Pre u\u0161\u0107a u Crno more, Dunav, druga po du\u017eini reka u Evropi, stvara jednu od najlep\u0161ih delti na svetu. Do delte Dunav te\u010de kroz deset zemalja, uklju\u010duju\u0107i i Rumuniju, i \u010detiri prestonice. Progla\u0161ena rezervatom biosfere 1990. godine, delta Dunava je jedna od najva\u017enijih turisti\u010dkih destinacija u Rumuniji. Rezervat biosfere u delti Dunava, deo svetske ba\u0161tine UNESKO-a od velikog interesa, tako\u0111e uklju\u010duje i lagunu Razim-Sione i pokriva povr\u0161inu od 580.000 hektara. Delta je nastala izme\u0111u tri rukavca Dunava: Kilija, Sulina i Sv. George. Najseverniji rukavac, Kilija, ima du\u017einu od 120 km i nosi do Crnog mora skoro 60% vode Dunava. Najju\u017eniji rukavac, Sveti George (ima du\u017einu od skoro 70 km), omogu\u0107ava samo re\u010dnu plovidbu. Srednji rukavac, Sulina, duga\u010dak 64 km, ima prednost, nakon studija Evropske Dunavske Komisije, za plovidbu pomorskih vozila, \u0161to je uticalo na korekciju nekih meandara i produbljenje korita izme\u0111u 1862. i 1902. godine. Porast plovidbe pomorskih brodova na Dunavu dovelo je do rasta ekonomske uloge grada Sulina, koji se nalazi nadomak Crnog mora i najisto\u010dniji je grad u Evropskoj Uniji. Sulina je izme\u0111u 1870. i 1938. godine imala svoj procvat i bila je smatrana Malom Venecijom Istoka\u201c, kosmpolitskim gradom, sa 7 konzulata i 22 etni\u010dke zajednice. O ovoj pro\u0161losti svedo\u010de crkve i nadgrobni spomenici na starom gradskom groblju, stari svetionik i palata Evropske Dunavske Komisije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bez obzira na godi\u0161nje doba, delta Dunava je pogodna destinacija za specijalizovani turizam, kao \u0161to su nau\u010dni turizam, avanturisti\u010dki turizam, agroturizam, kulturni i obrazovni turizam. Kraj leta i prvi dani jeseni donose promenu profila turista koji pose\u0107uju deltu Dunava. Oni koji su tokom leta do\u0161li da se opuste ustupaju mesto onima koji dolaze da posmatraju pripremu selidbe na jug ptica, ali i dolazak onih koje ovde zimuju. Vode u deltinim jezerima i kanalima su veoma niske, \u0161to dovodi do su\u0161a u celom slivu Dunava. Ovu \u010dinjenicu mogli su da uo\u010de svi koji su ovog leta posetili deltu Dunava, uklju\u010duju\u0107i i podru\u010dje jezera ju\u017eno od tri rukavca Dunava.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jedinstveno mesto u delti Dunava je Gura Porticej, nekada\u0161nji komunikacioni pravac, koji je od sedamdesetih godina pro\u0161log veka bio zatvoren da bi se smanjio salinitet vode u jezerima koje su tada\u0161nje komunisti\u010dke vlasti \u017eelele da pretvore u ogromne ribnjake. \u010cak i nakon zatvaranja veze jezera Golovica sa Crnim Morem, Gura Porticej je ostala atrakcija za one koji su \u017eeleli da svoj odmor provedu u mirnoj oblasti. U blizini \u010darde sme\u0161tene na uskoj pe\u0161\u010danoj pla\u017ei, \u0161irine 40-60 m, koja odvaja morsku vodu od desalinizovane vode jezera Golovica, tako\u0111e sedamdesetih godina pro\u0161log veka postavljen je kamp, sa ku\u0107icama izgra\u0111enim na stubovima. Od tada, pove\u0107an je komfor koji se nudi turistima, a Gura Porticej je ostala jedna od najzaba\u010denijih turisti\u010dkih destinacija na rumunskoj obali.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kodruc Kursaru, \u0161ef recepcije turisti\u010dkog kompleksa u kom sve ku\u0107e po\u0161tuju tradicionalnu arhitekturu delte Dunava, okre\u010dene u belo i plavo i sa krovovima od trske: Ovo mesto je malo druga\u010dije u pore\u0111enju sa celom rumunskom obalom. Pre svega, nije gu\u017eva koju nalazite na jugu primorja. Ljudi koji ovde dolaze tra\u017ee mir i onda se savr\u0161eno uklapaju u ovu oblast. Ima i onih koji dolaze motorima i mislim da tako \u010dine ve\u0107 deset godina. Zaista postoji prili\u010dno te\u0161ka deonica izme\u0111u Peribone i Gura Porticej, oko 10 km, ali imaju dovoljno strpljenja da pro\u0111u tuda, da stignu ovde, da se opuste. Sa biciklima dolaze od Vadua, prelaze preko prevodnice kod Peribone i mogu sti\u0107i ovde. Automobilom je zabranjeno. Ovo je za\u0161ti\u0107eno podru\u010dje. Ve\u0107ina njih se ukrcava iz \u017durilovke. Putovanje traje oko 30 minuta brzim \u010damcem, jer je ove godine, zbog su\u0161e, nizak vodostaj. Turisti mogu do\u0107i i iz oblasti Drnova i Dunavac, prelaze Razelmul i dolaze do Gura Porticej<\/em>\u201c.<\/p>\n
Prilikom prelaska jezera, turisti mogu posmatrati ptice, kako nam ka\u017ee Kodruc Kursaru: Imamo pelikane i labudove, ali poslednjih godina su se namno\u017eili i \u0161akali, na na\u0161e iznena\u0111enje. Kada u prole\u0107e do\u0111emo da pripremimo sezonu \u010dujemo iz no\u0107i u no\u0107. A poslednjih 6-7 godina imamo i krdo divljih konja koji su se odvojili od grupe iz oblasti Peri\u0161or i do\u0161li su kod nas, u Gura Porticej<\/em>\u201c.<\/p>\n
Odmor u delti Dunava ne mo\u017ee biti potpun za turiste koji ne probaju tradicionalno kulinarstvo, a ve\u0107ina jela je zasnovana na osnovnoj hrani stanovnika, na ribi. Kako bi se za\u0161titila jesetra, Rumunija je pre vi\u0161e od 10 godina zabranila njen ribolov, ali u delti Dunava se mogu jesti jela od uzgajane jesetre. U Gura Porticej smo upoznali Naja Parpala, somelijera se velikim znanjem u pripremi jela od ribe, uklju\u010duju\u0107i jesetru: Jesetra, ako je pripremamo na \u0161poretu, ne bi trebalo da bude du\u017ee od tri minuta na jednoj strani. Otprilike kao i gove\u0111e meso. Pri\u010da\u0107u vam o sote od jesetre, u votki. 250 grama jesetre, ise\u010dene, o\u010di\u0161\u0107ene priprema se sa izgnje\u010denim belim lukom, miro\u0111ijom i votkom. Nakon \u0161to se u tiganj stavi malo maslaca, dodaje se beli luk, dodamo malo belog vina. Nakon \u0161to sipamo belo vino stavljamo ise\u010denu jesetru, ostavljamo da malo spadne te\u010dnost i nakon toga sipamo votku. Nakon \u0161to stavimo votku, flambiramo jesetru, dodamo miro\u0111iju i jelo je gotovo<\/em>\u201c.<\/p>\n
Delta Dunava se priprema za jesen. Vode u jezerima su veoma niske, a na nebu mo\u017eete videti ptice koje se spremaju da se odsele i u\u010de svoje pti\u0107e kako da lete. Kako temperature po\u010dnu da padaju, deltu Dunava \u0107e posetiti ptice iz arkti\u010dke oblasti. Neke \u0107e ostati samo da se malo odmore pre nego \u0161to nastave put u toplije krajeve, a druge \u0107e ostati tokom cele zime.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pre u\u0161\u0107a u Crno more, Dunav, druga po du\u017eini reka u Evropi, stvara jednu od najlep\u0161ih delti na svetu. Do delte Dunav te\u010de kroz deset zemalja, uklju\u010duju\u0107i i Rumuniju, i \u010detiri prestonice. Progla\u0161ena rezervatom biosfere 1990. godine, delta Dunava je jedna od najva\u017enijih turisti\u010dkih destinacija u Rumuniji. Rezervat biosfere u delti Dunava, deo svetske ba\u0161tine […]<\/p>\n","protected":false},"author":125,"featured_media":191095,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521022","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n