U Evropi su u usponu skepticiram, populizam ili \u010dak ekstremizam \u0161to se mo\u017ee zaklju\u010diti po rezultatima sonda\u017ea i nedavnih izbora za Evropski parlament. Mapa nove komunitarne vlade pokazuje da se na prvom mestu nalazi grupa Evropske narodne partije ispred grupe Progresisti\u010dke alijanse socijalista i demokrata. Liberali ostaju tre\u0107a snaga Evropskog parlamenta, a zeleni \u010detvrta. Sve ove grupe osvojile su manje mesta u odnosu na prethodnu vladu. Radikalna desnica je u usponu kao i Grupa Evropa slobode i demokratije okupljene oko UKIP-a. Drugim re\u010dima rezultati su potvrdili strepnje judi koji se pla\u0161e eurofobnih i evroskepti\u010dkih partija. Postoje solidni razlozi za zabrinutost jer pomenute politi\u010dke stranke predstavljaju kriti\u010dki glas protiv na\u010dina na koji izgleda Evropa danas. Ove stranke se suprostavljaju migraciji, \u0160engenskom prostoru i slobodnom protoku osoba, zala\u017eu se za napu\u0161tanje evra, koji je po njima glavni krivac za ekonomsku krizu u Evropi, i ne isklju\u010duju ideju da ostave Evropsku uniju da se sama sru\u0161i. Nije te\u0161ko shvatiti zasto ovi radikalni pokreti protiv Evropske unije sti\u010du sve ve\u0107i broj evropskih pristalica. Jedan od razloga je taj da su ljudi na vlasti izneverili o\u010dekivanja, dozvolili Briselu da preuzme uzde, evropskim ekonomijama da se isparceli\u0161u, a Evropa da se podeli na bogate i siroma\u0161ne, jake i slabe, na autoritarne i podredjene — ka\u017eu analiti\u010dari Diaria Ekonomika. Pred ovolikim neizvesnostima, ko mo\u017ee da odoli skepticizmu kada je re\u010d o budu\u0107nosti Evrope. O ovim izborima re\u010deno je da \u0107e se razlikovati od ostalih. Politi\u010dki analiti\u010dar Bogdan Kirijeak obja\u0161njava:\u2019\u2019 Kampanja se oslanjala na postkrizne ekonomske teme. Nije se govorilo o Evropi budu\u0107nosti ve\u0107 o imigraciji, nezaposlenosti, radnim mestima, odnosno pre svega o unutra\u0161njim pitanjima specifi\u010dnim svakoj \u010dlanici Unije. Mislim da Evropa ne mo\u017ee da se ponosi rezultatom izbora i predizbornom kampanjom.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ono \u0161to najvi\u0161e iznenadjuje je mnogo ve\u0107a izlaznost nego pre 5 godina, prime\u010duje analiti\u010dar Kristijan Parvulesku i dodaje:\u2019\u2019 Ako je suditi po rezultatima u Francuskoj, bira\u010dko telo opredelilo se protiv Evrope. U Rumuniji i Belgiji situacija je komplikovanija. Antievropska ekstremna desnica osvojila je va\u017ene mandate, ali glavne evropske politicke stranke kontroli\u0161u i dalje sa distance Evropski parlament.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izbori u Rumuniji nisu oja\u010dali redove evroskeptika. Na pitanje koji je bio najve\u0107i ulog ovih izbora, Bogdan Kirijeak je odgovorio:\u2019\u2019 Jedan jedini. Predsedni\u010dki izbori u novembru ove godine. Na\u0161i politi\u010dari nisu uspeli da probude interes bira\u010da za evroparlamentarne izbore. Politi\u010dka borba vodila se na unutra\u0161njopoliti\u010dke teme i svodila na napade predsednika Trajana Baseskua i premijera Viktora Ponte. Oni su zauzeli celu politi\u010dku scenu i debate u medijima. Ova kampanja bila je za ili protiv Baseskua . Veliki pobednik je Socijal-demokratska partija (PSD), gubitnici su Nacionalna liberalna partija (PNL) i Demokratsko –liberalna partija kao i Partija narodnog pokreta jer postignuti rezultat ove poslednje stranke udaljavaju gospodina Baseskua od aktivne politike.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Do sada Rumunija je obavljala manje vazne funkcije u Evropskom parlamentu i name\u0107e se pitanje \u0161ta \u0107e sada biti. Bogdan Kirijeak obja\u0161njava:\u2019\u2019 Ne verujem da \u0107e biti spektakularnih promena. Imali smo jednog super komesara za poljoprivredu Da\u010dijana \u010colo\u0161a koji je delovao kao evropski komesar, ne kao predstavnik Rumunije u Evropskoj komisiji. Evropski standard je ispunjen ali ne i rumunski kao ni standardi svih nacija koji imaju predstavnike na sli\u010dnim funkcijama. Od na\u0161ih ljudi na funkcijama u Briselu ne treba o\u010dekivati ni\u0161ta — bi\u0107e u prvom redu o\u0161tri kriti\u010dari Rumunije.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija u evropskom parlamentu ima 32 poslanika. Vladaju\u0107a alijansa levog centra, u \u010dijem su sastavu Socijal-demokratska partija ( PSD), Nacionalna unija za progres Rumunije (UNPR) i Konzervativna partija (PC) osvojila je 16 mandata, a opozicione stranke desnog centra Nacionalna liberalna partija (PNL) i Demokratsko-liberalna partija (PDL) \u0161est, Demokratski savez Madjara u Rumuniji 2 mandata i propredsedni\u010dka Partija narodnog pokreta (PMP) takodje dva. Mandat u evropskom parlamentu osvojio je i nestrana\u010dki kandidat Mir\u010da Dijakonu, iznenadjuju\u0107a pojava u svetu kojim dominiraju partijske structure.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Evropi su u usponu skepticiram, populizam ili \u010dak ekstremizam \u0161to se mo\u017ee zaklju\u010diti po rezultatima sonda\u017ea i nedavnih izbora za Evropski parlament. Mapa nove komunitarne vlade pokazuje da se na prvom mestu nalazi grupa Evropske narodne partije ispred grupe Progresisti\u010dke alijanse socijalista i demokrata. Liberali ostaju tre\u0107a snaga Evropskog parlamenta, a zeleni \u010detvrta. Sve […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":54092,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521545","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n