Nacionalni Muzej Umetnosti Rumunije ima u svom sastavu tri druga muzeja-satelita: Muzej Umetni\u010dkih Kolekcija, Muzej Zambakijan i Muzej Teodor Paladi. Svi ovi muzeji i\u0161\u010dekuju svoje posetioce online, u slo\u017eenim virtuelnim turama. Na\u0161 dana\u0161nji vodi\u010d je \u0110or\u0111ijana Jakob iz Nacionalnog Muzeja Umetnosti Rumunije, odeljak Obrazovanje, Komunikacija i Kulturni Projekti. U\u0107i \u0107emo u univerzum rumunskih i evropskih umetni\u010dkih dela, kao starih tako i modernih.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Do ponovnog otvaranja vrata muzeja, pozvani smo da otkrijemo umetnost od ku\u0107e, putem virtuelnih tura, sa audio analizama i opisima odabranih dela. Poruka organizatora ovih virtuelnih tura jeste da trenutni period mo\u017ee biti dobar za upoznavanje i u\u017eivanje u jednom delu vredne ba\u0161tine ljudskog roda.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0110or\u0111ijana Jakob nam predla\u017ee da posetu zapo\u010dnemo upravo iz centralnog sedi\u0161ta najve\u0107eg muzeja umetnosti iz Rumunije: Re\u010d je o biv\u0161oj kraljevskoj palati, palati koja ima bogatu istoriju, po\u010dev\u0161i od 19. veka. On se sukcesivno menja u impresivnu ku\u0107u za to vreme: Ku\u0107a Diniku Golesku. U trenutku kad Rumunija postaje nezavisna, pod Karolom I, ona postaje palata. Centralni deo palate je bio, na\u017ealost, uni\u0161ten u po\u017earu decembra 1926. Palata je bila obnovljena za vreme vladavine Karola II, tridesetih godina pro\u0161log veka, skoro u obliku u kojoj je sad vidimo. Pred kraj Drugog svetskog rata, palata \u0107e biti ozbiljno o\u0161te\u0107ena nakon bombardovanja. Na sre\u0107u, isti arhitekta, Nikolaje Nen\u010dulesku, uz pomo\u0107 in\u017einjera Emila Pragera, bavi\u0107e se obnovom palate u tom posleratnom periodu i pretvori\u0107e je u muzej umetnosti. Prakti\u010dno, Kraljeva Palata, u trenutku kad prestaje da funkcioni\u0161e kao ono za \u0161ta je bila namenjena, postaje najve\u0107i muzej umetnosti u Rumuniji. Ovde su se u principu nalazile kolekcije rumunske umetnosti od 15. veka do sredine 20. veka. Osniva se, naravno, i Galerija Evropske Umetnosti, koja ima kao bazu kolekciju koju je sa\u010dinio i donirao dr\u017eavi Karol I.<\/em>\u201c<\/p>\n
Galerija Evropske Umetnosti ilustruje najva\u017enije umetni\u010dke \u0161kole, po\u010dev\u0161i od 16. veka, i radove poznatih umetnika, kao \u0161to su Tintoreto, Kran\u010d stariji, Brugel mla\u0111i, El Greko, Rembrant i Rubens. \u0110or\u0111ijana Jakob, odeljak Obrazovanje, Komunikacija i Kulturni Projekti iz Nacionalnog Muzeja Umetnosti Rumunije: Izlo\u017eeni su radovi prema \u0161kolama, kako je i inicijalno bilo osmi\u0161ljeno. Zapo\u010dinjemo sa italijanskom \u0161kolom i slede nema\u010dka, \u0161panska, flamanska i tako dalje, sti\u017eu\u0107i, na kraju, do francuske \u0161kole. Tako se mo\u017eete diviti i radovima iz 19. veka, iz perioda impresionizma. Spomenula bih Kloda Monea i Augsta Rodena. Ovaj virtuelni obilazak, u ovom periodu, mo\u017ee biti, u specijalnim slu\u010dajevima, dopunjen katalogom kolekcije. U ovim kolekcijama su predstavljene i \u0161kole. Ilustracije su kvalitetne i navedena su i najva\u017enija umetni\u010dka dela<\/em>\u201c.<\/p>\n
S druge strane, Galerija Rumunske Umetnosti ima dva odeljka, nastavlja \u0110or\u0111ijana Jakob. Imamo galeriju srednjovekovne umetnosti, sa radovima iz 14. veka. Nju nadopunjuje hronolo\u0161ki i prirodno Galerija Moderne Rumunske Umetnosti. Ove galerije se mogu posetiti virtuelno, a oni koji \u017eele da saznaju vi\u0161e informacija mogu pristupiti i turi remek-dela na sajtu muzeja, gde mogu saznati vi\u0161e o najva\u017enijim radovima i mogu slu\u0161ati dramatizaciju. Tako\u0111e, varijanta na\u0161eg sajta na engleskom jeziku predstavlja va\u017ene informacije za one koji ne znaju rumunski jezik o radovima iz sve tri galerije<\/em>\u201c.<\/p>\n
Jedna od tematskih virtuelnih tura koje ovih dana nudi Nacionalni Muzej Umetnosti jeste tura u kojoj mo\u017eete videti slike na kojima se nalaze ku\u0107ni ljubimci. Re\u010d je o radovima koji se nalaze u kolekciji institucije i mogu se videti do 31. maja. Posetioci se mogu diviti radovima koje potpisuju \u0110or\u0111e Demetresku Mirja — Deca porodice Gudvin\u201c, Nikolo Livaditi — Gospo\u0111a sa goblenom\u201c, Pjotr Kornelis van Slingeland — \u017dena u interioru\u201c, Geldorp Gorcijus — Devoj\u010dica sa ma\u010dkom\u201c, Fran\u010disk \u0160irato — \u017dena sa ma\u0161kom\u201c, George Petra\u0161ku — Marijana sa ma\u010dkom\u201c ili Teodor Aman — \u017dena sa psom\u201c.<\/p>\n
\u0110or\u0111ijana Jakob, iz Nacionalnog Muzeja Umetnosti Rumunije, odeljak Obrazovanje, Komunikacija i Kulturni Projekti, predla\u017ee nam u nastavku drugu virtuelnu turu, kroz staru, ali i modernu, rumunsku umetnost. Galerija rumunske stare umetnosti predstavlja veliki broj predmeta, naro\u010dito religijskih. Mo\u017eete videti vezove, freske, uklju\u010duju\u0107i i poznati ansambl iz Kurtja de Ar\u0111e\u0161, ali i impresivne predmete, kao \u0161to je ikonostas iz Manastira Kotro\u010denj. Galerija moderne rumunske umetnosti zapo\u010dinje radovima Teodora Amana, jednog od prvih zna\u010dajnih rumunskih umetnika. Spomenu\u0107emo i Nikolaja Grigoreskua, nacionalnog rumunskog slikara. Mo\u0107i \u0107ete videti kako se njegova umetnost menjala tokom vremena, kao i dela koja su ga na\u010dinila poznatim. Tako\u0111e, slike \u0160tefana Lukijana su jo\u0161 jedna zna\u010dajna znamenitost ove galerije. Ne mo\u017eemo zaboraviti ni radove koje su u me\u0111uratnom periodu potpisali Teodor Paladi, George Petra\u0161ku ili Nikolaje Tonica<\/em>\u201c.<\/p>\n
Druga zanimljiva virtuelna tura koju predla\u017ee Nacionalni Muzej Umetnosti Rumunije zove se Mere protiv \u0161irenja infekcije Kovid-19\u201c. Dakle, pod porukom Ne izlazite iz ku\u0107e osim ako ne idete na posao, kupujete hranu, treba vam hitna medicinska pomo\u0107 ili neki drugi slu\u010daj koji se ne mo\u017ee odgoditi\u201c vide\u0107ete rad Nikolaja Daraskua Kalja Viktorijej na ki\u0161i<\/em>. Druga poruka je Poku\u0161ajte da kupite dovoljno hrane da ne biste izlazili svaki dan u kupovinu\u201c. Rad koji ilustruje ovu poruku pripada Davidu Tenersu mla\u0111em: Falamanska unutra\u0161njost<\/em>. Tako\u0111e, poruka socijalne distance je ilustrovana radom Batolomea Sprangera: Ne dodiruj me<\/em>.<\/p>\n
I slede\u0107e nedelje \u0107emo govoriti o virtuelnim turama i svetu umetnosti, kada \u0107emo posetiti muzeje satelite koji pripadaju Nacionalnom Muzeju Umetnosti Rumunije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nacionalni Muzej Umetnosti Rumunije ima u svom sastavu tri druga muzeja-satelita: Muzej Umetni\u010dkih Kolekcija, Muzej Zambakijan i Muzej Teodor Paladi. Svi ovi muzeji i\u0161\u010dekuju svoje posetioce online, u slo\u017eenim virtuelnim turama. Na\u0161 dana\u0161nji vodi\u010d je \u0110or\u0111ijana Jakob iz Nacionalnog Muzeja Umetnosti Rumunije, odeljak Obrazovanje, Komunikacija i Kulturni Projekti. U\u0107i \u0107emo u univerzum rumunskih i evropskih […]<\/p>\n","protected":false},"author":128,"featured_media":150018,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520956","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n