Od po\u010detka 2016. godine svetska ekonomija je nastavila negativnu evoluciju, tako da nije isklju\u010deno da se sve te\u017ea situacija u Kini pro\u0161iri i izazove novu globalnu krizu velikih dimenzija- upozoravaju mnogi analiti\u010dari, uz napomenu da postoje mnoge sli\u010dnosti izmedju krize nastale 2007. godine i sada\u0161nje situacije. Ako je tada\u0161nji faktor bila eksplozija mehura nepokretnina u SAD, sada bi njen pandan mogao da bude eksplozije ekonomskog mehura u Kini, takodje zbog cene nekretnina. Kao i pre proslekrize i sada su berzanska tr\u017ei\u0161ta u padu i ne postoje nagovestaji da \u0107e se ovaj trend uskoro preokrenuti. Istovremeno mnogi investitori napu\u0161taju tr\u017ei\u0161tee akcija. Pojedini stru\u010dnjaci ka\u017eu da ono \u0161to se sada de\u0161ava na tr\u017ei\u0161tu nije samo volatilnost. Finanansijski savetnik Jonel Blankulesku spada medju analiti\u010dare koji smatraju da postoje ozbiljni razlozi za zabrinutost. Blankulesku je za Radio Rumunija izmedju ostalog rekao da se svetska privreda ve\u0107 nalazi pred novom krizom:\u2019\u2019 Prvi put u poslednjoj deceniji ispunjeni su uslovi za nazadovanja. Cena nafte je naglo opala, a cene sirovina dostigle najnizi nivo. Zatim tu je i privredna situacija u Kini. Sve ove situacije kao i dramati\u010dna izbegli\u010dka situacija u Evropskoj uniji i polo\u017eaj banaka navode na zakljucak da se nalazimo pred ozbiljnom krizom\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Evropske berze bele\u017ee nagli padov pre svega zbog panike koja vlada finansijskim tr\u017ei\u0161tem. Gubitak se pridodaje najlo\u0161ijoj berzansku godinu, tako da su pokazatelji pali na nivo od pre dve godine. Strah investitora nema jasne razloge, ali negativno uti\u010de na bankarske akcije. Sve manje bankarske kamate, u mnogim slucajevima cak negativne, doprinele su da investitori ispoljavaju sumnju u profitabilne ciljeve i da se preorijenti\u0161u se na sigurnije investicije. Globalna ekonomija \u017eive\u0107e opasno u 2016. godini, sa umerenim rastom u razvijenim dr\u017eavama koji \u0107e nadoknaditi slabosti na tr\u017eitima zemalja sa privredma u usponu, sa inflacijom, veoma niskim kamatama i tenzijama koje mogu postati klice jedne duboke krize, upozorvali su po\u010detkom godine finansijski stru\u010dnjaci. Dali se Rumunija mo\u017ee braniti od eventualne nove finansijske krize? Dumitru Miron profesor Akademije ekonomskih studija u Bukure\u0161tu podse\u0107a da je Rumunija priklju\u010dena na svetsku privredu i ne mo\u017ee ostati po\u0161tedjena problema sa kojima se svtska privreda suo\u010dava: \u2019\u2019Rumunija nije odse\u010dena od svetske ekonomije. Trgovinski deficit Rumunije od 12 miliardi dolara pro\u0161le godine pokazuje da nismo toliko izolovani i svi ovi kanali: uvoz, izvoz , ulazak i izlazak kapitala, reepatrijacija profita, elementi su veze sa turbulentnim prostorom.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
\n
<\/p>\n
Ako bi izbila nova kriza bili bismo pogodjeni kao i pro\u0161log puta, kanali su identi\u010dni: strani kapital, izvoz i panika- kaze Drago\u0161 Kabat u intervju koji objavljuje jedna finansijska revija: \u2019\u2019Banke ne\u0107e vi\u0161e finansirati lokalno tr\u017ei\u0161te, smanji\u0107e se stepen likvidnosti, a negativne posledice odraziti na apsorpciju evropskih fondova, jer ne\u0107e biti sredstava za kofinansiranje. Izvoz \u0107e biti ugro\u017een zbog smanjene potra\u017enje, doma\u0107a potro\u0161nja \u0107e opasti zbog panike, a deficiti pove\u010dati. Ne\u0107emo imati debalanse kao u 2008. godini, ali nismo ni imuni\u2019\u2019- naglasio je ekonomski analiti\u010dar. Na papiru makroekonomska sitaucija Rumunije izgleda dobro — privredni rast iznosi 3%, nacionalna moneta je relativno stabilna, dug prema MMF-u je izmiren — pokazuje analiza fizme za poslovne informacije i kreditni menad\u017ement. Ali statistike mogu i da varaju,upozorava isti izvor, jer generalni ekonomski rezultati kriju nerazvomeran razvoj ekonomije, sa posebnim naglaskom na trgovinu i pad proizvodnog sektora kao i na sve ve\u0107u polarizaciju na geografskom nivou. Zasada Evropska komisija je poblj\u0161ala prognoze o ekonomskom rastu Rumunije ove godine na 4,2%, ali u 2017. privredni rast ce se , prema prognoyi Komisije, smanjiti na 3,7%. Glavni motor privrednog rasta ostaje i dalje unutra\u0161nja potra\u017enja, dok \u0107e neto doprinos izvoza biti negativan. U slu\u010daju izbijanja krize prvi signali -povecanje stope nezaposlenosti- mogli bi se ose\u0107ati u drugom delu 2016. godine<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Od po\u010detka 2016. godine svetska ekonomija je nastavila negativnu evoluciju, tako da nije isklju\u010deno da se sve te\u017ea situacija u Kini pro\u0161iri i izazove novu globalnu krizu velikih dimenzija- upozoravaju mnogi analiti\u010dari, uz napomenu da postoje mnoge sli\u010dnosti izmedju krize nastale 2007. godine i sada\u0161nje situacije. Ako je tada\u0161nji faktor bila eksplozija mehura nepokretnina u […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":67216,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521869","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n