Na jednoj strani masovne demonstracije, administrativne zgrade pod opsadom, pretu\u010deni zvani\u010dnici, a na drugoj prekomerna upotreba sile, hap\u0161enja po bolnicama, otmice i totrture- ovo je slika dana\u0161nje Ukrajine. Od kada je predsednik Ukrajine Viktor Janukovi\u010d pro\u0161le jeseni u zadnji \u010das odbio da potpi\u0161e sporazume o pridru\u017eivanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, opredeljuju\u0107i se za priblji\u017eavanje Rusiji, Kijev i postepeno cela Ukrajina pretvoreni su prakti\u010dno u bojno polje. Situacija na terenu izazvala je reakcije Evropske unije i SAD koje su optu\u017eile ukrajinsku vlast za ekslaciju nasilja. Predsednik Evropske komisije Zoze Manuel Barosu upozorio je da represija mo\u017ee te\u0161ko pogoditi odnose izmedju Brisela i Kijeva. Ameri\u010dka ambasada u glavnom gradu Ukrajine javlja da je Va\u0161ington poni\u0161tio vize nekolicini ukrajinskih zvani\u010dnika zbog nasilja nad demonstrantima. Medjutim u Moskvi politi\u010dka elita je uverena da Zapad organizije i finansira incidente. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je optu\u017eio Evropsku uniju da podrzava nasilne akcije opozicije. Sekretar za \u0161tampu ruskog predsedni\u0161tva Dimitrij Peskov tvrdi \u010dak da podsti\u010du\u0107i pobunu Zapad \u017eeli da podriva Zimske olimpijske igre u So\u010diju, iz zavisti prema \u2019\u2019sna\u017enoj, uspe\u0161noj, bogatoj i zdravoj Rusiji\u2019\u2019.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski professor Dan Dunga\u010du, stru\u010dnjak za geopolitiku biv\u0161eg Sovjetskog saveza, smatra da se u Ukrajini sada igra ne samo na kartu unutra\u0161nje politike, ve\u0107 i pripadnosti jednom civilizacijskom modelu:\u2019\u2019 Po mojoj oceni sada situacija pokazuje da isto\u010dna granica jo\u0161 nije ta\u010dno postavljena. Su\u010deljavanje u ovoj zoni ostaje geopoliti\u010dki predynak: \u0161to jedna strana dobija, druga gubi i pred na\u0161im o\u010dima se sada defini\u0161e granica evroatlamskog prostora ili ako \u017eelite granica isto\u010dnog prostora ili bliskog susedstva kako Moskva voli da ka\u017ee .\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ostavka vlade Mikole Azarova, koji je organizovao represije, izmene antidemokratskih zakona i formiranje jedne komisije za reviziju ustava su ustupci na koje je vlast pristala da bi postigla mir na ulici. Predsednik Centra za promovisnje rumunskih tradicija u \u010cernevcima Jurije Lev\u010dik, predstavnik rumunske zajednice koja broji skoro 500 000 du\u0161a, smatra da relativni mir ne\u0107e dugo trajati:\u2019\u2019 Ni do sada nije ni\u0161ta re\u0161eno, iako su male ostvarene pobede kao sto su ostavka Azarova i suspenzija zakona usvojenih 16 januara, ali ljudi se ne\u0107e smiriti jer ne veruju vi\u0161e ukrajinskim vlastima. Stav vlasti je ponovo promenjen i sada su ljudi ubedjeni da idu do kraja, jer tek sada opozicija priprema jasniji plan borbe protiv re\u017eima.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Analiti\u010dari Centra za spre\u010davanje sukoba iz Bukure\u0161ta upozoravaju da nemogu\u010dnost vlade da smanji tenzije mo\u017ee izazvati gradjanski rat izmedju zapadne Ukrajine, oduvek orijentisene prema Zapadu, i Isto\u010dne, sa rusofonskim i rusofilskim stanovni\u0161tvom. Pojavile su se i hipoteze o teritorijalnoj podeli republike, po istoj geopolitickoj granici. Profesor Dan Dunga\u010du preciyira:\u2019\u2019 Ne postoji mogu\u010dnost da dva tabora idu do kraja, jer bi taj kraj znacio podelu Ukrajine na dva dela. U ovom trenutku te\u0161ko je verovati da \u0107e se ovo desiti, jer ni istok ni zapad ne mogu preuzeti odgovornost za dru\u0161tvene, politicke i ekonomske posledice. Ravnote\u017eu izmedju dve razli\u010dite direkcije treba prona\u0107i bez pove\u0107anja tenzija do kvote koju niko ne \u017eeli, odnosno do gradjanskog rata.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Americki analiti\u010dar Dzordz Fridman iz poznate agencije Stratfor podse\u0107a da zbog strate\u0161kog polo\u017eaja i poljoprivrednih I mineralnih resursi Ukrajina je od vitalnog zna\u010daja za odbrambeni sistem Rusije i zbog toga ne veruje da \u0107e Moskva ikada prihvatiti da prepusti Ukrajinu Zapadu. Fridman smatra da postoje minimalne \u0161anse da razvoj situacije u Ukrajini dovede do presudne geopoliti\u010dke promene i da je ovo izvanredan primer kako politi\u010dka bura u jednoj strate\u0161ko vaznoj dr\u017eavi mo\u017ee ugroziti medjunarodni sistem uop\u0161te.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na jednoj strani masovne demonstracije, administrativne zgrade pod opsadom, pretu\u010deni zvani\u010dnici, a na drugoj prekomerna upotreba sile, hap\u0161enja po bolnicama, otmice i totrture- ovo je slika dana\u0161nje Ukrajine. Od kada je predsednik Ukrajine Viktor Janukovi\u010d pro\u0161le jeseni u zadnji \u010das odbio da potpi\u0161e sporazume o pridru\u017eivanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, opredeljuju\u0107i se za […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":51490,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521353","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n