Okupljeni u Luksemburgu predstavnici zemalja \u010dlanica Evropske vasionske agencije postigli su na po\u010detku teku\u0107eg meseca \u2019\u2019istorijski dogovor\u2019\u2019 o proizvodnji nove rakete Arijane 6. Re\u010d je o modernijoj vasionskoj letelici koja treba da se lansira 2020. godine I koja \u0107e postaviti na orbiti naucne satellite ili sonde, telekomunikacijske ili televizijske satellite. Evropa je preuzela odgovornost za finansiranje ovog projekta sa 4 miliarde evra, projekat koji pored proizvodnje rakete obuhvata i izgradnju nove vasionske baze u Francuskoj Gvineji i razvijanje lansirne rampe malih dimenzija. Evropska unija ima predvidjen bud\u017eet za vasionska lansiranja od 8 miliardi evra u narednih 10 godina kako bi izdr\u017eala pred sna\u017enom konkurencijom na tr\u017ei\u0161tu lansiranja satelita.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sada amari\u010dka privatna kompanija Spejs X lansira satellite pomo\u0107u raketa Falkon 9 po ceni od 49 do 68 miliona evra i treba o\u010dekivati u narednoj deceniji i sna\u017enu konkurenciju Kine i Indije. Kina je uspela da stigne na mesec sa \u2018\u2019\u2019Zecom od \u017eada\u2019\u2019, dok je Indija postavila vasionsku sondu Mangalijan na orbitu Marsa po ceni koja je 10 puta ni\u017ea od NASA-ine misije Maven. \u2019\u2019 Ovo je veliki uspeh\u2019\u2019 izjavio je \u017dan \u017dak Dorden, generalni director agencije, podse\u0107aju\u0107i da je dogovor postignut posle vi\u0161emese\u010dnih pregovora u okviru Evropske vasionske agencije, posebno izmedju Francuske i Nema\u010dke koje \u0107e dati najve\u0107i finansijski doprinos realizaciji pojekta. Pariz je preuzeo obavezu da obezbedi 52% to\u0161kova za proizvodnju Arijane 6, a Nema\u010dka 22%. Sada\u0161nja raketa Arijana 5 uspela je da osvoji 50% tr\u017ei\u0161ta lansiranja satelita i ostvarila 62 uspe\u0161ne misije. Arijana 6 proizvodi\u0107e se tehnologijom evropskih partnera kao vi\u0161enamenska modularna raketa. Medju partnerima nalazi se i Rumunija, dr\u017eava koja je 1992. godine potpisala prvi dogovor sa Evropskom vasionskom agencijom, a od januara 2011. godine je \u010dlanica Agencije sa sedistem u Parizu. \u010clanice agencije su Austrija, Belgija, Danska, Finska, Holandija, Francuska, Nema\u010dka, Gr\u010dka, Irska, Luksemburg, Norve\u0161ka, Poljska Portugal, Rumunija, \u0160panija, \u0160vedska i \u0160vajcarska. Pored u\u010de\u0161\u0107a u razvoju rakete Arijane 6, na nedavnom skupu u Luksemburgu Rumunija se pridru\u017eila i zemljama koje finansiraju Medjunarodnu vasionsku stanicu tako da je postala suvlasnik Stanice zajednio sa jos 11 evropskih drzava i medjunarodnih partnera SAD, Kanade, Rusije i Japana. Prema navodima ministra za istra\u017eivanje Mihne Kostojua ovaj program je \u0161ansa za rumunske vasionske industrije. Biv\u0161i kosmonaut Dumitru Prunariu sada \u010dlan Upravnog odbora Rumunske vasionske agencije izjavio je za na\u0161u radiostanicu:\u2019\u2019 Sada mo\u017eemo obavljati sostvene eksperimente koje mogu doneti ne samo nau\u010dne ve\u0107 i materijalne koristi. Na\u0161im prisustvom ulazimo u drugi klub odlu\u010divanja o medjunarodnoj vasionskoj stanici.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U\u010de\u0161\u0107e Rumunije u ovom programu je dokaz da rumunski potencijal istra\u017eivanja i inovacija mo\u017ee da donese konkretne rezultate i da su investicije u ovoj oblasti legitimne i opravdane — kazu rumunski zvani\u010dnici. Prema re\u010dima predsdenika Rumunske vasionske agencije Marijusa-Joana Pisoa Medjunarodna svemirska stanica predstavlja\u010de odli\u010dnu laboratoriju za istra\u017eivanje Sun\u010danog sistema. Marijus Joan Piso o drugim projektima u kojima \u0107e u\u010destvovati i na\u0161a zemlja rekao je :\u2019\u2019 Bi\u0107e jos enkoliko misija. Proba 3 realizova\u0107e i vasioni teleskop du\u017eine 144 metra za detekciju potencijalnih opasnih objekata koji dolaze iz pravca Sunca. Imamo i drugi pojekat o kruzenju oko orbite duplog asteroida .\u2019\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija moze da postane va\u017ean akter na tr\u017ei\u0161tu nanosatelita komercijalnog tipa koji imaju sve va\u017eniju ulogu u vasionskim i kopnenima aplikacijama. Prvi eksperimant sa rumunskim u\u010de\u0161\u0107en realizovan je 1972. godine u Programu Interkosmos a 1981. godine Rumunija je poslala prvog kosmonatuta Dumitrua Prunariua u kosmos.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Okupljeni u Luksemburgu predstavnici zemalja \u010dlanica Evropske vasionske agencije postigli su na po\u010detku teku\u0107eg meseca \u2019\u2019istorijski dogovor\u2019\u2019 o proizvodnji nove rakete Arijane 6. Re\u010d je o modernijoj vasionskoj letelici koja treba da se lansira 2020. godine I koja \u0107e postaviti na orbiti naucne satellite ili sonde, telekomunikacijske ili televizijske satellite. Evropa je preuzela odgovornost za […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521712","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n