Bez obzira na uzburkanost politi\u010dkog zivota, spoljnopoliti\u010dki ciljevi Rumunije ostaju konstantni. Nepokolebljiva orijentacija Rumunije prema zapadu odlu\u010dena izmedju 1996 i 2000. godine kada je na celu dr\u017eave bio demohri\u0161\u010danin Emil Konstantinesku a kasnije nastavljena bez skretanja. Zemlja je u\u0161la u Nato u 2004. godini kada je predsednik dr\u017eave bio Jon Ilijesku i u 2007. godini u Evropsku uniju kada je \u0161ef dr\u017eave bio Trajan Basesku. Novi predsednik Rumunije Klaus Johanis boravio je u prvoj zvani\u010dnoj poseti u ovom svojstvu u Briselu, gde se sastao sa predsednicima Evropske komisije \u017dan Klod Junkerom i Evropskog saveta Donaldom Tuskom, kao i sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom. On je potvrdio da spoljnopoliticki ciljevi svog mandata ostaju nepromenjeni: \u2019\u2019Rumunija je ve\u0107 8 godina \u010dlanica Evropske unije i na\u0161e institucije su oja\u010dane u velikoj meri i na\u0161 doprinos evropskom projektu treba da bude u istoj meri. Prioritet predsedni\u010dkog mandata je produbljavanje evropske integracije. Razgovara\u010demo \u0161ta treba da uradimo za ovo produbljavanje kao i za bolju ulogu \u010dlanice NATO.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Diplomata po karijeri i od nedavno \u0161ef rumunske diplomatije u vladi kojom dominiraju socijal-demokrati, Bogdan Auresku je insitirao na principu kontinuiteta: \u2019\u2019Spoljna politika Rumunije ima svoje konstante, ima ciljeve od nacionalnog konsenzusa i ne verujem da se mo\u017ee postaviti pitanje izmena glavnih smernica: \u010dlanstvu u Evropsku uniju i NATO. Pro\u0161le godine navr\u0161ilo se 8 godina od kada smo punopravni \u010dlan Severoatlanske alijanse. Strate\u0161ko partnerstvo sa SAD, Strate\u0161ko partnerstvo za evropsku integraciju sa Republikom Moldavijom su konstante rumunske spoljnopolitike i raduje me \u010dinjenica da postoji nacionalni konsenzus svih politickih stranaka oko nastavljanja ovih ciljeva.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U intervju za na\u0161u radio stanicu posle atentata u Parizu, Auresku je potvrdio pripadnost Bukure\u0161ta medejunarodnoj antiteroristi\u010dkoj koaliciji kojoj se Rumunija pridru\u017eila odmah posle teroristi\u010dkih napada u SAD 11. septembra 2001. godine: \u2019\u2019Izvanrednu solidarnost evropskih dr\u017eava i ne samo evropskih ve\u0107 i rumunskog dru\u0161tva pokazala je da je suzbijanje terorizma od izuzetne va\u017enosti. Mi smo odmah osudili ove tragi\u010dne dogadjaje jer sa na\u0161e ta\u010dke nijedan teroristi\u010dki \u010din se ne mo\u017ee opravdati. Naro\u010dito kada su teroristi\u010dke akcije usmerene na slobodu izra\u017eavanja. Po mojoj oceni jedna od posledica ovakve situacije je potreba ja\u010danja medjunarodne saradnje u borbi protiv teroriyma.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija medjutim odbacuje ideju da se u poja\u010dane mere bezbednosti mogu ugraditi neke restrikcije slobode kretanja evropskih dr\u017eavljana na prostoru Unije. Bogdan Auresku obja\u0161njava: \u2019\u2019Sloboda kretanja je izboreno pravo, fundamentalna sloboda i o ovome treba voditi ra\u010duna. Sa druge strane Rumunija je spremna da u\u010destvuje u ovim naporima, iako nije \u010dlan \u0160engenskog prostora, jer se zapravo na\u0161a zemlja ponasa kao dr\u017eava \u0160engena.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija kao isto\u010dna granica NATO i Evropske unije zainteresovana je za sudbinu Republike Moldavije. Bukurest sa rastu\u0107om zabrinuto\u0161c\u010du gleda na rusku agresiju na Ukrajinu. Za \u0161efa rumunske diplomatije, ovo je glavni dogadjaj na medjunarodnoj politi\u010dkoj sceni. Nelegalna aneksija Krima i kr\u0161enje elementarnih principa medjunarodnog prava i naknadno destabilizacija istoka Ukrajine naji\u0161le su na odlu\u010dnu osudu rumunske diplomatije. Bukure\u0161t se svakom prilikom zalagao za teritorijalni inmtegritet i suverenitet Ukrajine, najve\u0107eg rumunskog suseda. Ovde \u017eivi brojna rumunska zajednica tako da je preokupacija Bukure\u0161ta tim ve\u0107a. Pored podr\u0161ke prozapadnoj administraciji Ukrajine, uvodjenje zapadnih sankcija Rusiji jedna je od poluga kojom Zapad poku\u0161ava da ubrza pronala\u017eenje izlaska iz krize. \u2019\u2019Rumunija je bila nepokolebljiv zagovornik re\u017eima sankcija i smatra da sankcije po\u010dinju da deluju. Radi se o sankcijama zbog nelegalne okupacije Krima, sa jedne strane, i sankcijama zbog situacije na istoku Ukrajine, sa druge strane.\u2019\u2019- izjavio je \u0161ef rumunske diplomatije Bogdan Auresku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bez obzira na uzburkanost politi\u010dkog zivota, spoljnopoliti\u010dki ciljevi Rumunije ostaju konstantni. Nepokolebljiva orijentacija Rumunije prema zapadu odlu\u010dena izmedju 1996 i 2000. godine kada je na celu dr\u017eave bio demohri\u0161\u010danin Emil Konstantinesku a kasnije nastavljena bez skretanja. Zemlja je u\u0161la u Nato u 2004. godini kada je predsednik dr\u017eave bio Jon Ilijesku i u 2007. godini […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":51978,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521716","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n