Ministarka spoljnih poslova \u0160vedske Brigite Olson izrazila je gnev zbog navodne nezainteresovanosti Rumunije za integraciju Roma. Ovakve neosnovane izjave simptomati\u010dne su za pogre\u0161nu percepciju pojedinih zapadnih kancelarija. Pre ove izjave \u0161vetske ministarke, Bukure\u0161tu su stigle primedbe -i to ne izolovane- iz Rima, Pariza, Brisela i Londona o pasivnosti Rumunije prema Romima. Mediji i evropski politi\u010dki krugovi poku\u0161avaju da uvere javost da ovo pitanje spada isklju\u010divo u nadle\u017enost na\u0161e zemlje. Cifre su medjutim neumoljive. Od skoro 12 miliona Roma na na\u0161em kontinentu, u Rumuniji \u017eivi samo oko 620 000, odnosno oko 3,3 odsto ukupnog broja stanovnika Rumunije. Problemi ove najbrojnije nacionalne manjine kontinenta predstavljaju ve\u0107 du\u017ee vreme evropsko pitanje. Romi su \u010deste mete francuskih \u017eandara i ksenofobi\u010dne retorike madjarske ekstremne desnice. Romi, koji se \u010desto poistove\u0107uju sa delikvencijom, mizerijom i neradom, ostaju strano telo u mnogim dru\u0161tvimana kontinenta, iako je poznato da su sa severozapade Indije Romi stigli u Evropu pre skoro jednog milenijuma. Predsednik Evropske komisije \u017doze Manuel Barosu priznao je nedavno :\u2019\u2019 Mnogi Romi \u017eive i dalje u siroma\u0161tvu i u nekim evropskim mestima su isklju\u010deni iz dru\u0161tva. Neprhvatljivo je da se u pojedinim gradovima romska deca upisuju u \u0161kole za decu sa dizabilitetima, gube\u0107i \u0161ansu na vaspitanje u skladu sa njihovim potencijalom . Neprihvatljiva je i diskriminacija Roma u bolnicama, na konkursima za zapo\u0161ljavanje, u \u0161kolama, prilikom dodeljivanja stana. Neprihvatljiva je i rasisti\u010dka retorika koja sti\u0107e sve ve\u0107u popularnost medju evropskim dr\u017eavljanima. Organizacihja za za\u0161titu ljudskih prava Amnesti interne\u0161nel priznaje da su svim zemljama Evropske unije zabele\u017eene zloupotrebe lokalnih vlasti prema Romima. U ime organizacije Nikolas Beger ka\u017ee:\u2019\u2019 Do\u0161lo je vreme da prelazimo sa re\u0107i na dela. Potrebni su nam nedvosmisleni anga\u017emani lokalnih vlasti koje su u mnogim slu\u010dajevima dgovorne za nasilnu evakuaciju ili segregaciju Roma. Rasisti\u010dko nasilje, uklju\u010duju\u0107i ovde i policijsko, treba da prestane. Mi jo\u0161 \u010dekamo da Evropska komisija preduzme sankcije protiv zemalja koje kr\u0161e prava ove manjine.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Iako nije usamljen slu\u010daj u Evropi, Rumunija ima sopstveni istorijski pasiv u odnosu na ovu manjinu. Od srednjeg do XIX veku Romi su kao robovi bili jeftina radna snaga na imanjima vlastele ili manastira. Rumunska moderna dr\u017eava osobodila je Rome ropstva, ali ih je istovremeno i ignorisala. Za vreme drugog svetskog rata mar\u0161al Jon Antonesku, saveznik nacisti\u010dke Nema\u010dke deportovao je mnoge Rome. Koriste\u0107i politijske metode,posleratna komunisti\u010dka diktatura ih je primorala da \u017eive na odredjenim mestima. Predrasude u dru\u0161tvu i dalje postoje. Od svih nacionalnih manjina Rumunije ve\u010dinsko stanovni\u0161tvo o Romima ima najgore mi\u0161ljenje. I sam predsednik Rumunije Trajan Basesku priznaje da 50% zaposlenih Roma ima niski stepen obrazovanja i da \u0161kolovani Romi imaju velike probleme prilikom zaposljavanja u skladu sa kvalifikacijom. Predsednik je naglasio da su procene Brisela ta\u010dne, ali i da rumunske vlasti i romske zajednice imaju jo\u0161 mnogo toga da urade:\u2019\u2019 Zaklju\u010dci Komisije nisu negativni i bele\u017ee i progrese. Na primer, nagla\u0161ava se da smo za Rome rezervisali mesta na fakultetima, da su postignuti pozitivni rezutati u upisu Roma u osnovne \u0161kolae. Izve\u0161taji komisije su uvek izrazavali nadu, ali stvarnost- ne samo u Rumuniji- za Rome je neprihvatljiva. Bez parterstva vlade, lokalnih uprava i romske zajednice ne\u0107emo ni\u0161ta postizati.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Predsednik Basesku dodaje da mnogi integrisani Romi ne priznaju da pripadaju ovoj manjini. Primera ima dosta u sportu, politici ili biznisu. Sociolozi bele\u017ee da na popisu stanovni\u0161tva Romi hri\u0161\u0107anske vere, iz kompleksa ni\u017ee vrednosti, izja\u0161njavaju se kao Rumuni katoli\u010dke vere u Transilvaniji ili kao Turci muslimanske vere u Dobrodji. Sve dok se rumunska ve\u010dina i romaska manjina ne oslobode predsrasuda, integracija ostaje spor proces sa nesigurnim rezultatima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ministarka spoljnih poslova \u0160vedske Brigite Olson izrazila je gnev zbog navodne nezainteresovanosti Rumunije za integraciju Roma. Ovakve neosnovane izjave simptomati\u010dne su za pogre\u0161nu percepciju pojedinih zapadnih kancelarija. Pre ove izjave \u0161vetske ministarke, Bukure\u0161tu su stigle primedbe -i to ne izolovane- iz Rima, Pariza, Brisela i Londona o pasivnosti Rumunije prema Romima. Mediji i evropski politi\u010dki […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":521399,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521398","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n