Rumunija je poznata po svojim prostranim i netaknutim \u0161umama, po podru\u010djima gde nalazimo stare tradicije i majstore koji se jo\u0161 uvek bave ru\u010dnim radom koriste\u0107i tehnike koje su nasledili od predaka. U tom smislu postoje udru\u017eenja koja se trude da sa\u010duvaju prirodne vrednosti i da edukuju o odgovornom turizmu. Danas saznajemo \u0161ta podrazumeva ekoturizam od Loredane Pane, stru\u010dnjaka za zastupanje interesa i koordinatorke projekata u Udru\u017eenju Vi\u0161e Zelenila.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
To podrazumeva aktivnosti koje mo\u017eemo obavljati kada idemo na odmor, ali sa manjim uticajem na \u017eivotnu sredinu koju pose\u0107ujemo. Turizam, uop\u0161teno gledano, mo\u017ee naneti veliku \u0161tetu lokalitetima. Veliki broj turista, putovanje avionom, sve \u0161to konzumiramo kada idemo na odmor, obi\u010dno ima veliki uticaj na odredi\u0161ta. Kada \u017eelimo da se bavimo ekoturizmom ili sporim turizmom, kako se tako\u0111e naziva, pose\u0107ujemo odre\u0111ena podru\u010dja, svesni uticaja koji mi imamo na prirodu. Na primer, ne koristimo motorizovana sredstva na odmoru, provodimo \u0161to vi\u0161e vremena na istom mestu i koristimo lokalne proizvode, a ne one donete iz daljih regiona, koji imaju veliki ugljendioksidni otisak. U osnovi, moramo \u0161to vi\u0161e razmi\u0161ljati o uticaju koji mi imamo na zajednicu i \u0161ta ostavljamo za sobom. Ekorute su staze koje se koriste u okviru ekoturizma i mogu se pre\u0107i pe\u0161ke, biciklima, kajacima, konjima, dakle, sredstvima koja nisu motorizovana<\/em>.“<\/p>\n
Na sre\u0107u, u Rumuniji mnoga od tih podru\u010dja nisu jako razvijena, tako da su, na neki na\u010din, u svom prirodnom stanju bli\u017ee ekoturizmu. Ipak, ka\u017ee Loredana Pana iz Udru\u017eenja Vi\u0161e zelenila, ekoturizam treba da funkcioni\u0161e unutar stabilnog pravnog okvira.<\/p>\n
Na\u017ealost, ne vidim tendenciju ili podr\u0161ku na zakonodavnom i nacionalnom nivou da podstaknemo postojanje ovih destinacija ekoturizma i mislim da imamo mogu\u0107nost da to uradimo, jer smo u po\u010detnoj fazi, ali bi ih trebalo promovisati vi\u0161e<\/em>.“<\/p>\n
Koncept „Eko-turisti\u010dke destinacije“ je razvijen od 2012. godine od strane centralnog dr\u017eavnog organa za turizam, u partnerstvu sa nacionalnim institucijama i organizacijama. Tada je Rumunija postala prva zemlja u Evropi koja je pokrenula sistem promovisanja eko-turisti\u010dkih destinacija. Trenutno postoji sedam zvani\u010dno priznatih eko-turisti\u010dkih destinacija. Me\u0111utim, Loredana Pana, stru\u010dnjak za zastupanje interesa i koordinator projekata u Udru\u017eenju Vi\u0161e Zelenila, nas poziva da istra\u017eimo jedno podru\u010dje koje, iako jo\u0161 nije zvani\u010dno priznato, mo\u017ee biti savr\u0161ena destinacija za one koji \u017eele da se bave ekolo\u0161kim turizmom.<\/p>\n
Sada bih preporu\u010dila oblasti du\u017e Dunava. Imamo mnogo projekata du\u017e Dunava i u delti Dunava. Delta Dunava je izuzetno lepo podru\u010dje, svetska ba\u0161tina UNESKA, jedinstvena u svetu po pejza\u017eu koji postoji du\u017e Dunava na ulazu u Crno more. I dalje postoje mnoga neturisti\u010dka sela. Preporu\u010dila bih va\u0161im slu\u0161aocima da uzmu nekoliko slobodnih dana i da polako plove tim vodama, sa \u0161to manjim \u010damcima, i da provedu \u0161to vi\u0161e vremena u tim selima u delti Dunava u kontaktu sa lokalnom zajednicom. Ne preporu\u010dujem da odemo u odmarali\u0161te koje je nekako odvojeno od cele zajednice u kojoj se nalazi. Delta Dunava je zaista jedinstven primer multikulturalnosti. U delti Dunava i Dobrod\u017ei \u017eivi preko 12 etni\u010dkih grupa i oni su zaista primer dobre prakse u o\u010duvanju svojih tradicija i zajedni\u010dkog stanovanja<\/em>.“<\/p>\n
Udru\u017eenje Vi\u0161e Zelenila je upravo ove nedelje pokrenulo Dunavsku Eko-rutu.<\/p>\n
Zapravo, to je vi\u0161e ideja koju \u0107emo od sada razraditi. To je ruta duga 44 km, kako po kopnu tako i po vodi, u podru\u010dju grada \u0110ur\u0111u. Na ovoj ruti uklju\u010deni su grad \u0110ur\u0111u i jo\u0161 \u010detiri op\u0161tine: Slobozia, Oinaku, Prundu i Gostinu. To su 44 km koji se mogu pro\u0107i biciklima, pe\u0161ke, kajacima ili konjima. Va\u017eno je da ove aktivnosti koje obavljamo na otvorenom prostoru ne budu motorizovane, ve\u0107 da u\u017eivamo u miru prirode i \u010distom vazduhu. Predlo\u017eili smo ovu dunavsku eko-rutu jer nam trebaju mesta sa zelenilom u kojima mo\u017eemo u\u017eivati i rekreativno, ali i za dobrobit na\u0161eg mentalnog zdravlja. Nalazi se na otprilike sat vremena vo\u017enje od Bukure\u0161ta. To je predivna zona Dunava. U ju\u017enom delu zemlje, na primer, ne postoji turizam na Dunavu kao \u0161to imamo u delti Dunava ili na ulasku u zemlju<\/em>.“<\/p>\n
Za one koji \u017eele vi\u0161e informacija o pristupu ovoj ruti, Udru\u017eenje Vi\u0161e Zelenila predstavlja svoj projekat.<\/p>\n
Do kraja godine \u017eelimo da napravimo virtualnu kartu ove dunavske eko-rute, jer je va\u017eno da ljudi imaju sve informacije: kako do\u0107i do nje, kakav je kvalitet puta, da li je pogodna za porodice s decom, na primer. I \u017eelimo je objaviti. Pozivam vas da nas pratite na mai-mult-verde.ro i na na\u0161im dru\u0161tvenim mre\u017eama. Tamo \u0107emo objaviti sve informacije koje uspemo prikupiti do kraja godine<\/em>.“<\/p>\n
Loredana Pana, zastupnik i koordinator projekata u Udru\u017eenju Vi\u0161e Zelenila, sve vi\u0161e se sastaje s turistima iz inostranstva koji cene minimalni ljudski uticaj u divljim podru\u010djima.<\/p>\n
Izuzetno su cenjene divlje planinske staze. Transilvanija, sa svojom specifi\u010dno\u0161\u0107u je tako\u0111e cenjena. Bukure\u0161t postaje turisti\u010dka destinacija za kra\u0107e odmore. \u0160to se ekologije i \u017eivotne sredine ti\u010de, od pro\u0161le godine imamo novi program koji se odvija u Bukure\u0161tu. Zove se „Na otvorenom“, i poku\u0161avamo da promovi\u0161emo gradsku urbanu zonu i njene manje poznate zelene zone. S druge strane, imamo odre\u0111ene zelene zone koje nisu ure\u0111ene i ljudi ne mogu sti\u0107i do tamo. Na primer, niz jezera na reci Kolentina. U 60-ima su postojale desetine \u0161trandova na tim jezerima i smatrala se obalom Bukure\u0161ta. Sada se tamo prakti\u010dno ni\u0161ta ne doga\u0111a. I Bukure\u0161t bi mogao postati ekoturisti\u010dka atrakcija za Evropu, ali daleko smo od tog cilja i izgleda da ne postoji strategija koja nas vodi u tom pravcu.“<\/em><\/p>\n
Ipak, postoji sve izra\u017eenija tendencija povratka prirodi u rumunskom turizmu, a ponuda je vrlo bogata po tom pitanju. U budu\u0107im izdanjima \u0107emo istra\u017eiti druge oblasti u kojima mo\u017eemo odgovorno u\u017eivati u brojnim prirodnim resursima.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumunija je poznata po svojim prostranim i netaknutim \u0161umama, po podru\u010djima gde nalazimo stare tradicije i majstore koji se jo\u0161 uvek bave ru\u010dnim radom koriste\u0107i tehnike koje su nasledili od predaka. U tom smislu postoje udru\u017eenja koja se trude da sa\u010duvaju prirodne vrednosti i da edukuju o odgovornom turizmu. Danas saznajemo \u0161ta podrazumeva ekoturizam od […]<\/p>\n","protected":false},"author":128,"featured_media":151356,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111684],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521058","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-turisticki-vodic"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n