Analiti\u010dari ocenjuju da je nakon ruskih akcija 2014. godina donela prve teritorijalne promene posle jugoslovenskog rata i ponovo postavila pitanje hladnog rata. Sa ekonomske ta\u010dke godinu su obelezile korekcije privrednog rasta nadole zbog neizvesntosti koja jos traja i koja \u0107e najverovatnije obele\u017eiti i 2015. godinu, smatra ekonomista Aurelijan Dokija. Istovremeno jedna od najva\u017enijih evolucija u 2014. godini tesno je povezana sa potvrdjenim privrednim oporavkom SAD: \u2019\u2019Ameri\u010dka privreda je iza\u0161la iz krize. Najavljeni privredni rast od 5% ukazuje na pozitivnu stabilizaciju koja \u0107e uticati na svetsku privredu. Povoljne evolucije za velike potr\u0161ace energije do\u0161le su posle velikog smanjenja cene goriva, naro\u010dito nafte na svetskom tr\u017ei\u0161tu \u0161to uti\u010de na potro\u0161a\u010de i stopu inflacije. Postoji inflatorni pritisak zbog evolucije cene nafte koja se sna\u017eno ispoljava i u Evropi. \u2019\u2019Ako se privredne evolucije u SAD nalaze u uzlaynom trendu za Evropsku uniji i posebno evrozonu ne bi se moglo re\u0107i isto. Zemlje ovog regiona i dalje se suo\u010davaju za mnogim problemima i generalnim trendom ekonomske stagnacije i u ovoj situaciji jo\u0161 ne postoji jasan pravac oporavka- dodaje Aurelijan Dokija: \u2019\u2019Te\u0161ko je verovati da \u0107e se ove godine dogoditi spektakularni oporavci, jer mnoge evropske dr\u017eave prolaze kroz izborni proces. Gr\u010dka se pribli\u017eava sve vi\u0161e prevremenim izborima i ne bi bilo iznenadjenje da ekstremisti\u010dka partija Siriza osvoji veliki broj parlamentarnih mandata, a to \u0107e bez sumnje komplikovati gr\u010dke odnose sa evropskim dr\u017eavama i MMF-om. Pravac kojim \u0107e se Gr\u010dka kretati mo\u017ee da bude signal i za druge evropske dr\u017eave. Ove godine odr\u017ea\u0107e se izbori i u \u0160paniji. Podemos, stranka koja je odbacila mnoge aspekte u odnosima sa Evropskom unijom mogla bi da zauzme vaz\u017eno mesto u pregovorima. Iz politi\u010dke zone Evropske unije sti\u017eu veliki znaci pitanja \u0161to nije nimalo dobro za privredna o\u010dekivanja.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ja\u010danje konkurentnosti EU spada medju prioritetne zadatke letonskog predsedni\u0161tva. Zadatat Ltonije nije nimalo lak jer treba da se pozabavi odnosima Unije sa Rusijom, efektima gr\u010dke krize, pitanjem energetske bezbednosti i privrednom situacijom Unije.Vasti u Rigi javljaju da \u017eele da se priklju\u010de evropskim naporima za suzbijanje djihadisti\u010dkog islamizma kao i za eliminisanje diskriminatornih stavova Londona prema isto\u010dnoevropskim dr\u017eavljanima koji \u017eele da rade na slobodnom britanskom tr\u017ei\u0161tu rada. Nas izve\u0161ta\u010d iz Brisel \u010cerasela Radulesku javlja: \u2019\u2019Ne treba da zaboravimo da Letonija preuzima mandat predsedavaju\u010deg u vreme ekonomskih neizvesnosti u EU. Zapo\u0161ljavnje radne snage i socijalni polo\u017eaj i dalje predstavljaju razlog za zabrinutost. Nedavne ekonomske prognoze Evropske komisije nagovestile su blagi ekonomski rast i visoku stopu nezaposlnosti od skoro 25 miliona osoba od ukupno 500 miliona stanovnika. Dugotrajna nezaposlenost u EU na putu je da postane strukturna, \u010dak i u privredama koje posti\u017eu dobre rezultate. Na diplomatskom planu odnosi EU sa Rusijom su veoma hladni i \u0161ef letonske diplomatije Erdgas Rinkevi\u010d je izjavio da \u0107e se dijalogu sa Rusijom pri\u0107i pragmati\u010dno bez proruskih ili antiruskih predrasuda Prema izjavi Rinkevi\u010da stav Letonije, zemlje koja ima brojnu rusofonsku manjinu koja ve\u010dinom podr\u017eava Kremlj, je jasan: ako \u0107e se situacija u Ukrajini osetno poboljsati a prekid vatre po\u0161tvati, Riga \u0107e analizirati mogu\u010dnost ukidanja ili ubla\u017eavanja sankcija Rusiji.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U suprotnom Letonija \u0107e predloziti da se sankcije poostre.<\/span><\/p>\n
(Prevod: Mir\u010da Mihaj)<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Analiti\u010dari ocenjuju da je nakon ruskih akcija 2014. godina donela prve teritorijalne promene posle jugoslovenskog rata i ponovo postavila pitanje hladnog rata. Sa ekonomske ta\u010dke godinu su obelezile korekcije privrednog rasta nadole zbog neizvesntosti koja jos traja i koja \u0107e najverovatnije obele\u017eiti i 2015. godinu, smatra ekonomista Aurelijan Dokija. Istovremeno jedna od najva\u017enijih evolucija u […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521714","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n