U novembru Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pogor\u0161ala je prognoze o rastu svetske privrede po drugi put u poslednja tri meseca. Odluka je u tesnoj vezi sa sporijim rastom dr\u017eava sa privredama u usponu koji negativno uti\u010de na Nema\u010dku i Japan. Prema prognozi, svetska privreda zabele\u017eice ove godine rast od 2,9%, za 0,1% manji od septembarskih prognoza. Slede\u0107e godine rast se procenjuje na 3,3%, za 0,3% manji nego \u0161to je ranije predvidjeno. Svetska trgovina postigla bi rast od samo 2% u 2015. godini, za 1,4% manji od predvidjanja. Glavni ekonomista Oraganizacije za ekonomskiu saradnju i razvoj Ketrin Man je upozorila: \u2019\u2019Ovi podaci zabrinjavaju. Jer jedna solidna trgovina i ekonomski rast idu rame uz rame.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Migrantska kriza u Evropi mogla bi sa druge strane da podstakne ekonomski rast zbog ve\u0107ih dr\u017eavnih tro\u0161kova. Priliv migranata mogao bi da dorinese pove\u0107anju bruto dru\u0161tvenog proizvoda za 0,1-0,2 % u 2016. i 2017. godini, ocenjuje OECD. Ako \u0107e se priliv migranata brzo integrisati u evropsko dru\u0161tvo, zemlje koje ce primiti izbeglice ima\u0107e beneficije — dodaje se u izve\u0161taju OECD-a. Evropska komisija o\u010dekuje da \u0107e oko trimiliona izbeglica sti\u0107i u Evropu do kraja 2017. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kada je re\u010d o privredi Rumunije, jesenja prognoza Evropske komisije predvidja privredni rast u naredne dve godine. Kako javlja na\u0161 izve\u0161ta\u010d iz Brisela Cerasela Radulesku prema prognozama Evropske komisije bud\u017eetski deficit Rumunije iznosi\u0107e ove godine 1,5%: \u2019\u2019Evropska komisija procenjuje da \u0107e privreda Rumunije zabele\u017eiti privredni rast od najvise 4,1% slede\u0107e godine i to pre svega zbog pove\u010dane potro\u0161nje kao posledice poreske rastere\u010denosti. Podpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovski ka\u017ee da ove prognoze ukazuju na pobolj\u0161anje konomskih rezultata na\u0161e zemlje. Ovakvi rezulati se ne bi mogli postizati bez odlu\u010dnih akcija na planu ostvarenja reforme javnih finansija. Ali nastavljanje strukturnih reformi ostaje i dalje veoma va\u017ean zadatak, kao i obezbedjivanje odr\u017eivosti javnih finansija i ekonomskog rasta na kratki i srednji rok. Evropska komisija procenjuje da \u0107e se i stopa inflacije u Rumuniji smanjiti u naredne godine.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Bukure\u0161tu Narodna banka Rumunije korigovala je ponovo nadole prognoze o stopi inflacije u 2015 i 2016. godini. Na kraju teku\u0107e godine prognozira negativnu stopu inflacije od 0,7% i od 1,1% na kraju 2016. godine. Guverner Narodne banke Mugur Isaresku ka\u017ee da u tre\u0107em tromese\u0107ju teku\u0107e godine indeks potro\u0161a\u010dkih cena je sporiji od prognoza, pre svega zbog tri faktora: \u201dGlavni faktor koji je doprineo smanjenju inflacije ispod nule bilo je smanjnje pdv-a na hranu, bezalkoholna pica i ugostiteljske usluge. Doprinos manjoj stopi inflacije dalo je naglo opadanje cene goriva na medjunarodnom planu, kao i niski nivo prognozirane inflacije .<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema oceni guvernera inflacija \u0107e ostati u negativnoj zoni do kraja slede\u0107e godine i vrati\u0107e se na ciljnu inflaciju Narodne banke od 1,5. I 3,5% tek u 2017. godini. Mugur Isaresku je precizirao da bi na evoluciju inflacije mogla da uti\u010de neizvesnost koja vlada na spoljnom i unutra\u0161njem planu. U ovom kontekstu, osobe koje su uzele jeftine kredite u doma\u0107oj valuti ne treba da se pla\u0161e \u0161okova na ovom segmentu u bliskoj budu\u0107nosti, jer Narodna banka, raspolozivim instrumentima, mo\u017ee osigurati relativnu stabilnost cena, kursa i kamata. Guverner je doadao da su na eksploziju deviznog kredita uticali i drugi razlozi ne samo ubedjenje Rumuna da \u0107e zemlja pristupiti evrozoni u 2015. godini: \u2019\u2019Na eksploziju deviznog kredita uticali su i nasi neambiciozni ciljevi, ali motor deviznog kredita bile su visoke kamate, mi smo prodali velike banke stranim bankama koje su dosle sa mnogim dobrim elmentima: sa kapitalom , efikasnim upravljanjem, kredibilitetom ali i deviznim kreditom i mnogi nisu mislili da \u0107e ovaj biti tako \u0161tetan.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u017delja za boljim \u017eivotom navela je Rumune da misle da \u0107e u Rumuniji kao \u010dlanici Evropske unije \u017eiveti kao u zemlje koje su davno postale \u010dlanice, a to se na kraju dokazalo velikom luzijom, dodao je guverener Mugur Isaresku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U novembru Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pogor\u0161ala je prognoze o rastu svetske privrede po drugi put u poslednja tri meseca. Odluka je u tesnoj vezi sa sporijim rastom dr\u017eava sa privredama u usponu koji negativno uti\u010de na Nema\u010dku i Japan. Prema prognozi, svetska privreda zabele\u017eice ove godine rast od 2,9%, za 0,1% […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":66020,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521849","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n