Intoniranjem \u2019\u2019Ode radosti\u2019\u2019 9. novembra nad Berlinom je pu\u0161teno vi\u0161e hiljada belih balona koji su obele\u017eili 25. godina od pada Berlinskog zida, ujedinjenja Nema\u010dke i kraja hladnog rata. Ispred Brandembur\u0161ke kapije okupilo se vi\u0161e stotina hiljada ljudi na ogromnoj proslavi. Kancelarka Angela Merkel, koja je \u017eivela u komunisti\u010dkoj Nemackoj, uputila je poruku nade potla\u010denim narodima: \u2019\u2019Danas znamo da se \u017eelja za slobodom ne mo\u017ee slomiti. 1989. godina dokazala je da su se ljudi oslobodili straha od represije vlasti\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Komunisti\u010dke vlasti podigle su Berlinski zid za samo jedan dan 13. avgusta 1961 godine. Na po\u010detku bila je to obi\u010dna ograda od bodljikave \u017eice, a kasnije visoki zid koji delio dve dr\u017eave punih 28 godina, do 3. oktobra 1990 godine kada je ostvareno ujedinjenje dve Nema\u010dke, 11 meseci posle pada simbola podele Evrope. U ovom periodu od 28 godina iz komunisti\u010dkog logora ljudi su poku\u0161avali se na razne na\u010dine da se domognu slobodnog sveta kopaju\u0107i kanale, prave\u0107i lake letelice ili postavljaju\u010di kablove. U poku\u0161aju da predju na drugu stranu zvani\u010dno je poginulo je 128 osoba, ali prema istra\u017eivanjima broj \u017ertava je bio daleko ve\u0107i. U 1989. godini kada su po\u010dele korenite promene u isto\u010dnoj Evropi i silazak prosovjetskih vlada sa politi\u010dke pozornice posle vi\u0161ednevnih protetsta 9. novembra vlasti u Berlinu ukinule su zabranu prelaska granice, tako da su dr\u017eavljani isto\u010dne Nemcke imali mogu\u010dnost da predju u zapadni Berlin. Na ovogodi\u0161njem obele\u017eavanju \u010detvrt veka od pada Berlinskog zida, u Berlinu su u\u010destvovali i poslednji sovjetski lider Mihajil Gorba\u010dov, jedan od glavnih aktera dogadjaja od pre 25 godina i biv\u0161i lider poljske Solidarnosti Leh Valensa. \u2019\u2019Svet se nalazi na pragu novog hladnog rata, a mnogi smatraju da je ve\u0107 po\u010deo\u2019\u2019 — upozorio je, odnose\u0107i se na Ukrajinu, Gorbacov kome se pripisuju posebne zasluge za nema\u010dko ujedinjenje. U poslednjim mesecima \u2019\u2019poverenje je prekinuto\u2019\u2019, ocenio je Gorba\u010dov uz napomenu \u2019\u2019da nema bezbednosti bez rusko-nema\u010dkog partnerstva\u2019\u2019. U intervju za \u0160vajcarsku televiziju Gorvba\u010dov je rekao da je \u2019\u2019opsanost prisutna\u2019\u2019. \u2019\u2019Oni misle da su pobedili hladni rat. Ne postoji pobednik, svi su pobednici ali sada oni \u017eele novu trku u naoru\u017eanju\u2019\u2019. \u2019\u2019Ko su to oni? Gorba\u010dov je odgovorio \u2019\u2019NATO je instrument koji se koristi\u2019\u2019. Po njegovoj oceni kada nema dijaloga, izbijaju krvavi sukobi u Evropi i na Srednjem istoku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Bukure\u0161tu je u prisustvu bivsih \u0161efova drzava i lidera revolucija odr\u017eana konferencija o padu komunisti\u010dkih diktatura u isto\u010dnoj Evropi. Dominantna tema skupa bila je situacija u Ukrajini. Istori\u010darka Zoe Petre, biv\u0161a predsedni\u010dka savetnica istakla je: \u2019\u2019Na\u017ealost u poslednjih \u0161est meseci svet je primoran da preispita optimisti\u010dke koncepte iz 1989.godine koje su pre\u017eivele i gruzijsku krizu. Ideja da je na kraju krajeva Rusija dr\u017eava kao i sve ostale, mozda malo autoritetnija, pokazalo se iluzornom. Podse\u010damo da se na inauguraciji predsednika SAD Baraka Obame grupa isto\u010dnoevropskih lidera predvodjena Vaclavom Havelom obratila novom predsedniku sa molbom da veoma pa\u017eljivo analizira resetovanje odnosa sa Rusijom. Na\u017ealost pre\u0161lo se olako preko ovog upozorenja. Sada ne vredi plakati za pokvarenim mlekom, ka\u017eu Englezi. Problem le\u017ei u \u010dinjenici da se sada nalazimo na pragu agresije.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Povodom obele\u017eavanja dvadeset pet godina od pada Berlinskog zida predsednik Evropskog parlamenta Martin \u0160ulc je upozorio na opasnost od pojave nove granice u Evropi kao rezultat primene sile. Ovo je neprihvatljivo, ka\u017ee \u0160ulc, sukob se mo\u017ee re\u0161iti samo politi\u010dkim sredstvima\u2019\u2019. Svidja li se nama ili ne, Rusija je klju\u010dna sila, stalni \u010dlan Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija. Mo\u017eemo se anga\u017eovati za o\u010duvanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali istovremeno treba da ostavimo sve otvorene kanale za komunikaciju sa Rusijom\u2019\u2019 -ocenio je predsednik Evropskog parlamenta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
(Prevod:Mir\u010da Mihaj)<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Intoniranjem \u2019\u2019Ode radosti\u2019\u2019 9. novembra nad Berlinom je pu\u0161teno vi\u0161e hiljada belih balona koji su obele\u017eili 25. godina od pada Berlinskog zida, ujedinjenja Nema\u010dke i kraja hladnog rata. Ispred Brandembur\u0161ke kapije okupilo se vi\u0161e stotina hiljada ljudi na ogromnoj proslavi. Kancelarka Angela Merkel, koja je \u017eivela u komunisti\u010dkoj Nemackoj, uputila je poruku nade potla\u010denim narodima: […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":521672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521671","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n