Ruska aneksija Krimskog poluostrva bila je po oceni stru\u010dnjaka za geopolitiku pravo remekdelo ovog \u017eanra. Cela operacija trajala je manje od tri nedelje i okon\u010dana bez krvoproli\u0107a. Vojna invazija popra\u0107ena je brojnim moskovskim, na prvi pogled, razumnim argumentima. Istorijski, Krim je pripadao Rusiji do 1954. godine, kada je tada\u0161nji sovjestki lider, Ukrajinac Nikita Hru\u0161\u010dov, predao poluostrvo ukrajinskim vlastima. Demografski, najbrojniji stanovnici poluostrva nisu ni Ukrajinci, ni Tatari, ve\u0107 Rusi, od kojih mnogi imaju ruske paso\u0161e. Demokratski, ovi su skoro svi glasali na referendumu za povratak poluostrva Rusiji i Moskva je smatrala da ima obavezu da za\u0161titi svoje dr\u017eavljane od ukrajinskog nacionalizma. I na kraju, sa stanovi\u0161ta medjunarodnog prava postoji Kosovski presedan, srpske pokrajine koja se pod zapadnom za\u0161titom otrgla kontroli Beograda i postala nezavisna dr\u017eava. U odnosu na krimsku epizodu, prethodne ruske korekcije biv\u0161im ruskim kolonijama bile su mnogo brutalnije. Bilo je potrebno da se pribegne sili da bi se pod za\u0161titom ruskih snaga Pridnjestrovlje odcepilo od Republike Moldavije, a 2008. godine, tenkovi biv\u0161e Crvene armije bili na korak od Tbilisija, Abhazije i Ju\u017ene Osetije i prekrajanja mape Gruzije. Analiti\u010dari i zapadne kancelarije ne kriju zabrinutost da apetit lidera Kremlja, Vladimira Putina, nije zadovoljen. Sam Putin je izjavio da su za rusku vojsku \u2019\u2019 dogadjaji na Krimu bili samo jedan ispit.\u2019\u2019 Generalni sekretar NATO, Andres Fogh Rasmusen, je priznao da se pla\u0161i da budu\u0107e ruske mete mogu da budu rusofonske i rusofilske pokrajine na istoklu Ukrajine. Peredsednik Rumunije Trajan Basesku izra\u017eava zabrinutost koju deli cela evropska i evroatlanska zajednica:\u2019\u2019 Na incidente iz 2008. godine, kada je Ruska federacija okupirala Abhaziju i Ju\u017enu Osetiju, ne mo\u017eemo vi\u0161e da gledamo kao na izolovane incidente. Do\u0161la je na red Ukrajina i svaki politi\u010dar ili vojni strateg treba da se zapita ko je slede\u0107i. Svako mo\u017ee da se upita da li su to Pridnjestrovlje ili Republika Moldavija. Nepredvidljivost Ruske federacije obavezuje na varijante i mogu\u0107e reakcije.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Premijer R. Moldavije, Jurije Leanka, izrazio je takodje zabrinutost zbog mogu\u0107eg ponavljanja ukrajinskog presedana u Moldaviji.\u2019\u2019 Na\u017ealost secesionisti\u010dki re\u017eim Pridnjestrovlja mo\u017ee jednostranim odlukama da izaziva ovakve situacije\u2019\u2019- upozorio je predsevnik proevropske vlade Republike Moldavije. Vojni analiti\u010dar Kornel Kodica, rezervni vojni general, nije ubedjen da postoje sli\u010dnosti izmedju Ukrajine i Republike Moldavije: \u2019\u2019 Ove dve dra\u017eve imaju razli\u010ditu politi\u010dku te\u017einu i razli\u010dite istorijske pravne i legalne probleme. Mnogi su mislili da bi posle Ukrajine moglo da dodje na red Pridnjestrovlje. Ja mislim da ovaj potez Rusije stvara mnoge probleme koje du\u017ee vreme ne\u0107e dozvoliti da se sli\u010dne episode ponove. Sa druge strane, Ukrajina je strateski cilj Rusije, a Pridnjestrovlje i R. Moldavije ne predstavljaju ni\u0161ta drugo do dodatak jednoj moskovskoj politici.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mo\u017ee li Ki\u0161injev da potra\u017ei uto\u0161iste pod ki\u0161obran Evropske unije i NATO. Na jednoj strani su parafirani sporazumi o pridru\u017eivanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom. Na drugoj, pripadnost R. Moldavije jednoj vojnoj alijansi je ustavom isklju\u010dena, ali posle krimske aneksije sve \u010de\u0161\u0107e se \u010duju glasovi da je ova tabu tema prevazidjena. Kornel Kodica obja\u0161njava: \u2019\u2019Evropska unija je reagovala ubrzanjem procesa pridru\u017eivanja. Eventualni put ka NATO ostaje politi\u010dko pitanje Moldavije i tek kada \u0107emo imati jasan stav Ki\u0161injeva mo\u017eemo da ka\u017eemo ako je ovaj proces kredibilan, brz, spor ili isklju\u010den.\u2019\u2019 Sada je za Putina glavni izazov Krim zbog finansijskih efekata aneksije- isti\u010du eksperti Centra za analizu Earli Warning iz Bukure\u0161ta. Tro\u0161kovi invazije mogli bi da dostignu 9 miliardi dolara, a penzije i plate funkcionera na Krimu, sada radnika ruske dr\u017eave, prelaze 15 miliardi i to u situaciji kada su godi\u0161nji rashodi ruske vlade od 400 miliardi dolara. Putin je pokazao da je presti\u017e vazniji od tro\u0161kova i da je on spreman da preuzme rizik u ime grandioznosti- pi\u0161e Earli Warning. Sada Rusi pozdravljaju odluku njihovih lidera o aneksiji Krima, ali \u0107e iz korena promeniti ovaj stav kada \u0107e se, kasnije ili ranije, suo\u010davati sa rastu\u010dom inflacijom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ruska aneksija Krimskog poluostrva bila je po oceni stru\u010dnjaka za geopolitiku pravo remekdelo ovog \u017eanra. Cela operacija trajala je manje od tri nedelje i okon\u010dana bez krvoproli\u0107a. Vojna invazija popra\u0107ena je brojnim moskovskim, na prvi pogled, razumnim argumentima. Istorijski, Krim je pripadao Rusiji do 1954. godine, kada je tada\u0161nji sovjestki lider, Ukrajinac Nikita Hru\u0161\u010dov, predao […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":521358,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521357","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n