito sa nema\u010dkog podru\u010dja Evrope, […]<\/p>\n","protected":false},"author":128,"featured_media":287984,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520929","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n