Prema podacima Organizacije ujedinjenih nacija vi\u0161e od 60 hiljada emigranata poku\u0161alo je da predje Mediteran, a oko 1800 se utopilo kada su pretrpani ribarski brodovi potonuli. Pogodjene ratovima i siroma\u0161tvom Libija, Eritreja, Sirija Nigerija i Somalija glavne su zemlje iz kojih dolaze migranti do libijskih luka sa namerom da stignu na jug Italije. Ovaj fenomen zadaje velike glavobolje Evropskoj uniji, koja iako ne uspeva da iskoreni uzroke, poku\u0161ava bar da ubla\u017ei posledice. Evropske dr\u017eave iz prve linije ovog talasa migranata zatra\u017eile su od ostalih \u010dlanica da podele ovo breme. Ovima su se pridru\u017eile i zemlje u kojima migranti \u017eele da dobiju azil, posebno u Nema\u010dkoj, drzavi koja je samo pro\u0161le godine primila 250 000 migranata. Kada je pro\u0161le godine predsedavala Evropskom unijom Italija je tra\u017eila pomo\u0107 od ostalih dr\u017eava, posle tragedije u Lampeduzi, gde je poginulo vi\u0161e hiljada migranata. U aprilu teku\u0107e godine vi\u0161e od 800 osoba, ve\u010dinom migranti iz Libije i Sirije, poginulo je kada je brod potonuo. Nedogo posle ove tragedije usledila je druga sa nekoliko stotina mrtvih. Okupljeni na hitnoj sednici \u0161efovi dr\u017eava i vlada Evropske unije doneli su odluku da se tri puta pove\u0107a budzet za spasil\u010dke operacije nelegalnih migranata. Ovo je prvi va\u017eniji korak zajedni\u010dkih akcija Unije, ali pravi ispit bi\u0107e smanjenje gubitaka ljudskih \u017eivota i osnivanje jedinstvenog evropskog azilskog sistema\u2013 ocenila je Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice. Evropska komisija je tra\u017eila da svaka dr\u017eava obavezno primi odredjenu kvotu migranata. Kvote su utvrdjene u zavisnosti od broja stanovnika doti\u010dne dr\u017eave, bruto nacionalnog proizvoda i prijemnog kapaciteta. Predlog su prihvatile najizlo\u017eenije dr\u017eave, ali ne i ostale. Velika Britanija je saop\u0161tila da se suprostavlja svakoj nametnutoj kvoti jer raspodela migranata na celom kontinentu ne bi nikako zustavila talas migranata koji je veoma unosan za krijum\u010dare ljudima. Manipulisanje, o\u010daj i nasilje nad ovima primorava ih da plate velike sume krijum\u010darima- upozorava London. Evropska komisija tra\u017ei od \u010dlanova da preuzmu u naredne dve godine 40 000 kandidata na azil iz Sirije i Eritreje koji se sada nalaze u Gr\u010dkoj i Italiji i da u istom vremenskom periodu, prime 20 hiljada osoba sa izbegli\u010dkim statusom. Prema \u0161emi Brisela najvi\u0161e izbeglica primile bi Nema\u010dka i Francuska, a najmanje Kipar i Slovenija. Ovu meru treba da usvoje \u010dlanice, ali mnoge ispoljavaju rezerve. Ovaj plan i na\u010din akcije Komisije rizikuje da podeli Evropsku uniji. Julijan Kifu, predsdenik Centra za spre\u010davanje sukoba nagla\u0161ava da nije re\u010d o nikakvom planu nego o predlogu: Na dr\u017eavama je da odlu\u010de. Pojedine ka\u017eu da su do sada primile odredjen broj migranata i nije normalno da im se postavi druga norma na bazi bruto nacionalnog proizvoda i prijemnog kapaciteta. Ovaj predlog postavljen na stolu ne re\u0161ava u su\u0161tini problem migranata. Potreban je obavezan anga\u017eman zemalja partnera. Bilo bi potrebno da se u Maroku, Al\u017eiru, Tunisu, Libiji i Egiptu, kuda migranti prolaze, otvore prikupni centri, a ne na evropskom kontinentu. Potapanje \u010damaca i brodova krijum\u010dara moze se ostvariti samo zajedno sa zemljama severne Afrike. Mi smo dobili informacije da se deo novca krijum\u010dara izdvaja za Islamsku drzavu i radikalne grupe iz Libije kao \u0161to se de\u0161avalo sa somalijskim piratima i Al \u0160ababom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Marija Vojka, koordinator programa Biroa Organizacije unjedinjenih nacija za migraciju, obja\u0161njava: Iz dosada\u0161njeg iskustva sa prijemom i integracijom osoba koje su zatra\u017eile neku formu za\u0161tite u Rumuniji ili azil znamo da je veoma te\u0161ko integrisati ovoliki broj. Pored smanjenog sme\u0161tajnog kapaciteta potrebno je ulo\u017eiti dosta napora sa ovim ljudima koji ne poznaju rumunski jezik. Potrebnoo je ulo\u017eiti resurse kako bi se ove osobe mogle zaposliti na tr\u017ei\u0161tu rada. Ne verujem da dolaze osobe sa univerzitetskim obrazovanjem i posebnim profesionalnim kapacitetima. Te\u0161ko je verovati da bi Rumunija mogla da se snadje sa ovako velikim brojem migranata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sem toga na\u0161a zemlja prima i izbeglice iz Ukrajine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prema podacima Organizacije ujedinjenih nacija vi\u0161e od 60 hiljada emigranata poku\u0161alo je da predje Mediteran, a oko 1800 se utopilo kada su pretrpani ribarski brodovi potonuli. Pogodjene ratovima i siroma\u0161tvom Libija, Eritreja, Sirija Nigerija i Somalija glavne su zemlje iz kojih dolaze migranti do libijskih luka sa namerom da stignu na jug Italije. Ovaj fenomen […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":521803,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521802","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n