Republika Moldavija nije sada u Evropskoj uniji zajedno sa drugim biv\u0161im sovjetskim republikama pre svega zbog dokazane kolebljivosti dru\u0161tva i politi\u0161ke klase prema razvoju zemlje- ocenio je premijer Jurije Leanka na nedavno odr\u017eanom forumu u organizaciji Konrad Adenauer u Kisinjevu Budu\u0107nost Republike Moldavije u Evropskoj uniji. Leanka je objasnio da su Moldavija i Letonija u 1991. godini bile sovjetske republike koje su startovale sa skoro istog ekonomskog i socijalnog polo\u017eaja. Danas je Letonija dr\u017eava u kojoj je pose\u010dna penzija od 300 evra, prose\u010dni li\u010dni dohodak od 800 evra, subvencije za poljoprivredu od 180 evra po hektaru, a o dru\u0161tvenoj i politi\u010dkoj sigurnosti ni ne treba tro\u0161iti re\u010di. Ja samo uveren da je Letonija uspela a mi nismo ne zbog manjka inteligencije ili vrednosti ,ve\u0107 zbog kolebanja od 1991. godine. Kolebali smo se jer nismo imali jasnu viziju o budu\u0107nosti zemlje i o \u017eeljenom politi\u010dkom sistemu, pravilima koje su nam neophodne, tako da sada imamo dr\u017eavu sa slabim institucijama pod sna\u017enim politi\u0107kim uticajem\u2019\u2019. Moldavije je medjutim sada blia nego ikada ranije Briselu. Predsednik Nikolaje Timofti izrazio je uverenje da \u0107e ova biv\u0161a sovjetska republika sa ve\u010dinskim rumunofonskim stanovni\u0161tvom slede\u0107e godine podneti zahtev za pristupanje Evropskoj uniji. Medjutim vladaju\u0107a koalicija suo\u010di\u0107e se 30. novembra na parlamentarnim izborima sa strankama levice koje se zala\u017eu za pristupanje Rusiji. Statut zemlje kandidata na pristupanje ubrza\u0107e proces modernizacije dr\u017eavnih struktura i omogu\u010di\u0107e vi\u0161i stepen bezbednosti Republike Moldavije, smatra Timofti, podse\u010daju\u0107i da su izbori izuzetno va\u017eni za nastavljenje proevropskog puta Kisinjeva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dodeljivanje statuta kandidata na pristupanje stimulisa\u0107e integracione politike , doprine\u0107e modernizaciji javnih institucija i plasira\u0107e R. Moldaviju na konvencionalni bezbednosni prostor, zasti\u0107en od izazova koji vladaju ovom zonom, naglasio je lider u Ki\u0161injevu. Ratifikacija Sporazuma o pridru\u017eivanju Republike Moldavije Evropskoj uniji u Evropskom parlamentu ocenjena je kao veliki podvig za Ki\u0161injev ali i za Brisel, jer je krucijalna za pove\u010danu transparentnost, privredni rast i podr\u0161ku stabilnosti i prosperitetu ove dr\u017eave. Sporazum je potpisan 27. juna 2014. godije u Briselu i ratifikovan 2. jula u Parlamentu R. Moldavije. Parlament Rumunije bio je prvi medju parlamentima Evropske unije koji je ratifikovao sporazum. Prema rezultatima najnovijih istra\u017eivanja javnog mnjenja proeropske partije su u maloj prednosti u odnosu na stranke koje zagovaraju integraciju u evroazijske strukture pod kontrolom Rusije. Moldavski analiti\u010dari ne isklju\u010duju mogu\u010dnost formiranja vlade \u0161iroke koalicije u kojoj bi bili zastupljeni i komunsisti, ako prozapadne stranke ne\u0107e osvojiti dovoljan broj glasova za ostanak na vlast. Izve\u0161tac Radio Rumunija iz Ki\u0161injeva Vasile State obja\u0161njava: Prema rezultatima sonda\u017ee Instituta za javne politike \u0161est stranke imaju \u0161anse za ulazak u jednodomni parlament Moldavije. Tri stranjke Liberal-demokratska partija, Demokratska partija i Liberalna partija definisale su jasno proevropeko opredeljenje, dok su Komunisti\u010dka, Socijalisti\u010dka i Otadjbinska partija naklonjene Rusiji. Treba medjutim precizirati da je u poslednje vreme Komunisti\u010dka partija biv\u0161eg predsednika Vladimira Voronina saop\u0161tila je da ne\u0107e denuncirati Sporazuma o pridru\u017eivanju Evropskoj uniji. Prema rezultatima sonda\u017ee ako bi se izbori odr\u017eali slede\u0107e nedelje Liberalno-demokratska, Demokratska i Liberalna partija osvojile bi 33% glasova, a Komunisti\u010dka, Socijalisticka i Otadjbinska partija partija 29%. U ovim uslovima ne\u0107e biti nimalo lako formirati parlamentarnu ve\u010dinu, vode\u010di ra\u010duna o skoro ravnopravnom odnosu snaga izmedju dva tabora.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Direktor Instituta za javne politike Arkadije Barbaro\u0161ije ne isklju\u010duje mogu\u010dnost formiranja alijanse prozapadnih stranaka sa Komunisti\u010dkom partijom: Eventualno mo\u017eemo da mislimo i na \u0161iroku koaliciju, uz u\u010de\u0161\u0107e Komunisti\u010dke partije koja bi donela politi\u010dku stabilnost u narednih 6 godina. Jer ako za dve godine ne\u0107emo imati predsednika, ima\u0107emo ponovo prevremene izbore.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Po oceni sociologa Jona \u017digaua eventualna koalicija sa komunistima, socijalistima i Otadjbinskom partijom ne\u0107e doneti stabilnost Republici Moldaviji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prevod: Mirca Mihaj<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Republika Moldavija nije sada u Evropskoj uniji zajedno sa drugim biv\u0161im sovjetskim republikama pre svega zbog dokazane kolebljivosti dru\u0161tva i politi\u0161ke klase prema razvoju zemlje- ocenio je premijer Jurije Leanka na nedavno odr\u017eanom forumu u organizaciji Konrad Adenauer u Kisinjevu Budu\u0107nost Republike Moldavije u Evropskoj uniji. Leanka je objasnio da su Moldavija i Letonija u […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":521632,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521631","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n