Rumunska dr\u017eava je 1999. godine Kanadskoj kompanijji Ro\u0161ija Montana gold korporej\u0161n dodelila licenciju za 20-togodi\u0161nju eksploataciju nalazi\u0161ta zlata u zapadnim Karpatima. Od 1999. godine ovaj projekat podelio je rumunsko dru\u0161tvo na dva tabora. Na jednoj strani su protivnici projekta -ekologisti i istori\u010dari- koji tvrde da prednost ne treba dati samo ekonomskim interesima vec i konzervaciji sredine, spomenika i arhitektonske ba\u0161tine zone. Na suprotmom polu su pristalice projekta koji tvrde da \u0107e projekat spasiti ovu zonu te\u0161ko pogodjenu nezaposleno\u0161\u0107u. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Projekat Ro\u0161ija Montana dobio je nedalvo zeleno svetlo Ministarstva sredine i dostavljen je na parlamentarnu raspravu. Na ulice je iza\u0161lo vi\u0161e hiljada nezadovoljnih ljudi, koji tra\u017ee zaustavljanje projekta. Demonstracije su odr\u017eane u Bukure\u0161tu i drugim rumunskim gradovima kao i u inostranstvu, u Parizu, Nju Jorku i Briselu. Razloga za to ima vi\u0161e – neki su nezadovoljni niskom naknadom za eksploataciji, drugi zbog negativnih posledica ovog povr\u0161inskog kopa velikih dimenzija po \u010dovekovu sredinu i zbog tehnologije na bazi cijanida. Eksperti su se izjasnili o sigurnosti brane i tvrde da tehnologija nije opasna- javljaju predstavnici kanadske kompanije. Podpredsednik Departmana za sredinu kompanije Ro\u0161ija Montana gold korporejsn Horija Avram ka\u017ee:\u2019\u2019 Pre sliva u jaz jalovina \u0107e biti neutralizovana, a prose\u010dna koncentracija cijanida bi\u0107e od 3 mg\/litru. Najve\u0107i kvalitet ovog reaktiva je da se prirodno degradira. Nije ta\u010dna informacija da \u0107e u ovom jazu ostati cijanid. Ako bismo danas zaustavili eksploataciju, za dva-tri meseca koncentracija bi pala ispod 0,01%, odnosno, sto yna\u010di da ce biti deset puta manja od utvdjene granice u Evropskoj uniji i Rumuniji\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na mitinzima pristalica projekta iza\u0161li su i ljudi iz mesta Ro\u0161ija Montana, a mnogi rudari su se blokirali u podzemnim kopovima traze\u0107i po\u010detak eksploatacije zlata. Rudari tvrde da bez obnavljanja rudarstva zoni preti masovna stopa nezposlenosti i siroma\u0161tvo. Asocijacija Alburnus Major tvrdi da novih 600 radnih mesta ne treba da ugroze sredinu. Argumenti svakog tabora analizira\u0107e specijalna parlamentarna komisija, osnovana ove nedelje, koja treba da upoyna Parlament sa kompletnom slikom situacije. Ako \u0107e Parlament odbiti projekat, rumunska dr\u017eava morala bi da plati od\u0161tetu od 2 miliarde evra, iznos koji predstavlja procenjeni profit i dosada\u0161nje investicije kanadske kompanije od 550 miliona. Jonel Blankulesku, savetnik premijera obja\u0161njava: \u2019\u2019Prema podacima kompanije i rumunske vlade na spisaku investicija jedna od najvazniji je bilo geolo\u0161ko istra\u017eivanje, koje je, koliko je meni poznato, trajalo 7 godina. Ova veoma op\u0161irna studija predpostavila je 1200 bu\u0161enja na 300 metara dubine i kostala je 98 miliona dolara. Rezultati su poslati na analizu u dve razlicite laboratorije. Zatim tu su i tro\u0161kovi za li\u010dne dohodke 500 radnika koji rade na uredjivanju muzeja i rimskih kopova.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
300 tona zlata i 1600 tona srebra mogu se proizvoditi ovde u rudniku Ro\u0161ija Montana, tre\u0107e najvece nalazi\u0161te zlata na svetu, procenjuju predstavnici kanadske kompanije. Pored toga nagadja se da postoje i velike koli\u010dine retkih metala. Ro\u0161ija Montana gold korporej\u0161n platila bi 6% vrednosti proizvodnje rumunskoj dr\u017eavi kao nadoknadu za eksploataciju zlata, a ne 2% kaliko je ranije predvidjeno. Ra\u010dunajuci vrednost plemenitih metala, Rumunija bi sledilo oko miliardu evra. Rudarski projekat prosirio bi se na 25 godina- dve godine bi trajala realizacija rudarske infrastrukture, 16 godina eksploatacija i sedam godina rehabilitacija zone i zatvaranje rudnika. Rumunija treba da eksploati\u0161e svoje prirodne resurse po\u0161tuju\u0107i evropske standarde — naglasio je premijer Viktor Ponta i dodao da \u0107e se na javnoj raspravi javnost upoznati sa svim aspektima realiyacije ovog projekta, jer u ovom 15-togodi\u0161njem periodu mnoge informacije koje su se pojavile stvarale su konfuziju prepu\u0161taju\u0107i mesto \u0161pekulacijama.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunska dr\u017eava je 1999. godine Kanadskoj kompanijji Ro\u0161ija Montana gold korporej\u0161n dodelila licenciju za 20-togodi\u0161nju eksploataciju nalazi\u0161ta zlata u zapadnim Karpatima. Od 1999. godine ovaj projekat podelio je rumunsko dru\u0161tvo na dva tabora. Na jednoj strani su protivnici projekta -ekologisti i istori\u010dari- koji tvrde da prednost ne treba dati samo ekonomskim interesima vec i konzervaciji […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":288932,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521067","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n