Ve\u0107 skoro tri godine zemlje koje predstavljaju 70% svetske trgovine uslu\u017enim delatnostima vode pregovore o postizanju sporazuma TISA ( Trade in Servisis Agreement). Medju 23 u\u010desnice, Evropska unija predstavlja jedinstveni entitet. Za\u0161to je potreban novi sporazum? Pre svega zbog potrebe propisivanja pojedinih usluga koje su se naknadno pojavile ili razvijale i nisu predvidjene sporazumom iz 1994. godine. Za primer mo\u017ee poslu\u017eiti digitalno tr\u017ei\u0161te. Istovremeno uslu\u017ene delatnosti imaju sve ve\u0107i udeo u bruto dru\u0161tvenom proizvodu. Prema pokazateljima Svetske banke udeo dodate vrednosti uslu\u017enih delatnosti u globalnom bruto proizvodu raste ubrzanim ritmom, sa 53% u 1970. godini na 57% u 1990, 67% u 2000. i 70% u 2011. Sada\u0161nji pregovori imaju za cilj utvrdjivanje minimlnog seta globalnih zahteva za trgovinu u sektorima finansijskih ili transportnih usluga. Okupljeni na plenarnoj sednici evropski poslnici glasali su u februaru za rezoluciju o orijentaciji trgovinske politike Evropske unije ka interesu komunitarnih kompanija i potro\u0161a\u0107a. Dana\u0161nje glasanje je veoma va\u017ean moment. Ponosna sam \u0161irokom podr\u0161kom politi\u010dkog spektra. Ju\u010de je Evropska komisija dobila blanko \u010dek. Danas dobija jasan parlamentarni mandat, ako se na\u0161e preporuke po\u0161tuju. TISA daje ve\u0107a prava na\u0161im drzavljanima i otklanja prepreke za na\u0161e kompanije u inostranstvu. U suprotnom, Parlament ne\u0107e se dvoumiti i stavi\u0107e veto na ovaj sporazum- izjavila je Vivijan Reding. Jer ne \u017eelimo da TISA podriva uslu\u017ene delatnosti, kulturu, zakone o radu, standarde o\u010duvanja \u010dovekove sredine, za\u0161titu potro\u0161a\u0107a i podataka- drugim re\u010dima na\u0161 nacin \u017eivljenja u Evropi- navodi se u Izve\u0161taju. Da bi se za\u0161titile kompanije Evropske unije od nelojalne konkurencije u inostranstvu, poslanici su poverili mandate komunitarnim pregovara\u010dima da tra\u017ee izmene prakse tre\u0107ih dr\u017eava prema kompanijama iz Evropske unije, posebno obaveznu lokalizaciju podataka ili ograni\u010denja za strani kapital. Takodje \u017eele manje birokretije za mala i srednja preduze\u0107a i mo\u017eda ono \u0161to je najva\u017enije reciprocitet kada je re\u010d o otvaranju tr\u017ei\u0161ta, posebno javnih medjunarodnih tendera, saobra\u0107aja, finansijskih i digitalnih usluga. Usluge Evropske unije su otvorenije za stranu konkurenciju nego usluge njenih partnera. Radi se o jasnim propisima sa stanovi\u0161ta konkurenije- obja\u0161njava evroparlamentarka Norika Nikolaj: Ose\u0107a se potreba jedne vrste za\u0161tite. Poznate su nam posledice pojedinih razvijenih finansijskih usluga u vreme krize. Postavlja se takodje pitanje otklanjanja trgovinskih prepreka sa tre\u0107im dr\u017eavama. Smatram da su veoma va\u017eni bili razgovori o radnoj snazi, unutra\u0161njoj i spoljnoj mobilnosti radne snage. Na\u017ealost u Evropskoj uniji se ose\u0107a trend ograni\u010davanja pristupa tr\u017ei\u0161tu rada i predlog da se vrati \u010duvena klauzula o visokokvalifikovanoj radnoj snazi, Golden standard. Nastavlja se kradja mozgova koja je potrebna celom svetu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Podaci pokazuju da je Evropska unija uop\u0161te glavni izvoznik ali i uvoznik usluga na svetskom nivou. U ovoj sitauciji name\u0107e se pitanje da li je ovaj njen polo\u017eaj ugro\u017een na neki na\u010din? Norika Nikolaj obja\u0161njava:Ne, sada nikako, jer vodimo pregovore koji \u0107e po meni biti dugog veka, jer u svetskoj privredi u recesiji, mnoge dr\u017eave ne\u0107e odustati od protekcionistickih mera koje otvaraju \u0161ansu za privredni razvoj i smanjenju gubitak. Ali u meri u kojoj se druge usluge razvijaju u zavisnosti od tehni\u010dke evolucije pojavljuje se rizik za usluge Evropske unije. Mislim da \u0107emo ove pregovore zavr\u0161iti u narednih 5-6 godina, jer svi znamo da je proces ratifikacije dugotrajan. Negde oko 2020-2025 mo\u017eemo se nadati globalnom sporazumu o trgovini uslugama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evolucija strukture rumunske privrede pokazuje da se radi o privredi u usponu, koja je pro\u0161la kroz fazu pregrejavanja i sada se oporavlja, sa uslu\u017enim sektorom koji je ispod proseka Evropske unije, ali i sa promenom strukture privrednih grana sa niskom dodatom vredno\u0161\u0107u, kao \u0161to je recimo poljoprivreda i orijentacijom ka privrednim granama sa ve\u0107om dodatom vredno\u0161\u0107u. Ovaj trend je koristan i doprinosi ispunjavanju uslova za realnu konvergentnost sa evrozonom \u2013 ocenjuju analiti\u010dari. Prema najnovijim podacima Eurostata Rumunije je u poslednjem tromese\u0107ju pro\u0161le godine zabele\u017eila tre\u0107i privredni rast po veli\u010dini u Evropskoj uniji i po visini rasta nalazi se u dru\u0161tvu \u0160vedske, \u010ce\u0161ke i Slova\u010dke.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ve\u0107 skoro tri godine zemlje koje predstavljaju 70% svetske trgovine uslu\u017enim delatnostima vode pregovore o postizanju sporazuma TISA ( Trade in Servisis Agreement). Medju 23 u\u010desnice, Evropska unija predstavlja jedinstveni entitet. Za\u0161to je potreban novi sporazum? Pre svega zbog potrebe propisivanja pojedinih usluga koje su se naknadno pojavile ili razvijale i nisu predvidjene sporazumom iz […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":155460,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111685],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-521872","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-buducnost-pocinje-danas"],"acf":[],"yoast_head":"\n