\n
<\/p>\n
Tim lekara na \u010delu sa francuskim profesorom \u017dakom Mareskoom izvr\u0161io je roboti\u010dku hirur\u0161ku intervenciju na daljini. Doktori su se nalazili u Njujorku, a pacijent u jednoj bolnici u Starzburgu, na udaljenosti od nekoliko hiljada kilometara. Operacija je nazvana \u2019\u2019Lindberg\u2019\u2019 po \u010duvenom ameri\u010dkom avijati\u010daru koji je prvi preleteo Atlantik bez presedanja. Ru\u010dice robota \u201cZeus\u201d instalisane u Nju Jorku, a njegove hirur\u0161ke ruke implantirane u pacijenta u bolnici u Starzburgu. Operacija je izvr\u0161ena preko tranatlanskih kablova Frans Telekoma. Ova svetska medicinska premijera dokazuje da postoje tehni\u010dka re\u0161enja za ovakve vrste intervencija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posle zavr\u0161etka Medicinskog fakulteta u Trgu Mure\u0161u, Rumun Adrijan Lobonciu na\u0161ao se Parizu, gde su mu 90-tih godina kolege iz Silikonske doline, koji su dosli na kongres, govorili o njihovoj viziji o roboti\u010dkoj hirurgiju. Fasciniran, Adrijan Lobonciu je u kratkom vremenu postao prvi evropski lekar stru\u010dnjak za ovu tehniku:\u2019\u2019 Trend u medicini pre 20 godina, kada sam ja stigao u Pariz, bio je prelazak sa invazivne hirurgije, koja predvidja otvaranje pacijenta da bismo videli sve organe, na jednu manje invazivnu tehniku, koja bi pacijenta po\u0161tedela bolova i spre\u0161ila ve\u0107e krvarenje. Odnosno da bismo ga ranije otpustili iz bolnice kako bi se pacijent br\u017ee integrisao u dru\u0161tveni i profesionalni zivot.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ali za hirurge zadatak je bio veoma te\u017eak. Jer je u telu pacijenta trebalo da ubacimo kameru a lekarima su bili potrebni specijalni instrumenti du\u017eine 30-40 centimetara sa kojima je bilo veoma te\u0161ko raditi. I onda je iskrsla ideja da se koristi robotika, koja se ve\u0107 upotrebljavala u svim industrijama, samo u medicini ne. Adrijan Lobonciu dodaje:\u2019\u2019 Rad hirurga u minimalno invazivnoj ili laparoskopskoj hirurgiji, koja na vrhu hirurskih instrumenata ima kompjuter, omogu\u010duje hirurgu potrebnu fleksibilnost. Hirurg je pilot koji upravlja robotom, ali robot zna ta\u010dno gde je vrh instrumenata, zna gde su krvni sudovi i \u017eivci koje ne treba ostetiti i na kojoj se udaljenosti nalazi tumor. Robot ne samo da mo\u017ee da koriguje hirur\u0161ki gest doktora, vec da ga upozori da mu se ruke tresu previ\u0161e i da hirur\u0161ka intervencija nije efikasna.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pionir na evropskom nivou u ovoj novatorskoj lekarskoj metodi koja podse\u0107a na nau\u010dnu fantatsiku, Adrijan Lobonciu postao je veoma brzo poznat ne samo na nasem kontinentu, ve\u0107 i u svetu. Nazvali su ga \u2018\u2019lete\u0107im hirurgom\u2019\u2019:\u2019\u2019 Moj se \u017eivot malo promenio jer umesto hirurga koji svaki dan ide u istu biolnicu, u isti operativni blok, morao sam posle ovog iskustva sveke nedelje dva –tri puta da letim po zevropskim zemljama, pa cak i na Srednji istok. Po\u010deo sam da operi\u0161em u Izraelu, Libanu, Saudijskoj Arabiji i Jordanu. \u010cesto sam dolazio iz Bukure\u0161ta u Pariz gde sam imao prliku da razgovaram sa mojim profesorima i kolegama sa fakulteta koji su dobri strucnjaci i sa kojima sam se vidjao u Bukure\u0161tu ili na kongresima u Evropi ili SAD. Sa ovim timovima je bilo posebno zadovoljstvo raditi, tako da smo cesto zajedno operisali pacijente, razgovarali o posebnim hirur\u0161kim slu\u010dajevima minimalno invazivne hirurgije ili robotike. \u2018\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Adrijan Lobonciu, koji je karijeru posvetio medicinskoj robotici u\u010destvovao je u projektu velikih razmera, na nosa\u010du aviona \u0160arl De Gol. Ovoga puta simulacija operacije izvr\u0161ena je ne kao u slu\u010daju \u201cLindberg\u201d, ve\u0107 pomo\u0107u satelita. Pokazalo se da roboti\u010dke hirur[ke operacije mogu da se izvr\u0161e i na udaljenosti, na svakom kontinentu, tako da pacijent mo\u017ee da dobije potrebnu pomo\u2019 od vrhunskih strucnjaka bez obzira gde se on nalazio. Na\u017ealost tro\u0161kovi prenosa preko kabla ili satelita su ogromni. Koncept postoji i lekar Adrijan Lobonciu je uveren da \u0107e za nekoliko godina satelitska tevesatelitska tehnika, nezamislina u 90-tim godinama, imati \u0161iroku primenu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Tim lekara na \u010delu sa francuskim profesorom \u017dakom Mareskoom izvr\u0161io je roboti\u010dku hirur\u0161ku intervenciju na daljini. Doktori su se nalazili u Njujorku, a pacijent u jednoj bolnici u Starzburgu, na udaljenosti od nekoliko hiljada kilometara. Operacija je nazvana \u2019\u2019Lindberg\u2019\u2019 po \u010duvenom ameri\u010dkom avijati\u010daru koji je prvi preleteo Atlantik bez presedanja. Ru\u010dice robota \u201cZeus\u201d […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":385301,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521177","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n