Nedugo posle zavr\u0161etka Drugog svetskog rata, zapadne demokratije su zaklju\u010dile da je najpohlepniji pobedio. Mesto proteranih nacisti\u010dkih vojnika zauzela je Crvena armija na istoku i centru Evrope. Od Balti\u010dkog do Crnog mora nacije koje su upale u Staljinovu klopku postale su kolonije ili sateliti Moskve. Strah od Gulaga, zloglasnog sovjetskog koncentracionog sistema koji bi se mogao pro\u0161iriti uz pomo\u0107 Staljinive vojske i uticajnih komunisti\u010dkih partija iz slobodnog sveta, od Mediterana do Atlantika, obevezao je zapad na reakciju. 1949. godine osnovan je NATO sa glavnim cijem da se Nemci drze na kolenima, Rusi van Evrope a Amerikanci unutra. Skoro pola veka Alijansa je funkcionisala kao sna\u017ena snaga za odvra\u0107anje od ruskog ekspanzionizma. Pobednik Hladnog rata, Zapad je pro\u0161irio prostor slobode iza Gvozdene zavese i sada od Balti\u010dkog do Crnog mora skoro sve biv\u0161e komunisti\u010dke dr\u017eave su \u010dlanice NATO i Evropske unije. U poslednjim godinama pro\u0161log veka misija Alijanse bila je usmerena na pacifikaciju Balkana i Avganistana. U medjuvremenu Rusi su o\u0161tro kaznili biv\u0161e sovjetske republike Moldaviju 1992.godine i Gruziju 2008. godine,kao i Abhaziju i Ju\u017enu Osetiju. Tek posle nelegalne aneksije Krima i podr\u0161ke secesionista u Dombasu, NATO je nagovostio, prema oceni Centra za analizu Early Warning iz Bukure\u0161ta povratak na prvobitnu misiju: zaustavljanje teritorijalnih pretenzija Moskve. Generalni sekretar Alijanse Danac Andres Fog Rasmusen izjavio je za Radio Rumuniju : \u2019\u2019 Treba da se prilagodimo ovoj rekao bih sofisticiranoj vrsti rata. Umesto agresije svedoci smo diskretnih mera sa ciljem da se destabilizuju situacije u pojedinim zemljama. Ovo se jasno vidi na primeru Ukrajine, na po\u010detku na Krimu, a sada na istoku ove dr\u017eave. Jasno je da iza destabilizacije istoka Ukrajine stoji Rusija. Takodje prime\u010duju se pokusaji Rusije da kupuje medijski uticaj kako bi uticala na javno mnjenje i politicke procese. Mi ne treba da budemo naivni, moramo se prilagodjavati ovakvim situacijama.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
SAD, prve medu ravnopravnim \u010dlanovima, pokrivaju 2\/3 bud\u017eeta NATO. Ameri\u010dki predsednik Barak Obama je nedavno u Var\u0161avi potvrdio ameri\u010dki anga\u017eman prema isto\u010dnoevropskim saveznicima. Za Ameriku, dodao je Obama, ovo je kamen temeljac sopstvene beybednosti i sveta obaveza. Obama je saop\u0161tio da \u0107e se izdvojiti miliarda dolara za rasporedjivanje novih ameri\u010dkih kopnenih, pomorskih i vazdu\u0161nih snaga u ovom delu sveta. Lider Bele ku\u0107e nije zaboravio ni biv\u0161e sovjetske republike koje su se opredelile za zapadne vrednosti i koje, uprkos ruskim opstrukcijama, poku\u0161avaju da napuste rusku orbitu;\u2019\u2019 Oja\u010da\u0107emo partnerstva sa prijateljima iz Ukrajine, Moldavije i Gruzije, postepeno sa njihovom odbrambenom konsolidacijom. Ako je potrebno, nove ruske provokacije nai\u010di\u0107e na nove sankcije.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posle izbijanja ekonomske krize \u010dlannice NATO skresale su izdatke za odbranu. Generalni sekretar Severoatlanske alijanse Andres Fog Rasmusen je upozorio:\u2019\u2019 Jasno je da ne mo\u017eemo vi\u0161e ovako. U poslednjih 5 godina Rusija je pove\u0107ala tro\u0161kove za odbranu za 50%, a \u010dlanice NATO smanjili izdatke za 20%. \u0160to je neprodukttivno. \u0160ta se desava u Ukrajini predstavlja znak upozorenja i evropski politi\u010dki lideri moraju da preispitaju stav prema izdacima za odbranu.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Samo postojanje NATO ima efekat odvra\u0107anje tako da potencijalnim agresorima ni ne pada na pamet da napadnu jednu \u010dlanicu Alijanse:\u2019\u2019 Mogu vam garantovati da svi saveznici po\u0161tuju 5. \u010dlan NATO –pakta i zajedni\u010dku odbranu, a to se mo\u017ee videti po koracima koji se preduzimaju za ja\u010danje zajedni\u010dke odbrane, policijskim vazdu\u0161nim operacijama na prostoru Balti\u010dkih zemalja. Avionima AWACS nadgledamo vazdu\u0161ni prostor Poljske i Rumunije, imamo sna\u017eno prisustvo u Crnom i Balti\u010dkom moru i obavljamo ve\u0107i broj kopnenih ve\u017ebi. Pokazali smo da je Alijansa ujedinjena kada je rec o 5. \u010dlanu i zajedni\u010dkoj odbrani.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Profesor medjunarodnih odnosa na Ameri\u010dkom univerzitetu Bendjamin Jensen pozdravlja mere kojima SAD \u017eele da postuju angazmane i ostnu globalni lider. On je na\u0161em izve\u0161ta\u010du u Va\u0161ingtonu rekao da saveznici na granici sa Rusijom tra\u017ee vi\u0161e od re\u010di. \u017dele dodatne garancije za antiraketnu odbranu i vi\u0161e vojnika NATO u regionu- naglasio je profesor Jensen.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nedugo posle zavr\u0161etka Drugog svetskog rata, zapadne demokratije su zaklju\u010dile da je najpohlepniji pobedio. Mesto proteranih nacisti\u010dkih vojnika zauzela je Crvena armija na istoku i centru Evrope. Od Balti\u010dkog do Crnog mora nacije koje su upale u Staljinovu klopku postale su kolonije ili sateliti Moskve. Strah od Gulaga, zloglasnog sovjetskog koncentracionog sistema koji bi se […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":521506,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521505","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n