Rumunski lakari, profesori, gradjevinari ili poljoprivrednici napu\u0161taju domovinu u potrazi za boljim radnim mestom u inostranstvu. Prema najnovijim podacima od 2011. godine 727 000 Rumuna je oti\u0161lo u inostranstvo, ve\u010dina u Italiju, \u0160paniju, Nema\u010dku i Veliku Britaniju. Prema nezvani\u010dnim podacima broj na\u0161ih sunarodnika u inostranstvu prema\u0161uje 3 miliona. Jedine verodostojne informacije pokazuju da u Italiji \u017eivi ili radi vi\u0161e od million Rumuna, a u \u0160paniji skoro million Rumuna Na drugoj strani nalaze se stranci koji su odlu\u010dili da \u017eive u Rumuniji, takozvani ekspati. Medju ovima se nalaze Evropljani, Ju\u017eno-amerikanci, Arapi, Afrikanci ili Kinezi. Za\u0161to dolaze kod nas? Da li je Rumunija postala imigraciona destinacija, posebno nakon ulaska u Evropsku uniju 2007.godine? Posle stipendije Erasmus za strane jezike mladi \u0160panac David Grau do\u0161ao je 2008. godine u Bukure\u0161t: Se\u0107am se da su moji prijatelji bili \u0161okirani odlukom da napustim zemlju koja je ekonomski napredovala i da se preselim ovde. Sada me pitaju dali se u Rumuniji gde ja \u017eivim lako dolazi do posla ? Situacija je sada obrnuta i sada u Rumuniji dolaze mnogi \u0160panci.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ivelin Bonora je do\u0161la u Bukurest pre 10 godina, godinu dana posle njenog supruga \u017dista koji je \u017eeleo da otvori restoran. U prvim godinama putolali su izmedju Rumunije i Francuske, da bi se kasnije odlu\u010dili da ostave prelepu mediteranku obalu (Monako, Nicu, Menton) da bi se bavili novim biznisom: proizvodima na bazi rumunskog vo\u0107a: Zajedno sa mojim suprugom odlu\u010dili smo da pravimo slatko za prijatelje i kasnije za klijente jer je posao i\u0161ao dosta dobro. Sada su na\u0161i klijenti pre svega hoteli koji kod nas nabavljaju slatko za doru\u010dak ili za rum-servis. Saradjujemo i sa nekoliku luksuznih bukure\u0161tanskih prodavnica.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Englez Tom Ris, posle specijalizacije u gastronomiji u Parizu, otvorio je u Bukure\u0161tu pekaru – petiseriju : Ja sam odgovoran za nove proizvode, ali imam tim od 5 osoba koje su zadu\u017eene za patiserijske proizvode i tri za pekarske. Osim mene svi su iz Rumunije. Pre otvaranja radnje bilo nam je veoma te\u0161ko da nadjemo radnike. Radnici su veroma ozbiljni. Imali smo i probleme sa jednim ili dvojicom i morali smo da ih otpustimo, ali ponavljam ve\u0107ina je ostala sa nama vi\u0161e od godinu dana, vole ovaj posao, a mi ih nagradjujemo po u\u010dinku<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Profesor Matijas Tesing iz Nemacke vidi i punu i praznu \u010da\u0161u vode : Plate su ovde veoma male. \u017divot je lep, ali treba pre\u017eiveti. Ja nemam novac iz Nema\u010dke, za razlilu od mnogih stranaca kojima ovde sti\u017ee novac iz inostranstva. Ako treba \u017eiveti od zarade ovde u Bukure\u0161tu ima\u0107emo dovoljno za hranu i kiriju. Sve zavisi od na\u0161ih pretenzija. Jasno je da su sa ekonomske ta\u010dke uslovi daleko bolji u Nema\u010dkoj. Ali i tro\u0161kovi su tamo visoki. Pomislio sam da ako Rumuni mogu ovde da pre\u017eive, za\u0161to ne bih mogao i ja? Svidja mi se ovde jer osa\u0107am da mi je rumunska kultura mnogo bli\u017ea.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na svetskoj rang listi gradova u kojima je \u017eivotni standard ekspata jeftin Bukure\u0161t zauzima 159. mesto od 211gradova. Argumenti stranaca koji su se odlu\u010dili da \u017eive ovde su raznovrsni. Mnogi mastaju o boljoj zaradi nego kod ku\u0107e, u ovom slu\u010daju radi se o strancima iz siroma\u0161nih azijskih i afri\u010dkih dr\u017eava. Na drugoj strani su ekspati koji su na rukovode\u0107im funkcijama ili imaju visoko obrazovanje. Za njih iskustvo u Rumuniji je solidan adut uglavnom za napredovanje u karijeri. Prema podacima Generalnog inspektorata za imigraciju iz 2014. godine u Rumuniji radi ili \u017eivi 100 000 stranaca sa pravom boravka, od kojih 41 000 dr\u017eavljani Evropske unije i Evropskog ekonomskog prostora. Najvi\u0161e je Italijana, zatim dolaze Moldavci i Turci. Rade i \u017eive ovde i Kinezi, Madjari, Nemci, Bugari, Francuzi, Grci, Srbi Sirijci, Poljaci, Amerikanci, Britanci, Ukrajinci, \u0160panci, Norve\u017eani, Ira\u010dani i Venecuelanci. U svakom slu\u010daju broj ekspata je daleko manji od broja na\u0161ih sunarodnika koji su krenuli u svet trbuhom za kruhom. Postavlja se medjutim pitanje da li je prisutvo ekspata indicator da na\u0161a zemlja postaje atraktivnija?<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski lakari, profesori, gradjevinari ili poljoprivrednici napu\u0161taju domovinu u potrazi za boljim radnim mestom u inostranstvu. Prema najnovijim podacima od 2011. godine 727 000 Rumuna je oti\u0161lo u inostranstvo, ve\u010dina u Italiju, \u0160paniju, Nema\u010dku i Veliku Britaniju. Prema nezvani\u010dnim podacima broj na\u0161ih sunarodnika u inostranstvu prema\u0161uje 3 miliona. Jedine verodostojne informacije pokazuju da u Italiji […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":521774,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521773","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n