Danas idemo u najni\u017ee planine u Rumuniji, ali i naj\u017eivahnije: Planine Ma\u010dinuluj. Impresivne istorije, smatra se da su bili deo prastarog planinskog lanca, sa visinom od 3000 metara, koji se pru\u017eao Evropom sa zapada ka istoku. Od ovog lanca su ostali brda Dobrud\u017ee, \u0160kotske i BretanjeTrenutno postoji vi\u0161e turisti\u010dkih ruta, od kojih je ve\u0107ina srednje te\u017eine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dan Staj\u0107u, direktor Centra za Turisti\u010dko promovisanje i informisanje Ma\u010din, ka\u0107e da se nalazimo na najstarijoj teritoriji Rumunije, planinski lanac imaju\u0107i oko 300 miliona godina: Planinski lanac predstavlja o\u010digledan dokaz hercinske orogeneze sa kraja paleozoika, imaju\u0107i oblik ledenog brega, planinskog ostrva. Iako se trenutno te\u0161ko mo\u017ee re\u0107i da li\u010di na planinske formacije, imaju\u0107i u vidu malu nadmorsku visinu, planine Ma\u010dinuluj su priznate kao najstarije u Rumuniji, a najvi\u0161i vrh je vrh Cucujatu. Ovaj vrh se nalazi u op\u0161tini Gre\u010d i ima 467 metara. Raznolikost pejza\u017eu daju megalitske formacije i kontrast izme\u0111u stepskog pejza\u017ea i \u0161umske vegetacije u podno\u017eju planina. Pejza\u017e je prepun erodiranih monolita \u010diji se oblik mo\u017ee tuma\u010diti prema ma\u0161ti svakog posebno. Postoji i 12 planinskih staza. Najspektakularnija staza bi bila Vrh Prikopanuluj, koji vodi ka vrhu formiranom pe 250 miliona godina. \u0160tavi\u0161e, pejza\u017e masiva Prikopanul, koji je i najspektakularniji, karakteri\u0161u razli\u010dite grantine formacije, stene i \u0161iroki vidikovci nad depresijom Ma\u010din, Dunavom, depresiji Lunkavica. Pogled je prelep \u010dak i na gradove Galaci, Braila i Renj. Du\u017e staze mo\u017eete u\u017eivati u alpskom pejza\u017eu sa zaobljenim stenama \u010dudnih oblika. \u010cudan oblik na ovoj stazi ima i Dobrud\u017eanska Sfinga, zbog koje nas najvi\u0161e pose\u0107uju turisti.\u201c<\/em><\/p>\n
Turisti\u010dke rute imaju malu ili srednju te\u017eunu i mogu se pre\u0107i u jednom danu, a najdu\u017ea ima 12 km. Re\u010d je o za\u0161ti\u0107enom podru\u010dju koji pokriva oko 0,05% povr\u0161ine Rumunije, odnosno 11.000 hektara. Ovde nalazimo vi\u0161e od polovine biljnih vrsta iz Rumunije. Na primer, ako u Rumuniji postoji oko 3 300 biljnih vrsta, u planinama Ma\u010dinuluj nalazimo oko 1.900-2.000 vrsta.<\/p>\n
Ovo su informacije koje mo\u017eete saznati i u Centru za turisti\u010dko informisanje Ma\u010din, gde svi posetioci dobijaju kartu, letke i sve potrebne informacije za obilazak oblasti. Dan Staj\u010du, direktor centra: Tako\u0111e mo\u017eemo preporu\u010diti i turisti\u010dke vodi\u010de, jer pored Planina Ma\u010dinuluju, koji su sami po sebi atrakcija, postoje i druge turisti\u010dke atrakcije. Imamo romano-vizantijsku tvr\u0111avu iz O\u0111ecije. Tvr\u0111ava se nalazi na nekada\u0161njem ostrvcu i lokalno stanovni\u0161tvo je zove crkvom. Zatim, na obali Dunava, mo\u017ee se posetiti Tvr\u0111ava Troesmis, koju su izgradili Rimljani na mestu getske tvr\u0111ave. Tokom anti\u010dkog perioda, ovo je bila va\u017ena strate\u0161ka ta\u010dka. Kasnije, naselje je bilo i logor V Makedonske Legije. U okolini mo\u017eete posetiti i jezero Jakobdjal. Ovo je jezero iz kamenoloma, nastalo nakon eksplozije za iskopavanje granita. Povr\u0161ina vode je od oko jednog kilometra, a dubina od 30 metara. Tu postoji i kamp-mesto. U na\u0161oj oblasti imamo i trougao manastira\u201c. Od njih bih spomenuo manastir Koko\u0161, koji su 1833. godine osnovala tri rumunska kalu\u0111era koja su do\u0161la sa planine Atos. Zatim, manastir Saon, izgra\u0111en 1846. godine, za vreme otomanske vladavine. Manastir podse\u0107a na ra\u0161trkano selo, i ima \u010dak i muzej i radioncu religjskog slikanja i tkanja tepiha. Ovde se mogu na\u0107i i stare kopije rumunskih knjiga. Vredi posetiti i dobrud\u017eansku Vinariju Terente. Vinarija je otvorena turistima i nudi svim ljubiteljima degustaciju vina nastalih od najstarijeg vingorada u Dobrud\u017ei<\/em>\u201c.<\/p>\n
Ako vas vina ne ubede, onda morate znati da Dobrud\u017ea privla\u010di turiste prvenstveno svojim multikulturalizmom. Etni\u010dke zajednice koje \u017eive na ovom prostoru su pravi primer zajedni\u010dkog \u017eivota. Turci, Tatari, Grci, Jermeni i Jevreji, svi su doprineli boljitku oblasti, a ostavili su i gastronomski trag. Dan Staj\u010du, direktor Centra za Turisti\u010dko informisanje i promovisanje Ma\u010din, re\u0107i \u0107e nam pone\u0161to o jelima kojima se me\u0161tani di\u010de: Mi smo i na Dunavu i na planini, tako da je gastronomska ponuda zanimljiva. Me\u0161tani se ponose baklavom, jer smo dugo vremena bili pod muslimanskom vla\u0161\u0107u. Zatim imamo riblju \u010dorbu, ali i jela od kozijeg i ov\u010dijeg mesa, jela specifi\u010dna za ovu oblast, spremljena na odre\u0111eni na\u010din<\/em>\u201c.<\/p>\n
Da biste proveli nekoliko dana u ovoj oblasti, morate na vreme rezervisati sme\u0161taj. Iako su pansioni veoma gostoprimljivi i obezbedi\u0107e vam \u0161to prijatniji odmor, njihov broj je jo\u0161 uvek mali. Od Dana Staj\u010dua, direktora Centra za turisti\u010dko informisanje i promovisanje Ma\u010din sazna\u0107emo i koji period je najbolji za posetu: Najprikladnije je da do\u0111ete u prole\u0107e ili jesen, jer su leta veoma topla i suva, a na stazama nema mnogo izvora. Kad je re\u010d o sme\u0161taju, u Ma\u010dlinu postoji jedan pansion, a grade se jo\u0161 dva. U op\u0161tini Gre\u010di, gde se nalazi i Nacionalni Park Planine Ma\u010dinuluj, ve\u0107 postoje dva agropansiona. U Lunkavici postoje tri agropansiona. Njihov sme\u0161tajni kapacitet je mali, imaju oko \u010detiri sobe. U Lunkavici ima i mnogo zanatlije koji rade sa glinom i trskom. Mo\u017eete ih posetiti u Centru za Turisti\u010dko Informisanje<\/em>\u201c.<\/p>\n
U Planinama Ma\u010dinuluj postoji preko 1.000 vrsta leptira, 37 me\u0111unarodno za\u0161ti\u0107enih vrsta ptica grabljivica i raznovrsnost ekosistema: od pa\u0161njaka do stepe, stena, do vla\u017enih i poluvla\u017enih \u0161uma, kao i bukovih \u0161uma. Priroda, gostoprimljivost me\u0161tana, ali i raznovrsna gastronomija obezbedi\u0107e vam nezaboravan odmor.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Danas idemo u najni\u017ee planine u Rumuniji, ali i naj\u017eivahnije: Planine Ma\u010dinuluj. Impresivne istorije, smatra se da su bili deo prastarog planinskog lanca, sa visinom od 3000 metara, koji se pru\u017eao Evropom sa zapada ka istoku. Od ovog lanca su ostali brda Dobrud\u017ee, \u0160kotske i BretanjeTrenutno postoji vi\u0161e turisti\u010dkih ruta, od kojih je ve\u0107ina srednje […]<\/p>\n","protected":false},"author":128,"featured_media":149876,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520944","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n