Posle odluke Krima da se pripoji Ruskoj federaciji, obele\u017eavanje desetogodi\u0161njice \u010dlanstva Rumunije u NATO poklapa se sa najve\u0107om bebednosnom krizom u regionu. Novonastala situacija nala\u017ee Severoatlanskoj alijansi da prilagodi strategije sada\u0161njim i budu\u0107im izazovima. Dva pravca su veoma va\u017ena prilikom dono\u0161enja odluka, naglasio je rumunski premijer Viktor Ponta na simpozijumu u Bukure\u0161tu povodom obele\u017eavanja 10-godi\u0161njice \u010dlanstva u Alijansu. Premijer je podvukao:\u2019\u2019Ja smatram da NATO i mi kao clanica imamo obavezu da na septembarskom samitu razgovaramo konkretno i realno o strategiji koju \u0107e NATO usvojiti prema R. Moldaviji, Gruziji i Ukrajini. U suprotnom, samo obe\u0107anja i ohrabrenja ovim dr\u017eavama nisu efikasna.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Biv\u0161i predsednik Rumunije Emil Konstantinesku ocenio je da profil NATO treba prilagoditi jednom drustvu u stalnim promenama:\u2019\u2019 Stavarnje odbrambenih sposobnosti je veoma va\u017eno, iako ponekad razvoj vojnog stanja izgleda prekomeran. Na ovom novom rask\u0161cu puteva globalizovanog sveta va\u017ean nije toliko izbor jednog ili drugog puta, koliko sposobnost anticipiranja kuda oni vode. Ili sposobnost anticipacije drugih puteva koji se mogu otvarati u veku neo\u010dekivanih transformacija kada se igra rizika i akteri menjaju neverovatnom brzinom.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U ovom desetogodi\u0161njem periodu u NATO Rumunija je u\u010destvovala na ratnim popri\u0161tima u Avganistanu, na zapadnom Balkanu i severu Afrike sa oko 40 000 vojnika, od kojih su 26 poginula, ve\u0107ina u Avganistanu, i 145 je ranjeno. U ovom periodu Rumunija je zaklju\u010dila strate\u0161ka partnerstva i modernizovala i restrukturisala vojsku po standardima Severoaatlanske alijanse. Ulazak Rumunije u NATO pre jedne decenije doneo je bezbednost njenim granicama, ali i uverenje da garant ima mogu\u0107nost da ispuni dato obe\u0107anje-istakao je istori\u010dar Dorin Matej. O polo\u017eaju Rumunije u Severoatlanskoj alijansi Dorin Matej ka\u017ee:\u2019\u2019 Mislim da se glas Rumunije unutar Alijanse dobro \u010duje. Rumunija je stalno insistirala na potrebi koncentrisanja na ovu zonu. Ranije se o mediteranskoj zoni govorilo kao o veoma va\u017enoj zoni, jer je postojala mogu\u0107nost da ovuda veoma lako prodre terorizam u Evropi, ali Rumunija je neprestano inistirala da se isto\u010dno-evropskoj zoni i posebno Crnomorskoj posveti ve\u0107a pa\u017enja, jer ovde postoji pregr\u0161t opasnih zaledjenih sukoba, \u0161to su kasniji dogadjaji i potvrdili. O redistribuciji snaga NATO i pa\u017enji NATO \u017eeleo bih da dodam da su po\u010detkom 90-tih godina postojali sporazumi izmedju Severoatlanske alijanse i Rusije, prema kojima je NATO preuzeo obavezu da na nove integrisane teritorije ne rasporedi svoje snage i sredstva preko odredjene granice. Posle ruske aneksije Krima, NATO ima odvezene ruke. Zapad, za razliku od Rusa, uvek je po\u0161tovao preuzete obaveze. U ovom trenutku, Zapad nema vi\u0161e ovu obavezu i na slede\u0107em samitu Alijanse vide\u0107emo kako \u0107e se odvijati razgovori o redistribuciji snaga i sredstava NATO na teritoriji.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsenicki savetnik za strate\u0161ke poslove, bezbednost i spoljnu politiku, Julijan Kifu podse\u0107a da je Rumunija insistirala na posebnoj va\u017enosti Crnog mora za NATO i bezbednost regiona i to ve\u0107 u Rigi i kasnije na samitu u Bukure\u0161tu 2008. godine. U intervju za Radio Rumunija Julijan Kifu je kazao:\u2019\u2019 Uvek treba da podvu\u0107emo zna\u0107aj strate\u0161kog partnerstva sa SAD: jer smo se uverili da je partnerstvo veoma va\u017eno ne samo sa vojne, politi\u010dke i bezbednosne ta\u010dke, vec i sa ekonomskog razvoja svih oblasti.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kifu je dodao da je ovo strate\u0161ko parnerstvo dokazalo za vreme ove krize da ameri\u010dki vojni kapaciteti Alijanse mogu veoma brzo da stignu i garantuju sigurnost dr\u017eavama koje su ose\u0107ale pritiske ili pretnje po njihovu bezbednost.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Posle odluke Krima da se pripoji Ruskoj federaciji, obele\u017eavanje desetogodi\u0161njice \u010dlanstva Rumunije u NATO poklapa se sa najve\u0107om bebednosnom krizom u regionu. Novonastala situacija nala\u017ee Severoatlanskoj alijansi da prilagodi strategije sada\u0161njim i budu\u0107im izazovima. Dva pravca su veoma va\u017ena prilikom dono\u0161enja odluka, naglasio je rumunski premijer Viktor Ponta na simpozijumu u Bukure\u0161tu povodom obele\u017eavanja 10-godi\u0161njice […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":53028,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521397","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n