World Wide Fund for Nature procenjuje da na Karpatima postoji pribli\u017eno 320 hiljada hektara \u0161uma koje se mogu uvrstiti u devi\u010danske ili kvazi devi\u010danske kategorije, od \u010dega se 250 hiljada hektara nalazi u Rumuniji. Danas \u0107emo posetiti podru\u010dja udaljena od zaga\u0111enja i gradske gu\u017eve, gde \u0107emo videti drve\u0107e staro vekovima i \u017eivotinje poput karpatskog medveda, vuka ili risa, u njihovom prirodnom stani\u0161tu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Herman Kurmens je profesor biologije i turisti\u010dki operater, vlasnik pansiona u selu Magura, op\u0161tina Moje\u010du, \u017eupanija Bra\u0161ov. Rumunija ima impresivni biodiverzitet koji se premalo koristi kao turisti\u010dka atrakcija, ka\u017ee Herman Kurmens: Nije potrebno da posetite savane Afrike da biste posmatrali \u017eivotinje, to mo\u017eete u\u010diniti i u Rumuniji, u planinama, u \u0161umama. Znamo da Rumunija ima najve\u0107u populaciju medveda, vukova i risova u Evropi. Tre\u0107ina ovih \u017eivotinja se nalazi na teritoriji Rumunije. Divlje \u017eivotinje su rasprostranjene u svim planinama Rumunije. Postoje odre\u0111eni broj u planinskim oblastima \u017eupanija Hargita, Kovasna, Bra\u0161ov. Mi smo zapo\u010deli sa jednom osmatra\u010dnicom 2000. godina, u oblasti Fagara\u0161uluj, u \u0160erkaji<\/em>\u201c.<\/p>\n
Organizovanje posmatranje divljih \u017eivotinja u Karpatima, kao oblik turizma, od skora se nudi, nastavlja Herman Kurmens, profesor biologije i turisti\u010dki operater: Sedamdesetih i osamdesetih godina pro\u0161log veka vi\u0161e se bavilo lovom, nakon \u010dega su prodavani trofeji. Turisti su dolazili iz zapadne Evrope i za ovakvo iskustvo su pla\u0107ali izme\u0111u 5.000 i 12.000 dolara. Vremenom su i uprave za\u0161ti\u0107enih podru\u010dja shvatile da se, iako mnogo te\u017ee i sa vi\u0161e rada, mo\u017ee zaraditi postavljanjem osmatra\u010dnice za \u017eivotinje. Dobitak je zagarantovan na du\u017ee staze. Jedan medved \u017eivi trideset godina, a ako je upucan sa \u010detiri godine, vi\u0161e nema nikakvu vrednost, iako bi ga mogli posmatrati jo\u0161 20 godina. Bilo nam je prili\u010dno te\u0161ko da ubedimo uprave 2000. godina, jer je bilo mnogo lak\u0161e da dovede\u0161 lovca iz inostranstva. Pravila se trodnevna priprema za lov, turista bi upucao \u017eivotinju, a uprave \u0161uma bi dobile novac. Ipak, stvari su se radikalno promenile. U na\u0161oj oblasti ve\u0107 imamo preko 15 osmatra\u010dnica i ovo postaje sve ve\u0107a turisti\u010dka atrakcija. Dolaze ljudi iz cele Evrope da posmatraju \u017eivotinje<\/em>\u201c.<\/p>\n
Ali kako funkcioni\u0161e ovakav turisti\u010dki program? Pre svega, posmatranje \u017eivotinja se odvija samo organizovano. Herman Kurmens: Turisti su u pratnji stru\u010dnog vodi\u010da i jednog zaposlenog \u0161umara ili radnika u administraciji za\u0161ti\u0107enog podru\u010dja, koji je obi\u010dno naoru\u017ean. Putovanje se obavlja terenskim vozilom koji obezbe\u0111uje operater. Sti\u017ee se u blizinu osmatra\u010dnice, a poslednjih 100 metara se pe\u0161a\u010di. Ovako vodi\u010di daju turistima uputstva pre polaska. Od izlaska iz automobila vi\u0161e nema razgovora, kretanje se odvija polako i tiho. Ne smemo da nosimo hranu sa sobom, kako ne bismo privukli medvede u osmatra\u010dnicu. Ode\u0107a treba da bude odgovaraju\u0107a, bez jakih boja. Moramo imati ode\u0107u za ki\u0161u i obu\u0107u pogodnu za planinarenje. Preporu\u010dljivo je da imamo i dvogled za bolje posmatranje \u017eivotinja. Ljubitelji fotografija mogu poneti foto aparat\u201c<\/em>.<\/p>\n
Posmatranje divljih \u017eivotinja je svakako turisti\u010dka atrakcija, ali je deo i turisti\u010dkih paketa. Posmatranje je uklju\u010deno u sedmodnevni program koji kombinuje nekoliko oblika turizma. Herman Kurmens, profesor biologije i turisti\u010dki operater: U ovom programu imamo kombinaciju prirode i kulture. Polazimo iz sela Magura, nekoliko dana planinarimo do masiva Pjatra Krajuluj, sa naglaskom na karpatskoj flori i fauni. Planinarimo do izolovane brvnare ili \u0107emo posetiti Pe\u0107inu Liliecilor, gde \u017eivi \u010dak tri razli\u010dite vrste slepih mi\u0161eva. Obilazimo i dvorac Bran. Uvek imamo i kulturnu ta\u010dku u ovom programu. Na primer, pose\u0107ujemo utvr\u0111enu crkvu u op\u0161tini Vulkan, stari grad Bra\u0161ova sa Crnom Crkvom koja ima srednjovekovne zidove. Tako zavr\u0161avamo ovu kombinaciju prirode i kulture<\/em>\u201c.<\/p>\n
Strani turisti dolaze iz mnogih evropskih zemalja, pa \u010dak i iz Amerike, Kanade i Australije. Ve\u0107ina sti\u017ee preko turisti\u010dkih agencija iz Engleske. Herman Kurmens: Generalno, zapadnjake najvi\u0161e zanima priroda. Na primer, turisti iz Engleske su najsavesniji, jer su Englezi bili me\u0111u prvima koji su posekli svoje \u0161ume, pre 200 godina. Nestankom \u0161uma nestali su i medvedi, vukovi i risovi. Iz tog razloga najvi\u0161e cene prirodu. Sretni su kad vide medveda u divljini, ali se raduju i kad vide \u017eabu ili pticu koje su kod njih nestale. U\u017eivaju i u retkim biljkama, kao \u0161to su Karanfil Pjatre Krajuluj ili karpatski Zvon\u010di\u0107. Jednako su odu\u0161evljeni kad \u010duju pupavca ili orla\u201c<\/em>.<\/p>\n
Evo, dakle, ponude da se provede slobodno vreme u prirodi, daleko od gradske gu\u017eve. Oni koji su odabrali ovakve turisti\u010dke pakete, ka\u017eu da im je ovo jedinstveno iskustvo napunilo baterije za celu godinu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" World Wide Fund for Nature procenjuje da na Karpatima postoji pribli\u017eno 320 hiljada hektara \u0161uma koje se mogu uvrstiti u devi\u010danske ili kvazi devi\u010danske kategorije, od \u010dega se 250 hiljada hektara nalazi u Rumuniji. Danas \u0107emo posetiti podru\u010dja udaljena od zaga\u0111enja i gradske gu\u017eve, gde \u0107emo videti drve\u0107e staro vekovima i \u017eivotinje poput karpatskog medveda, […]<\/p>\n","protected":false},"author":128,"featured_media":191012,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-520967","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n