Danas \u0107emo govoriti o Transilvaniji, ta\u010dnije o Sibinju. Ovde se nalaze dva od najzanimljivijih muzeja u Rumuniji: Muzej transilvanijske civilizacije ASTRA i Muzej Brukental. Iako su oba muzeja trenutno zatvorena, kao mera za spre\u010davanje \u0161irenja infekcije Kovidom-19, ona mogu biti pose\u0107ena virtuelno. Sazna\u0107emo o njihovoj bogatoj istoriji i o njihovim eksponatima, tako da onda kad ponovo otvore svoja vrata mo\u017eete ih uklju\u010diti na listu planova za odmor.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Doktor Aleksandru Sonok, \u0161ef Odseka Muzeja Umetnosti Brukental i na\u0161 dana\u0161nji vodi\u010d, govorio nam je o baronu Samjuelu von Brukentalu, koji je ostavio zna\u010dajnog traga u Sibinju. Njega je Marija Terezija, kraljica Ma\u0111arske, zapazila kao veoma dobrog pravnika i diplomatu, te je dobio razli\u010dite funkcije u centralnoj administraciji iz Be\u010da. Postao je guverner Transilvanije 1777. godine i ovom prilikom je doneo svoje kolekcije u Sibinj. Ve\u0107 od 1784. godine ovim kolekcijama su se mogli diviti zainteresovani poznavaoci i stranci. Samuel von Brukental je verovatno prikupio ove kolekcije sa namerom da otvori protestantski univerzitet, \u0161to nije bilo mogu\u0107e u okviru kontrareformske politike koju je imala dinastija Habsburga. Ali, on je uspeo da ostavi svoje kolekcije u nasledstvo evangelijskoj gimnaziji u Sibinju, a muzej je otvoren 1817. godine kao svojevrsni \u0161kolski muzej.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ovo je jedan od prvih javnih muzeja na svetu, posle Luvra i Britanskog muzeja, nagla\u0161ava doktor Aleksandru Sonok, \u0161ef Odseka Muzeja Umetnosti Brukental. Muzej je dugo funkcionisao kao muzej Sasa. Nacionalizovan je 1948. godine, a od 1950. godine je spojen sa muzejem Astra. Porastao je dodavanjem novih kolekcija, poput dodavanjem razli\u010ditih odseka, poput farmakologije ili lova. Trenutno muzejem upravlja savet sastavljen pola od predstavnika dr\u017eave, a pola su predstavnici imenovani od strane evangelisti\u010dke zajednice iz Sibinja. Ovo je jedinstveni eksperiment rukovo\u0111enja u Rumuniji. Kolekcije koje su pripadale evaneglisti\u010dkoj crkvi \u0107e biti vra\u0107ene, ali \u0107e ostati i izlo\u017eene i njima \u0107e rukovoditi muzej, te \u0107e biti dostupne \u0161iroj javnosti u skladu sa testamentom barona koji ih je u\u010dinio dostupnim svima. U kontekstu prosvetiteljstva, baron je uvideo da njegove kolekcije mogu poslu\u017eiti razvoju nauke, kulture i umetnosti u Transilvaniji i \u017eeleo je da one budu dostupne posetiocima odre\u0111enim danima u nedelji. U tu svrhu je i osnovao fondaciju i obavezao crkvu i svoje naslednike da ove kolekcije budu dostupne \u0161iroj javnosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izgra\u0111ena u baroknom stilu, izme\u0111u 1778. i 1788. godine, palata iz Sibinja je bila zvani\u010dna rezidencija barona Samuela von Brukentala. On je bio jedini predstavnik transilvanijske zajednice Sasa kome su dodeljene va\u017ene javne funkcije u austrijskoj dr\u017eavi. Period koji je Samuel von Brukental proveo u Be\u010du podudara se sa periodom stvaranja njegove kolekcije slika, koje se 1773. godine spominje u Be\u010dkom Almanahu kao jedna od najvrednijih privatnih kolekcija kojoj se moglo diviti u tada\u0161njoj be\u010dkoj kulturnoj sredini. Doktor Aleksandru Sonok nam je rekao da je trenutno muzej Brukental u procesu modernizacije i reorganizacije. Palata Brukental je ve\u0107 u naprednoj fazi reorganizacije stalnih izlo\u017ebi, koje traju ve\u0107 nekoliko godina, od 2015. godine. Priprema se i tematska izlo\u017eba. U periodu izme\u0111u 2006. i 2008. godine iz palate su izneseni eksponati moderne umetnosti koji se trenutno nalaze u drugoj zgradi, a eksponati rumunske umetnosti se nalaze u Plavoj Ku\u0107i, koja je u blizini palate Brukental. Na prvom spratu se nalazi nekoliko tematskih sali i rekonstrukcije stambenih prostorija iz 18. veka. I na drugom spratu postoje tematske sale, a organizovan je i odsek remek-dela. Pored ovoga, na prizemlju, postoje razli\u010dite male izlo\u017ebe stalnog karaktera, kao \u0161to Lapidarijum i Gipsoteka. Nacionalni Muzej Brukental oduvek je imao me\u0111unarodnu saradnju i u Evropi i \u0161ire. I iako je ovih dana muzej zatvoren, mo\u017eete krenuti u virtuelni obilazak koji je dostupan kroz projekat Google Arts and Culture.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nastavljamo na\u0161e virtuelno putovanje posetom koju mo\u017eete u\u010diniti iz udobnosti svog doma — re\u010d je o Muzeju Transilvanijske Civilizacije Astra. Muzej Astra je pre svega prostor iskustva, ka\u017ee nam Mirela Janku, direktorka kulturnog marketinga ustanove. Muzej se nalazi na otvorenom i pokriva povr\u0161inu od 132 hektara i ima vi\u0161e od 400 eksponata. Nije re\u010d samo o vodenicama i ostalim tehni\u010dkim instalacijama, ve\u0107 o \u010ditavim doma\u0107instvima koja reprodukuju na\u010din \u017eivota i rada koji se jo\u0161 uvek mogu susresti u odre\u0111enim selima iz Rumunije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mirela Janku, direktorka kulturnog marketinga Muzeja Transilvanijske Civilizacije nam je predstavila kratku istoriju ove ustanove. Muzej na otvorenom osnovan je \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka, na osnovu istra\u017eivanja koje je bilo zapo\u010deto vi\u0161e od deset godina pre toga. Osnovao ga je poznati etnograf i muzeolog Kornel Irimije, najpoznatiji u\u010denik Dimitrija Gustija. Osnovan je kao muzej tehnike, u poku\u0161aju da se prika\u017ee domi\u0161ljatost ruralnog podru\u010dja i spasi predindustrijska ba\u0161tina Rumunije. Vi\u0161e od 500 tehni\u010dkih instalacija je bilo popisano na teritoriji Rumunije tokom pedesetih godina pro\u0161log veka. Me\u0111u popisanim instalacija, nacionalna komisija etnografa je odabrala, redom, vetrenja\u010de, mlinove, testere, razli\u010dite primere tehni\u010dke domi\u0161ljatosti koje su, jedna po jedna, prebacivane u muzej po\u010dev\u0161i od 1961. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na sajtu Muzeja Astra na\u0107i \u0107ete i niz op\u0161irnih digitalnih publikacija, sa mnogo fotografija koje do\u010daravaju lepotu ikona naslikanih na staklu i u ulju. Obimne foto galerije tako\u0111e predstavljaju brojne aktivnosti Muzeja Transilvanijske Civilizacije, u periodu kada je otvoren \u0161iroj javnosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Danas \u0107emo govoriti o Transilvaniji, ta\u010dnije o Sibinju. Ovde se nalaze dva od najzanimljivijih muzeja u Rumuniji: Muzej transilvanijske civilizacije ASTRA i Muzej Brukental. Iako su oba muzeja trenutno zatvorena, kao mera za spre\u010davanje \u0161irenja infekcije Kovidom-19, ona mogu biti pose\u0107ena virtuelno. Sazna\u0107emo o njihovoj bogatoj istoriji i o njihovim eksponatima, tako da onda kad […]<\/p>\n","protected":false},"author":128,"featured_media":288150,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520951","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n