Danas otvaramo vrata muzeja koji u prirodnim razmerama odra\u017eava vrednu i tradicionalnu Bukovinu. Osnovan sedamdesetih godina pro\u0161log veka, Muzej Bukovinskog Sela je od 2004. godine uvr\u0161ten na listu istorijskih spomenika \u017eupanije Su\u010dava. \u0160etamo se alejama ovog muzeja i otkrivamo ne samo doma\u0107instva i alate specifi\u010dne za seoske aktivnosti, ve\u0107 i zanatlije i njihove rukotvorine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na\u0161 vodi\u010d, dr. Konstantin Emil Ursu, direktor Narodnog Muzeja Bukovine, ka\u017ee da je ovo jedan od najmla\u0111ih muzeja narodne umetnosti na otvorenom u Rumuniji: Na\u0161 muzej se fokusira na drvenu arhitekturu, tradicionalnu na ovim prostorima. Podru\u010dje \u017eupanije Su\u010dava je 60% pokriveno \u0161umom, \u0161to je drugo po veli\u010dini u Rumuniji. O\u010digledno je da je drvo bilo osnovni materijal u izgradnji bukovinskog sela, od koje su, pored Rumuna, \u017eivele i mnoge druge etni\u010dke grupe: Nemci, Poljaci, Ukrajinci, Jevreji ili Italijani. Na\u0161 muzej poku\u0161ava da predstavi jedno selo sa svim onim \u0161to su doma\u0107instva imala, uklju\u010duju\u0107i gra\u0111evine i tehni\u010dke instalacije koje ilustruju neke od zanata ovog kraja i, naravno, na\u010din \u017eivota u Bukovini. Svaka mikrozona ima svoj na\u010din \u017eivota. Tako u Muzeju Sela mo\u017eete posetiti i grn\u010darsku radionicu, ali istovremeno i kafanu, funkcionalnu crkvu, \u0161kolu i tako dalje. Kao jedan od najmla\u0111ih muzeja, trenutno imamo otvorenu skoro polovinu povr\u0161ine pomenute na kraju projekta, oko 2,2 hektara. Ali ova povr\u0161ina veoma dobro ilustruje su\u0161tinu bukovinskog sela. Na teritoriji drugog dela povr\u0161ine nalaze se izgra\u0111ena doma\u0107instva, ali trenutno nedostaje infrastruktura<\/em>\u201c.<\/p>\n
Pitali smo Konstantina Emila Ursua, direktora Narodnog Muzeja Bukovine, o lokacijama razli\u010ditih struktura u Muzeju Bukovinskog Sela: Objekti nisu sme\u0161teni tematski. Oni su sme\u0161teni na teritoriji sela. Tu su razna doma\u0107instva, pa vodenica na obali poto\u010di\u0107a koje te\u010de kroz selo, pa se vidi crkva ispred \u0161kole i tako dalje. Trudili smo se da i kroz enterijer stvorimo sliku tradicionalnog sela u Bukovini, \u0161to ostavlja veoma dobar utisak na na\u0161e posetioce. Imamo sve, od pe\u0161kira do pe\u0107i i \u0161poreta, svi veoma razli\u010diti. O\u010digledno, imamo i tradicionalni name\u0161taj i narodne no\u0161nje. Skoro sve u ovom muzeju je funkcionalno, uklju\u010duju\u0107i, na primer, kova\u010dnicu ovog rekonstruisanog sela. Tako\u0111e pridajemo veliki zna\u010daj obrazovnim aktivnostima. Na\u017ealost, tradicionalni zanati polako nestaju ili postaju manje zanimljivi. Trudimo se da u letnjim mesecima okupimo \u0161to vi\u0161e dece koja \u0107e nau\u010diti po neki zanat, ali, \u0161to je jo\u0161 va\u017enije, razume\u0107e \u0161ta zna\u010di stvoriti tradicionalni predmet<\/em>\u201c.<\/p>\n
Tokom godine u ovom muzeju se organizuju razne manifestacije. Promovi\u0161u se rukotvorine, narodno stvarala\u0161tvo uop\u0161te, ali i jednostavan i \u010dist na\u010din \u017eivota u bukovinskom selu. Konstantin Emil Ursu, direktor Narodnog Muzeja Bukovine: Imamo najvi\u0161e publike tokom manifestacije Svete, svete, do\u0111i na va\u0161ar!\u201c. Ovo je druga\u010dija vrsta va\u0161ara, ne samo sa tradicionalnim proizvodima, ve\u0107 i sa muzikom i stilizovanim tradicionalnim proizvodima. Mnogo se pri\u010dalo i pri\u010da se, na primer, o iji, koja je u centru pa\u017enju u svetu mode. Ali mo\u017eemo govoriti i o nakitu. Posetioci mogu prona\u0107i i predmete za doma\u0107instvo: \u0161olje, tanjire i tako dalje. Mnogi posetioci su po\u010deli da naru\u010duju proizvode, na primer, posu\u0111e za pansione, nakit za radnje, ko\u017enu galanteriju i tako dalje. Potrudili smo se da organizujemo doga\u0111aj koji bi stimulisao ekonomiju u ovom delu zemlje<\/em>\u201c.<\/p>\n
Naravno da reakcije turista nisu zakasnile. Tako se muzej pokazao od velikog interesovanja, ne\u0161to \u0161to se ne sme propustiti tokom boravka u \u017eupaniji Su\u010dava. Konstantin Emil Ursu: Imamo uspeha i kod stranih i kod rumunskih turista. Na\u017ealost, ruralni svet vi\u0161e nije tako dobro predstavljen u urbanim sredinama. Ve\u0107 postoje generacije koje vi\u0161e nemaju bake i deke na selu, koje su odrasle i \u0161kolovale se u inostranstvu. Ovi mladi ljudi do\u017eivljavaju Muzej Bukovinskog Sela kao kuriozitet. O\u010digledno, na\u0161 muzej \u0161armira i strane turiste. U stalnoj postavci, u tri objekta, poku\u0161ali smo da rekonstrui\u0161emo tradicionalne obrede: kr\u0161tenje, ven\u010danje i sahranu. Kada je re\u010d o zanatlijama, imamo muzejski \u0161tand. S druge strane, tokom leta, po\u010dev od maja, postoji veliki broj zanatlija koji prodaju predmete koje naprave u muzeju<\/em>\u201c.<\/p>\n
Konstantin Emil Ursu, direktor Narodnog Muzeja Bukovine, ka\u017ee da postoje planovi za budu\u0107nost. Ovi planovi \u0107e po\u0161tovati sada\u0161nju karakteristiku \u017eivog muzeja: Ve\u0107e \u017eupanije Su\u010dava je ve\u0107 potpisalo ugovor i sledi dizajn drugog dela muzeja. Veliki deo problema \u0107e biti re\u0161en, po\u010dev od infrastrukture pa do konzervacije i finalizacije pojedinih doma\u0107instava. Ugovor je finansiran iz evropskih fondova. Dobili smo i donaciju, crkvu koja je na listi istorijskih spomenika. Nalazi\u0107e se u perimetru iz druge faze razvoja. Nadamo se da \u0107e i druga crkva biti otvorena za javnost, kao \u0161to je i ova sada\u0161nja, prisutna u prvom perimetru, Crkva sa Granice. Ova crkva po\u010dinje svoju aktivnost u Velikoj sedmici. Imamo sve\u0161tenika koji je velikodu\u0161no dodeljen od strane nadbiskupije Radauci i Su\u010dava. Tako turisti mogu prisustvovati bogoslu\u017eenjima do novembra. Trudimo se da udahnemo \u017eivot na\u0161im objektima, onoliko koliko zakon to dozvoljava i sve dok se funkcije mogu reprodukovati<\/em>\u201c.<\/p>\n
Slede\u0107e nedelje vas pozivamo da upoznate najmanji nacionalni park u Rumuniji, Nacionalni Park Buila-Vanturica, koji ima impresivnu turisti\u010dku ponudu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Danas otvaramo vrata muzeja koji u prirodnim razmerama odra\u017eava vrednu i tradicionalnu Bukovinu. Osnovan sedamdesetih godina pro\u0161log veka, Muzej Bukovinskog Sela je od 2004. godine uvr\u0161ten na listu istorijskih spomenika \u017eupanije Su\u010dava. \u0160etamo se alejama ovog muzeja i otkrivamo ne samo doma\u0107instva i alate specifi\u010dne za seoske aktivnosti, ve\u0107 i zanatlije i njihove rukotvorine.
[…]<\/p>\n","protected":false},"author":128,"featured_media":150791,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521005","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n