Nepo\u0161tovanje ljudskih prava odigralo je presudnu ulogu za pojavu ili pogor\u0161anje mnogih aktuelnih kriza, ocenjuje organizacija Hjuman Rajc Vo\u010d u svom godi\u0161njem izve\u0161taju. Organizacija upozorava da vlade prilikom dono\u0161enja bezbednosnih i antiteroristi\u010dkih mera ne treba da zanemare ljudska prava. Izvr\u0161ni director HRV Kenet Rot predstavljao je u Bejrutu dokument od 656 stranica u kojem se analizira situacija ljudskih prava u 90 dr\u017eava sveta. U izve\u0161taju se navodi da uspon teroristi\u010dke organizacije Islamska dr\u017eava spada u red globalnih izazova koji su odmah podredili ljudska prava. \u2019\u2019Ali Islamska dr\u017eava nije do\u0161la niodkuda. Pored nepostojanja bezbednosti posle ameri\u010dke invazije Iraka u 2003. godini, sektarske politike i zloupotrebe ira\u010dke i sirijske vlade kao i medjunarodna nezainteresovanost bili su glavni faktori koji su i\u0161li na ruke Islamske dr\u017eave. Vi\u0161e od 200.000 osoba je poginulo u \u010detvorogodi\u0161njem sukobu u Siriji, a prema podacima iz Izve\u0161taja Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava i njeni saveznici dozvolili su da njihove vojne akcije protiv Islamske dr\u017eave zasene napore da re\u017eim Asada prekine sa zloupotrebama. Nigerija, Kenija, Egipat i Kina uzvratile su na realne ili predpostavljene teroristi\u010dke pretnje merema koje su na kraju dovele do krize.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izve\u0161taj HRV upozorava da u Francuskoj postoji opasnost da odgovor vlade na napad na sedi\u0161te publikacije \u2019\u2019\u0160arli ebdo\u2019\u2019 ima negativne efekte na slobodno izra\u017eavanje mi\u0161ljenja i mo\u017ee da ohrabri i druge vlade da koriste sli\u010dne zakone protiv neistomi\u0161ljenika. Hjuman rajts vo\u010d navodi da u svim delovima sveta gde se vode borbe kr\u0161e se ljudska prava. Predsednik oragnizacije ka\u017ee da ono \u0161to se smatralo arapskim prole\u0107em preraslo je u rat i represiju. Islamisti \u010dine masovne zlo\u010dine na Srednjem istoku, u nekim delovima Azije i Afrike, dok su se u Ukrajini pojavile tenzije karakteristi\u010dne hladnom ratu. Ponekad se \u010dini da je svet na putu raspada, dodao je Knet Rot. Analiziraju\u0107i proslogodi\u0161nje dogadjaje, on smatra \u2019\u2019da mnoge vlade, na prvi pogled preokupirane ljudskim pravima, smatraju da su pretnje po bezbednost va\u017enije od ljudskih prava, i zato ih potiskuju u drugi plan smatraju\u0107i ih luksuzom.\u00bb Ovakav stav nije samo pogre\u0161an i bezperspektivan, ve\u0107 i kontraproduktivan, ocenjuje predsednik organizacije Hjuman rajc vo\u010d.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kada je re\u010d o ukrajinskoj situaciji, u izve\u0161taju se precizira da su civili najvi\u0161e stradali i ukazuje na zloupotrebe obe zara\u010dene strane. Pa\u017enja posve\u0107ena sukobu u Ukrajini potisnula je u drugi plan ruske zloupotrebe na Krimu, gde su Tatari, pobornici protiv aneksije poluostrva i novinari postali mete ruskih paramilitarnih grupa. Za Rumuniju, kao grani\u010dnu dr\u017eavu NATO pakta, ja\u010danje ju\u017enog boka Alijanse predstavlja apsolutni prioritet. Nedavno je u GLOBSEK-u u Bratislavi, u okviru rasprava na strate\u0161ke teme \u0161ef rumunske diplomatije Bogdan Auresku ukazao je na krizu bezbednosti bez presedana u Evropi posle drugog svetskog rata koja je izbila pro\u0161le godine kada su prekr\u0161ene fundamentalne norme medjunarodnog prava i zalo\u017eio se za nedvosmisleni zajedni\u010dki pristup krizi. Uprkos postignutim sporazumima sukob se nastavlja i stradaju ljudi, a rasplet je neizvestan.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U intervju za Radio Rumunija profesor Julijan Fota, biv\u0161i predsedni\u010dki savetnik za odbrambena pitanja, o posledicama nastavljanja vru\u010deg sukoba na granici Rumunije ka\u017ee: \u2019\u2019Na\u0161a bezbednosna situacija zavisi od dogadjaja u Ukrajini, kao \u0161to je zavisila 2008. godine od situacije u Gruziji. Ova ukrajinska kriza kao i nelegalna aneksija Krima samo poja\u010daju ovu neizvesnost i zabrinutost. \u0160ta mo\u017eemo mi da uradimo u ovoj situaciji ? Nemamo kontrolu nad medjunarodnom situacijom, mi smo mala dr\u017eava, ali kontroli\u0161emo na\u0161u situaciju. Ja smatram da je najbolje da ne ponovimo situaciju iz 1940. godine kada smo morali da za 48 sati predamo teritorije bez reakcije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
(prevod- Mirca Mihaj)<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nepo\u0161tovanje ljudskih prava odigralo je presudnu ulogu za pojavu ili pogor\u0161anje mnogih aktuelnih kriza, ocenjuje organizacija Hjuman Rajc Vo\u010d u svom godi\u0161njem izve\u0161taju. Organizacija upozorava da vlade prilikom dono\u0161enja bezbednosnih i antiteroristi\u010dkih mera ne treba da zanemare ljudska prava. Izvr\u0161ni director HRV Kenet Rot predstavljao je u Bejrutu dokument od 656 stranica u kojem se […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":155085,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521757","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n