U Rumuniji u 2014. godini broj upoyorenja na sajber napade pove\u010dan je za 80% u odnosu na 2013. godine. Ovaj nevi\u0111eni rat je veoma opasan. Hakeri svakodnevno napadaju Rumuniju, njene javne institucije, privatne ili dr\u017eavne kompanije, banke pa \u010dak i veb sajt Rumunske Patrijar\u0161ije, isti\u010de Augustin \u017dianu, direktor Nacionalnog centra za reakciju na incidente informati\u010dke bezbednosti ,,CERT-RO“, nezavisne strukture za ekspertizu, razvoj i istra\u017eivanje u oblasti za\u0161tite informati\u010dkih infrastruktura.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Uprkos merama za odbranu od napada vulnerabilnost ostaje veoma izra\u017eena. Jednostavno upu\u0107ivanje jednog e’maila, ili postavljanje na dru\u0161tvenoj mre\u017ei mogu odati li\u010dne informacije koje hakeri mogu da iskoriste. Augustin \u017dijanu, obja\u0161njava:,,U trenutku kada su jedna stanica, jedan ra\u010dunar, ili vi\u0161e uredjaja jedne mre\u017ee zara\u017eeni, postaju deo jedne hot-net mre\u017ee i koriste se od strane napada\u010da za napade na druge infrastrukture bez znanja vlasnika kompjutera. \u017deleo bih da ka\u017eem da i pametni fri\u017eider priklju\u010den na mre\u017eu mo\u017ee da \u0161alje stotine hiljada spamova dnevno i da vlasnik o tome ni\u0161ta ne zna“. Prema zvani\u010dnom izve\u0161taju ,,CERT-RO“ vi\u0161e od 54% primljenih upozorenja odnosila su se na informati\u010dke sisteme, nedovoljno za\u0161ti\u0107ene kompjutere, skoro 30 % dobilo je upozorenja o informati\u010dkim napadima u 2013. godini. Napadi na rumunski sajber prostor usmereni su na sve oblasti dru\u0161tvenog i ekonomskog \u017eivota kao i na zonu administracije, podse\u0107a predsednik Centra za
\nStudije bezbednosti, menadjment kriza i spre\u010davanje sukoba u Bukure\u0161tu Aleksandru Gro\u0161eanu: U 2013. godini registrovali smo skoro 44 miliona napada, a u 2014 vi\u0161e osd 78 miliona. Bezbednoni debalans i konfrontacija sa na\u0161im velikih susedom sa istoka doveli su po na\u0161em misljenju do rastu\u0107ih rizika i informati\u010dkih napada. Ve\u010dina je odbijena. O\u010digledno je da su napadi upereni na zonu administracije ali i na ekonomske subjekte, na njihove baze podataka. Nadle\u017ene institucije za informati\u010dku sigurnost obavljaju veoma uspe\u0161no posao, tako da do sada nismo zabele\u017eili ve\u0107e incidente.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Aleksandr Gro\u0161eanu podseca da je Rumunija preuzela odgovornost za sajber sigurnost Ukrajine i smatra da Bukure\u0161t mo\u017ee da postane izvoznik informati\u010dke sigurnosti u regionu, \u0161to je veoma va\u017eno naro\u010dito u sada\u0161njem geopoliti\u010dkom kontekstu kada se ovakvi napadi umno\u017eavaju: U slu\u010daju aktivnih IP, broj rumunskih aktivnih sajtova, kako defini\u0161emo informati\u010dki prostor, je u porastu. Istina je da je broj IP izmedju 2013 i 2014 smanjen, ali se sadr\u017eaj sajber prostora, odnosno broja baza podataka, siri svakim danom. U ovoj situaciji postoje preduslovi za pove\u0107anje broja napada na informati\u010dki prostor. Ako gledamo na geopoliti\u010dki i geostrate\u0161ki kontekst ja ne vidim mogu\u010dnost pronala\u017eenja sigurnosne ravnote\u017ee u narednh 6 meseci ili godinu dana<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Brojke zabrinjavaju jer ako je u pro\u0161lim godinama broj informati\u010dkih napada bio od oko 30 000 dnevno, a sada prama\u0161uje 390 000. Stru\u010dnjaci za informati\u010dku sigurnost ka\u017eu da za\u0161tita treba da po\u010dne od sopstvenog kompjutera ili opreme koja koristi internet. Ove treba za\u0161tititi antivirusnim i antispajver programima. Pametne telefone kao i sve opreme priklju\u010dene na internet treba za\u0161tititi. Broj priklju\u010denih terminala na internet varira od 10 do 55 po porodici, a ve\u010dina spada u kategoriju slabo za\u0161ti\u010denih ili neza\u0161ti\u010denih- obja\u0161njava Florin Talpe\u0161, osniva\u010d i generalni director Bit Difendera, rumunske kompanije priznate na medjunarodnom nivou. Bit Difender je lansirao Bit Difender Boks, proizvod namenjen porodicama i o\u010dekuje se da \u0107e potra\u017enja za ovim proizvodom biti velika u SAD, Nema\u010dkoj i Japanu, najrazvijenijim tr\u017ei\u0161tima. Florin Talpe\u0161 isti\u010de: Svaki uredjaj koji porodica poseduje, pametni telefon, pametni televizor ili konsola izlo\u017een je opasnostima od informati\u010dkih napada koji mogu da budu veoma \u0161tetni. Autor virtuelnog napada na televizor mo\u017ee, bez znanja vlasnika, da proviri u va\u0161u ku\u0107u ili da Vam sa kompjutera ukrade podatke o bankarskim ra\u010duna.<\/p>\n
\n<\/p><\/div>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Rumuniji u 2014. godini broj upoyorenja na sajber napade pove\u010dan je za 80% u odnosu na 2013. godine. Ovaj nevi\u0111eni rat je veoma opasan. Hakeri svakodnevno napadaju Rumuniju, njene javne institucije, privatne ili dr\u017eavne kompanije, banke pa \u010dak i veb sajt Rumunske Patrijar\u0161ije, isti\u010de Augustin \u017dianu, direktor Nacionalnog centra za reakciju na incidente informati\u010dke […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":521760,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521759","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n