Danas putujemo na zapad Rumunije, ka tvr\u0111avi Deva koja se smatra jednom od najva\u017enijih srednjovekovnih utvr\u0111enja u Transilvaniji. Ali ne\u0107emo se tu zaustaviti, jer je turisti\u010dka ponuda u \u017eupaniji Hunedoara mnogo ve\u0107a i namenjena je ljubiteljima kulture, istorije, kao i ljubiteljima planinarenja i planinskih sportova.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kamelija Badja, direktorka Agencije za ekonomsko-socijalni razvoj \u017eupanije Hunedoara, ka\u017ee da je ovo \u017eupanija puna istorije, tradicije i lepih ljudi. Kao pomo\u0107 turisti, bilo rumunskom bilo stranom, ova agencija je od skora napravila aplikaciju za mobilne telefone Discover Hunedoara\u201c. U ovoj aplikaciji su mogu na\u0107i sve informacije o turisti\u010dkim objektivima, sme\u0161tajnim jedinicama, tradicionalnim proizvodima, kulturnim doga\u0111ajima i sli\u010dnim stvarima. Postoji deset kompletnih modula. Poseta mo\u017ee po\u010deti iz municipija Deva, gde se mo\u017ee posetiti gradska tvr\u0111ava. U podno\u017eju tvr\u0111ave se nalazi palata Magna Kurija i tamo su izlo\u017eeni da\u010danski i romanski eksponati i ovo je jedan od muzeja koji vredi posetiti. Sama tvr\u0111ava se mo\u017ee posetiti bilo telekabinom bilo pe\u0161aka. Od gore, sa tvr\u0111ave, mo\u017ee se videti ceo grad i njegova okolina, \u010dak i masiv Retezat. Zatim postoje i \u010duvene kamene crkve u mestima oko Deve.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Deva, grad koji se u dokumentima prvi put pominje jo\u0161 1269. godine, glavni je municipij \u017eupanije Hunedoara. Ovaj grad je \u010duven po svojoj srednjovekovnoj tvr\u0111avi koja se nalazi u Prirodnom Rezervatu Brdo Tvr\u0111ave, na severu grada. Tvr\u0111avom su vladali vojvode, prin\u010devi, grofovi i grofice, bila je poklanjana, nasle\u0111ivana, prodavana i \u010dak i bombardovana. Svi plemi\u0107i su u njoj ostavili po ne\u0161to: po neki odbrambeni zid, po neku prostoriju, balsku dvoranu ili \u010dak ceo jedan sprat. Plemi\u0107i su \u017eeleli da tvr\u0111ava ne bude kori\u0161tena samo za odbranu i povremene susrete, ve\u0107 da bude podobna za \u017eivot. I to ne bilo kako, ve\u0107 luksuzno! Trenutno je ve\u0107im delom obnovljena, a telekabina koja obezbe\u0111uje pristup tvr\u0111avi je jedini lift pod uglom u Rumuniji. Kad je re\u010d o du\u017eini puta i razlici u nivou, prvi je u Evropi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kamelija Badja, direktorka Agencije za ekonomsko-socijalni razvoj \u017eupanije Hunedoara, predla\u017ee nam da iz tvr\u0111ave Deve krenemo ka zamku koji je glavni turisti\u010dki objekat u ovoj \u017eupaniji — Dvorac Hunedoara. Ovaj dvorac je trenutno u renovaciji, ali se mo\u017ee posetiti u bilo koje doba godine. U unutra\u0161njem dvori\u0161tu se organizuju razli\u010diti festivali i koncerti. Nakon ove posete, mo\u017eemo se uputiti ka odmarali\u0161tu \u0110eoa\u0111ju Baj, koje je poznato po termalnim vodama. Tamo postoji i moderna baza za tretmane, a mo\u017eete posetiti i tamo\u0161nji vodopad. Zatim, turista mora obavezno da poseti Sarmize\u0111etuzu Regiju. Tamo se nalazi tvr\u0111ava na\u0161ih predaka, Da\u010dana. Ovo je oaza mira nevi\u0111ene lepote i lako joj se mo\u017ee pristupiti. U blizini se nalazi i Ulpija Trajana Sarmize\u0111etuza, sa veoma starim eksponatima, jo\u0161 iz vremena Rimljana, jer je ovo bilo njihovo utvr\u0111enje. U \u017eupaniji Hunedoara, od UNESKO-vih spomenika postoji kompleks da\u010danskih utvr\u0111enja, Nacionalni Park Retezat i UNESKO Me\u0111unarodni Geopark Cara Haceguluj.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Adina Popa, administratorka u okviru Geopraka Dinosaurusa nam je rekla da u ovom trenutku, na svetu postoji 140 UNESKO lokacija koje nose naziv geopark\u201c. Ovo je jedno od posebnih mesta u Rumuniji, jer je jedina oblast koja se nalazi u Globalnoj mre\u017ei geoparkova i koja je uklju\u010dena u Me\u0111unarodni Program UNESKO za geoznanosti i geoparkove. Svi posetioci mogu otkriti podru\u010dje fantasti\u010dnih, ali istinitih pri\u010da, zasnovanih na nau\u010dnim istra\u017eivanjima i obja\u0161njenih na jeziku koji je dostupan \u0161iroj javnosti. Ovde se mo\u017ee \u010duti pri\u010da ne samo o patuljastim dinosaurusima koji su \u017eiveli pre 70 miliona godina na nekada\u0161njem ostrvu Haceg, ve\u0107 i pri\u010da o zemlji, o prirodi i, pre svega, o ljudima. Stvorena je mre\u017ea malih ta\u010daka koje treba posetiti i koje se zovu ku\u0107e. U svakoj od ku\u0107a postoji neka druga pri\u010da, a turisti su pozvani da obi\u0111u celu trasu, kako bi na kraju imali kompletnu sliku Cara Haceguluj i o Geoparku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U gradu Haceg postoji, na primer, Ku\u0107a Geoparka, mesto odakle nam Adina Popa preporu\u010duje da zapo\u010dnemo na\u0161e putovanje, jer se tamo nalazi stalna izlo\u017eba nazvana A\u017edaje, zmajevi i dinosaurusi\u201c kao i reprodukcija patuljastog dinosaurusa otkrivenog u ovoj oblasti. Reprodukciju je napravio jedan od najpoznatijih paleontologa na svetu, Kana\u0111anin Brajan Kuli. Zatim treba posetiti i Ku\u0107u Vulkana, gde je predstavljen ovaj prirodni fenomen, jer u vreme dinosaurusa ostrvo Haceguluj je bilo vulkanska teritorija, tropske klime, sa potpuno druga\u010dijim okru\u017eenjem od onoga \u0161to danas vidimo. Postoji i Ku\u0107a Tradicija gde se mo\u017ee saznati ne\u0161to vi\u0161e o tradicijama zajednica iz ove oblasti. A u Ku\u0107i za nauku i umetnost postoje dve izlo\u017ebe: jedna je posve\u0107ena zemljotresima, gde mo\u017eemo saznati vi\u0161e kako nastaju, koliki je njihov zna\u010daj i kako se mo\u017eemo odbraniti od ove pojave. Druga izlo\u017ena je posve\u0107ena paleontolo\u0161kim otkri\u0107ima u Cara Haceguluj. Naravno, postoji i Ku\u0107a patuljastih dinosaurusa, gde turista otkriva \u0161ta se de\u0161ava na jednom paleontolo\u0161kom lokalitetu, kako paleontolozi uspevaju da otkriju fosile dinosaurusa i malih sisara koji su \u017eiveli istovremeno sa dinosaurusima. Sve ove ku\u0107e se nalaze na trasi na kojoj turisti mogu otkriti i druge zanimljive stvari iz Cara Haceguluj.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U \u017eupaniji Hunedoara \u0107ete na\u0107i i zanatlije koje prave izuzetne predmete. Kamelija Badja, direktorka Agencijej za ekonomsko-socijalni razvoj \u017eupanije Hunedoara nam je rekla da oni sara\u0111uju sa Udru\u017eenjem Proizvo\u0111a\u010da tradicionalnih i ekolo\u0161kih proizvoda iz ove \u017eupanije. Na primer, u op\u0161tini Tome\u0161ti, selo Obarsa, jo\u0161 uvek \u017eive stari lon\u010dari koji jo\u0161 uvek prave posude od gline. U oblasti Brad postoje zanatlije koji pletu korpe. Postoji i jedan gospodin koji je otvorio muzej kamena i ima impresivnu kolekciju, a kamenje se u narodu naziva i cvetovima rudnika\u201c i od njih ovaj gospodin pravi i nakit. Postoje \u017eene koje se bave vezom i pravljenjem narodnih no\u0161nji. Kad je re\u010d o tradiciji, moramo vam spomenuti i da se od skora u Bajici otvorio muzej tekstila gde se mo\u017ee videti i impresivna kolekcija narodnih no\u0161nji iz celog sveta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dakle, postoji mnogo razloga za jednu du\u017eu posetu \u017eupaniji Hunedoara koja je destinacija za sve vrste turista. I sme\u0161tajna ponuda je veoma bogata i raznovrsna.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Danas putujemo na zapad Rumunije, ka tvr\u0111avi Deva koja se smatra jednom od najva\u017enijih srednjovekovnih utvr\u0111enja u Transilvaniji. Ali ne\u0107emo se tu zaustaviti, jer je turisti\u010dka ponuda u \u017eupaniji Hunedoara mnogo ve\u0107a i namenjena je ljubiteljima kulture, istorije, kao i ljubiteljima planinarenja i planinskih sportova. Kamelija Badja, direktorka Agencije za ekonomsko-socijalni razvoj \u017eupanije […]<\/p>\n","protected":false},"author":128,"featured_media":288122,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520949","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n